Prethodnih dana samo igram 3ds, pa evo da podjelim par utisaka.
Legend of Zelda Ocarina of Time-izgubio sam save od nekih 20h, taman sam bio pred kraj, jos dva dungeona do Ganondorfa. Slatkast dizajn svijeta poprilicno maskira ozbiljnost igre, a posebno dungeona. Takodje, ko ovo nije igrao, neka upali, cisto da vidi koliko je game design napredovao. Koliko god igra ima puzzle elemenata, cesto se desava da nemate apsolutno nikakav nagovjestaj sta da radite, ili koji itemi vam trebaju za koji dio svijeta. Vise puta sam morao da konsultujem game guide, i uvijek nakon konsultacije sam vidio da nisam bio ni blizu rjesenja, obicno zato sto mi je trebao neki item koji sam preskocio.
Odlicna igra, lako je vidjeti kako je dobila kultni status, posebno ako se uzme u obzir na kakvom hardware-u je pravljena.
Legend of Zelda A Link Between Worlds-za razliku od OoT, ovo je moderna Zelda, sve iteme mozete kupiti ili iznajmiti, a dungeoni se ne moraju raditi po unapred odredjenom rasporedu (samo jedna zahtjeva item iz drugog dungeona). Zanimljiva igra, puno “pitkija” od OoT, pravi handheld biser. 3D efekat i nije toliko izrazen kao u OoT, pretezno znog izometriskog pogleda na akciju.
Kao handheld igra je odlicna, ali vidi se da je ipak igra razvodnjena za platformu.
E sad, najveca kontraverza u vezi igre je to sto ju je Gamespot proglasio za GOTY 2013. godine (cini mi se). Tu se vec ne slazem, igra je dobra, ali nije ostavila na mene neki trajni utisak, niti je bila narocito mehanicki ugodno, ili GOTY iskustvo. Kako najcesce konsultujem Gamespot za recenzije igara, moram reci da se sa ovim izborom ne slazem.
Ali hej, ko sam ja!
Resident Evil Revelations-pred kraj sam igre, jos mozda sat vremena ostalo. Igra je pravi mixed bag, od poneke dobre dionice, do frustracije sa dodge mehanike koje je u osnovi pokvarena. Ipak, ima igra RE smek, zato sto je gameplay usporen, jedan analog ne dozvoljava neku brzu akciju, ili naglaseno napucavanje. Ocito da moderne kontrole ne leze horor igrama, i jedan su od najvecih razloga sto horor igre ne mogu da pogode osjecaj nemoci i nadjacanosti.
Prica, standardna RE papazjanija, na pola sam odustao da ozbiljno pratim pricu, sada se samo smijem na njihov dijalog, koji je ocito pisan da zabavi, ne da zamisli.
Za kraj, sam 3ds. Lijepa stvarcica, stvarno jeste. 3D je ponekad nevjerovatan, svima pokazujem i ocekujem da podjele moje odusevljenje, obicno dobijem neko milostivo tapsanje po ramenu uz rijeci “ma nije to meni interesantno”. Izbor igara je velik, posebno ko voli igre sa “j” predznakom (japanski). Ko ima mogucnosti, obavezno neka se pocasti.
Ali!!!
Kako je ovo postalo osam puta popularnije od moje voljene Vite, to mi nikad nece biti jasno (80 miliona prodatih konzola, Vita 10-12 miliona). Izbor igara uopste nije toliko veci, hardware je bolno slabiji, baterija je slabija, cjene igara su minimalno duplo vece… Nisam pametan. Trziste je jasno odlucilo u korist 3ds-a, a trziste je uvijek u pravu.
Ja ću vjerovatno uzeti posle xone i new 3ds xl sada već ima dosta igara koje bi volio odigrati posebno mario kart 8