Ova prva verzija će da dere kožu, a u najavi je već “jeftinija” verzija.
1 Like
Nemoj da se neko zezne kao ja pa skida demo verzije na sideloadovan quest 2 - kasnije ne mogu da se instaliraju piratske verzije tako da budite upozoreni.
Morao sam iz istog razloga da kupim Pistol Whip - malo sam se dvoumio da li za quest ili psvr2 i quest je presudio zbog lakoce koriscenja i generalne udobnosti za fitness aplikacije. I nije mi mnogo zao jer ovim ljudima treba dati poslednju paru koju ste zaradili prodavajuci mesec dana jabuke na pijaci, ako treba - ovo je jedna od igara koju cete pozeleti da nosite na pusto ostrvo, a ako ste iole fazonu da jurite high skorove bicete u raju. Ili Valhali, bolje receno.
Vec sam ranije pisao hvalospeve ali ponovicu - Pistol Whip je verovatno najbolja ne samo ritam bazirana nego i VR igra - usudjujem se reci i jedna od najboljih igara generalno. Secate se badass osecaja kada ste stajali ispred automata sa jednim zetonom i zeljom da predjete bullet hell nivo makar do drugog nivoa, i gledali starije kako sa lakocom izbegavaju metke ili mlate protivnike, diveci se njihovoj vestini i zeleli ste da budete to kad porastete? E pa… ovo je isto to, samo jos bolje i ludje, angazuje kompletno telo i sve vase neurone, polumrtve od repetativnih poslova i dosadnog rutinskog zivota.
Pistol Whip je nevidjeno psihodelican, underground, cyberpunk to the core, magija haosa u elektronskom obliku, endorfinska droga, kondenzacija akcionih tripova a la Matriks + Dzon Vik + Tarantino + Gun Akimbo + Dzeki Cen, zapravo jedan kultni stepenik ka pravoj buducnosti gaming industrije kakvu smo samo zamisljali gledajuci Kosaca ko je malo stariji da se seca ili ono poslednje Spilbergovo sranje od filma za jadne mlade generacije.
Mehanika igranja je slicna Operation Wolf arkadnim kabinetima s pocetka devedesetih - protivnici iskacu ispred vas dok se krecete na sinama i pokusavate da ih ubijete, sa dodatnom interaraktivnom komponentom izbegavanja metaka i prepreka koje zahtevaju ponekad problematicno izlazenje iz sigurne VR zone tako da budite veoma obazrivi da oko vas nema kucnih ljubimaca, lomljivih predmeta, ostrih ivica, tecnosti koja moze da se prospe, ili ne daj boze zivih osoba.
Ali, glavna fora je u neverovatno kul elektronskoj muzici u simbiozi sa zvucima dual wield pistolja - koje btw mozete da customizujete i personalizujete - i predstavlja overload za cula koji mozda moze da se poredi sa trens zurkama na esidu sto ne bih mogao da potvrdim bas sa sigurnoscu, ali to je to.
Rekoh vec, Superhot je jedina igra koja moze donekle da se poredi, ali je daleko sporija i visceralnija sa bliskim kontaktom i slow mo bullet time momentima - ovde je akcenat na refleksima i vatrenom oruzju koje je toliko pornografski docarano, da se pribojavam da ne inspirise mlade umobolne amerikane na killing spree uz losu pricu da video igre podsticu nasilje - mislim, nataknite ovo sredovecnoj domacici i ima da dobije zelju da svoje mladunce odgaja u zajednici amisa daleko od zala moderne tehnologije.
3 Likes
Dobio si lajk za sa kulturno i lep sročen tekst a za ovaj deo je što bi ja nazvao padawan exklusiv, nećete nigde čuti samo ovde. 
Bože svašta. Drago mi je da ti se toliko svidja doduše, but come on.
Fino izgleda, treba samo naglasiti da je ovo koncept slika na osnovu leakova. 
Oni koji prate lanac snabdevanja primetili su da sve veće kompanije, tipa Samsung, uskaču u istu priču brzinom svetlosti i rade na sopstvenoj verziji ovog uredjaja.
Drugo, ovaj dizajn sa baterijom i SoC om u obliku torbice , što deluje u smislu dizajna veoma “ne apple”, će verovatno postati neki standard kako bi se smanjila težima i povećao komfor uredjaja. Postoji veliki broj velikih kompanija koji trenutno iza kulisa već rade na ovim tzv “pack” uredjajima koji će u budućnosti biti “mozak i motor” iza AR/MR uredjaja ove klase.
1 Like
Moram da savladam otprilike za 15 dana Unity development. 
Nasao sam neki kurs za Meta Quest 2 na Udemy-ju, nadam se da ce biti dovoljno, uz litre guarane.
Nemam doduse posebno jak PC, ali bice nadam se dovoljno za projekat staticnog VR okruzenja sto mi treba trenutno.
Mislim da ce mi uskoro trebati i C#, ali to kasnije. 
Dobar deal za PCVR. Kontam ne pomaze nikome ovde, ali mozda neko zeli da investira u buducnost. 
7 igara za 16,45. I to 4 odlicne.
Uzeo sam juce malu policu da izlozim headsete da ne stoje po sobi bezveze. Prilicno sam zadovoljan. PSVR1 je ostao u kutiji jer ga za razliku od ova 4 naravno nikada ne koristim. 
12 Likes
Kakva divna polica 
Ja imam samo 3 headseta, haha. 
Uzgred malo glupo pitanje mozda - sto ne piratuzujes VR igre za PC?
Ne isplati mi se rizik generalno za pirate ovako najjednostavnije receno.
Druga stvar, igre se bas mogu povoljno naci, pogotovo za steam. Tacno argentina. Da ne pricam o Steam Sale koji ima stalno.
Takodje, bez da previse kenjam, ali moram da podrzim industriju u svakom obliku.
2 Likes
Sve jasno, tako i treba da bude. Meni je PCVR i Oculus zanimljiv zbog piraterije, ali da sam na tvom mestu, isto ne bih mnogo razmisljao.
1 Like
Tema stvorena za vas dvojicu. Kakva romantika 
I tata bi sine, al mora da se izdržava porodica na jednoj plati.
Možda ne bih baš imao toliko uređaja da mi polica treba, al za psvr2 bih verovatno poklekao. Ok, možda i za quest 2. Ok, imao bih policu.
4 Likes
Ne rade mi vise piratske aplikacije za Quest, izgleda da se apdejtovao firmver.
Trebalo bi apdejtovati igre, ali ne radi server na loaderu nesto.
Kupljen Humble Bundle, hvala za info!
Resen je problem reinstalacijom aplikacija koje su patchovane za v51 fw, nije radio server za rookie sideloader, odakle je trebalo skinuti apdejtovane verzije ali je i sa serverom sve ok i nekako se corruptovala instalacija, samo sam skinuo i raspakovao exe na drugu putanju bez posebnog petljanja sa konfigurisanjem i adresama repozitorija. Dobro je sto imamo bas posvecen community za Metu i ovakve stvari su resive uz malo guglanja na r/ temama.
Nego bas razmisljam, koliko usera Mete ima u srbiji, pa jos koji se bave sideloadovanjem. Gastarbajteri po svetu su naravno, u full legit gamingu. Relativni autizam gaming zajednice prema ovom apsolutno fantasticnom uredjaju na kome se vidi trag Karmakovog genija, pomalo je depresivan, generalno, naravno, mislim tu i na ceo VR segment (zasto je propao Dreams na PSVR-u), ali je Meta najdalje nekako otisla u priblizavanju mainstrem publici. Nije cudo sto se covek smorio i otisao da radi AGI, jer je VR progres u poslednjoj deceniji dosta skroman i u intervjuima on nije krio frustraciju stvarima kako se rade u Meti. A on je bio CTO i imao maksimalan impact na high level odlucivanje, a uz to je radio low level optimizacije. Donekle je odlasku kumovala njegova traumaticna proslost sa Romerom koga je svojevremeno izgurao iz ID-ja jer nije bio dovoljno posvecen, sada se razlicito rade stvari na korporativnom nivou i on je radije odlucio sada da ode nego da nastavi da se bori sa vetrenjacama. I moram priznati nenadoknadiv je to gubitak za VR zajednicu, iako je sa druge strane, strasan (i zastrasujuc) dobitak za AGI development. Ako neko ima strpljenja predlazem da odgleda Lex Fridmanov intervju od 5h.
In other news, srecan sam sto ponovo radi sideloading - nisam ni primetio problem jer sam poslednju nedelju proveo u Pistol Whip psiho-delirijumu koji imam legit kupljenog sticajem okolnosti. I dalje sam fasciniran, ali moram malo da dam sansu drugim igrama i iskoristim izobilje piratskog VR rajskog ostrva. Nastavicu pomalo zapostavljeni eksperiment sa isprobavanjem VR igara za ove prvomajske neradne dane, tako da evo i jedan mali update.
Tentacular je sarmantna mala physics based igra, puna duhovitih fora, indie gaming at it’s best. Upravljate pipkom ogromnog monstruma i bacakate stvari po virtuelnom ostrvu, pomazuci mestanima da rese probleme. Interakcija sa mestanima je uzasno smesna, i generalno perzistira onaj toplo oko srca osecaj kada igrate jednu uspelu indie igru nastalu u podrumu (well, podrumu za danasnje standarde razvoja), kao, ne znam, Fez, Owl Boy, Super Meat Boy… tek sam na turorial nivoima jos uvek, i razmisljam da nastavim.
Fruit Ninja avaj obrnut je primer naizgled obecavajuce adaptacije za VR gone wrong zbog specificnosti tehnologije. Problem je naime u potpunom nedostatku preciznosti pa je jednostavno pretezak u VR-u, iako su double katane lepo renderovane i Kill Bill osecaj je tu, gotovo hirurska preciznost seckanja na touchscreen-u, u VR-u se pretvara u potpuni fijasko, pa mozete biti srecni ako prezivite duze od jednog minuta da vam ne popadaju sve vockice. Ceo pace i gustina je trebalo da budu revidirani u VR-u da bi igra imala nekog smisla, a ovo je zanimljiv primer koji dobro ilustruje drasticno razlicite gaming paradigme touchscreen i VR gaminga.
Moja eskapada u Kayak Mirage na PSVR2 se takodje nastavlja. Skroman broj lokacija i gaming potencijal koji prakticno nisam ni istrazio, a svodi se na veoma tesko trkanje, naterao me je da istrazim terapeutski potencijal VR-a. I ove prolecnje veceri provodim u laganom veslanju dok slusam podcaste - ako izuzmemo mutna sociva PSVR2 headseta, iskustvo je zapravo, prilicno zen. Zamislite virtuelno veslanje u dzungli, nocu, ispod meseca i zvezda, izmedju lijana i svitaca, dok slusate najvece svetske astrofizicare, biologe, geneticare, UFO-loge (ovaj deo bi se svideo i @Fabrizio_Tagliano) i izbijate iz vijugavih sumskih meandara na pucinu okeana obasjanu mesecinom. VR ima magicnu mogucnost da vas transportuje u drugi svet, i sve ono sto nas je nekada privuklo citanju, gamingu, muzici, filmu, u VR-u dobija tehnolosku simbiozu i kulminaciju, ljudi i mladje generacije jos nemaju pojma koliko su srecni i sta ce sa ovim dobiti u gaming sferi - ali mozemo da anticipiramo vec sa trenutno dostupnim tehnologijama, uz jednaku dozu uzbudjenosti i straha da to mozda necemo doziveti da vidimo. Poslednjih deset godina je prvih pet minuta u kolevci, primordijalna supa iz koje ce radja ceo virtuelni univerzum a ciji su osnovi fizicke realnosti vec uspostavljeni, kovalentne veze i atomi iz kojih ce nastati zvezde i galaksije, zivot na malim virtuelnim planetama. Spoj AI-ja i VR-a je u stvari Matriks, a distopijanske vizije su nekako istovremeno i snazne poruke o oprezu i kocnica za generalnu javnost da se upusti u ovo putovanje - makar dok ne dobiju dovoljan tehnoloski push u vidu toliko superiornog entertainment iskustva da to vise nece moci da ignorisu.
3 Likes
Moram da priznam da sam prilicno ispao iz PCMR tematike, ali me je poslednji review u ovomesecnom SK-u za 4070Ti i najnoviji “3D” Ryzen bas smorilo - 1700e samo za procesor i graficku iz gornje srednje klase, ok, to je stvarno previse cak i ako se razbacujete sa parama kao sin Donalda Trampa. Tako da moram dobro da razmislim koliko PCVR ima smisla u ovom momentu, i koja je donja barijera ulaska u finansijskom smislu. Mislim da trziste stvarno nije normalno i uravnotezeno jer ako pricamo o 1700e samo za procesor i ne bas top of the line graficku, treba dodati tu i ostale periferije, nov 2/4K monitor… pa ode to bez problema i na 2500+e. Sto vec, pomalo, zalazi u domen ludila. Ne mogu da ne razmisljam o tome, koliko je post-covid, post-kripto svet otisao dodjavola. /rant over
Preterano su skupe pc komponente.
2 Likes
Moram da kazem da se ovom radujem vise nego Sony/Apple-ovom. 
Pretpostavljam da ce predstaviti Quest 3, neke nove igre, ne znam.
Ko bi rekao da ce mi Facebook konzola biti omiljeni device u 2023 
1 Like
Zanimljiv je osecaj prebiranja po dosta solidnoj biblioteci Quest 2 VR naslova, jer za 99% nisam ni cuo. Naravno u jutjub eri postoje VR entuzijasti koje su apsolutno sve strimovali, ali ako hocete da uskocite na slepo, dobicete dozivlj priblizan isprobavanju C64 kompilacija kada stvarno nismo imali pojma sta nas ceka, sve je prilicno low budzet ali privlacno da se makar proba. Razume se ovo su sve full igre za razliku od bednih fragmenata iz C64 kompilacija, ali efekat je isti jer, koliko god zalosno zvucalo, verovatno necete zeleti da posvetite mnogim naslovima vise od pola sata i sigurno se u tom moru krije dosta malih VR bisera koji samo cekaju da budu otkriveni, da ne pricam o 2D igrama koje i dalje uzimaju najveci procenat vremena za igranje jer je njihov objektivan, produkcijski kvalitet, na daleko visem nivou od onoga sto nam danas pruzaju VR naslovi.
Epic Rollercoaster je jedna od onih igara koje pozelite da pokazete ljudima kako je kul VR, ali uspete da izazovete samo osecaj mucnine i “neka hvala”. Mozete da birate razlicite scenarije za rolere, meni je bio dovolja prvi, sa dinosaurisima i zaista losom, braonkastom low poly grafikom koja iz android SoC-a ne moze da izvuce ono sto je potrebno, pa dinosaurisi izgledaju vise kao lutke. Uopste, grafika na ovako slabasnom uredjaju bolje “radi” kada je stilizovana, iako znamo vrlo dobro da postoje realisticna VR iskustva poput Resident Evil-a, to je prevelik zalogaj za Quest 2. Naravno ovako nesto zelite da igrate pre zbog adrenalina nego grafike, ali cak i u tom smislu, nije nista posebno. Spori delovi su prespori, pa cela stvar vise deluje kao mucno (bukvalno i figurativno) smaranje.
Saints and Sinners Retribution jedan je od boljih naslova iz VR zombie zanra, nastavak proslavljenog prvog dela koji je Arizona Sunshine doveo na neki malo visi nivo. Opet, tesko da ce ovde biti Resident Evil kvaliteta horora, ali to uopste ne znaci da je susret sa zombijem u VR-u naivan, jer su sasvim dovoljno grozni, bucni i trodimenzionalni da vas uplase. Ovo je prava, full skriptovana igra sa kompleksnijim “organskim” VR interfejsom (kao, npr, Song in the Smoke i naravno Resident Evil) gde pokretima ruku vadite oruzja iz holstera ili stvari iz ranca, drmate baterijsku lampu da se ne ugasi, sto bi trebalo da poveca osecaj pripadanja u VR svetu. Na zalost, postoji graficki daleko naprednija PSVR2 verzija, pa se sve vreme pitate - da li je moralo bas sa ovako losim modelima i teksturama. Al sto je dzabe i bogu je drago, tako da mozda nastavim radije nego dam 40 evra za PSVR2 verziju.
The Last Worker je jedna od VR igara novog talasa o kojima sam citao u gaming magazinima i moram priznati da sam intrigiran premisom jedinog ljudskog radnika u AI vodjenoj fabrici. Pocetak nagovestava surealnu, gotovo evropsku reziju, za uvodnom spicom koja ne moze da se prekine. Ukratko, vodite rezigniranog bradonju u nekakvoj masini za kretanje po fabrici i manipulaciju objektima, pa je ovo idealna “sedeca” igra kada se umorite od VR aktobacija. Levi dzojstik je za kretanje napred i oko ose, a desna poluga za vertikalu. Robotsko kretanje je na zalost dosta sporo i neintuitivno na pocetku, pa ne mogu da se otmem utisku da je to moglo malo bolje i jednostavnije jer je akcenat vise na narativnom momentu. Osim toga, atmosfera je zaista dobra, dijalog na nivou (za sada sa jednim robot instruktorom) i voleo bih da joj dam ozbiljniju sansu samo da bih istrazio dubine distopije koja ima veoma aktuelnu dimenziju sa danasnjim AI i VR ludilom - gde je u svemu tome mesto za obicnog coveka i njegove potrebe. Prvi paket koji sam isporucio je VR headset za (ljudsku) bebu, sto je vec dovoljno da se zamislite.
Doom 3 VR je nekakva nezvanicna adaptacija i pravo je cudo sto se Karmak licno nije uhvatio da napravi port, jer ne verujem da je narocito ponosan na ovo sto je napravljeno. Sinematic sekvence su docarane iz krajnje bizarnih uglova, a kontrole rade sa trzavicama, uvrtanjem ruku i bez nativnog nisanjenja i manipulacije objektima, pa je ovo najbolje sto je bilo moguce sa emuliranim 2D kontrolama. Mozda sam nezahvalan jer je ovo ipak Doom 3 VR, ali u mom secanju modeli i teksture nisu izgledali bas ovoliko lose na PC ekranu, a do osecaja pucanja nisam ni dosao jer sam umro bez mogucnosti da zatvorim airock na povrsini Marsa. Hard pass uz sav naklon za pokusaj. Nazire se citav talas VR adaptacija kultnih 3D igara jednom kada cela stvar zazivi medju sirom publikom - sigurno uz veci stepen posvecenosti pravog tima developera i tehnicke mogucnosti, to ce zaista biti potpuno nov nacin da se dozive kultni naslovi, vredan novog prelazenja.
4 Likes