Pa od argumentacije si dosao do toga da pises kao da radis recenzije za IGN, umjesto da sjednes da uzivas u igri. Dok god budes trazio sta ti smeta-sve ce ti smetati.
Cini mi se da si pisao da si imao veliku pauzu u gamingu, pa sada nadoknadjujes, tako da se mogu poistovjetiti sa tobom, tako sam i ja trazio dlaku u jajetu, kasnije samo vidio da ja jos nisam bio spreman za neke igre.
Ako je ovakva situacija kao sa mnom bila, lagano se vrati za godinu-dve svim ovim igrama koje su ti sada bezveze, pa vidi da li ce biti isti utisak.
I meni, ako imam deset igara koje me cekaju, svaku igram povrsno i bez nekog dubljeg angazmana, a to je velika greska. Dok god prelazis igre kao “to do” listu, to nije igranje, to je otaljavanje.
Mudro zboriš. Jeste, imam veliki backlog, i jeste, imao sam veliku pauzu u gejmingu, i jeste, ponekad i ja imam osećaj da igre prelazim kao “obavezu”, a ne radi uživanja. Kako si ti prevazišao taj problem?
To je razlog zasto nikada ne citam dve knjige u isto vreme! Po meni ne ide. Ja kada uzmem nesto da citam ili radim uletim u to 101% bukvalno kada legnem da spavam mislim o tome. Kada to zavrsim sumiram i idem dalje. Jedini moj problem sa igrama je sto se nikada ne vracam nazad. Nema sanse da uzmem ponovo da igram igru koju sam vec presao. Prosto nemoguce! Tu sam nasao spas u online igranju.
Nekako kada bih prelazio dva puta istu igru bi se osecao kao da gledam neku utakmicu ponovo. Vec znam rezultat i tu vise nista nije bitno.
Isto i ja, ja cak ni filmove ne gledam po dva puta, izuzev nekih retkih spektakl filmova tipa Petparacke price gde u svakom sledecem gledanju primetis po neki novi detalj.
Nastavih danas Gears of War, presao sam Act 3, poludeo sam kod onog boss fighta protiv onog paukolikog stvora. Uspelo mi iz nekog 8. pokusaja sigurno, manje nije. Izguram ga do kraja i tada me smrska, i tako stalno. Sto vise odmicem u igri, to je grafika bolja.
Stresan mi je ovaj Mordor. jos ne znam tacno sta radim, dal mi je pametnije da jurim story misije ili da se mesam u orkovsku politiku. Pokusao sam juce da ‘unistim Ghul gnezda’ – zvucalo je super jednostavno, samo da bi me triput zaredom ubila njihova mama. A svaki put Orkovi ojacaju. I sad se pomalo plasim da pokrenem neku misiju, jer nikad ne znas oce li ispasti laka ili teska.
Konfuzan mi je i borbeni sistem. Dal cu odseci glavu nekom kapetanu mi deluje vise do srece nego mog inputa. Kad neki kapetan ‘pozeleni’, sta to tacno znaci? Na kraju krajeva, ubijanje kapetana ne postize puno, posto uvek dodju novi na njihovo mesto. Tako gledano, mozda je pametnije unaprediti pricu dok ne dodjem do warchiefova?
Kada ubijaš kapetane skupljaš Power poene koji ti otključavaju dalji tier od raznoraznih tipova moći (koje uostalom lepo možeš videti iz tog menija) koje tek onda možeš da otključavaš tako što skupljaš poene od ubijanja uruka, skupljanja onih biljaka, obavljanja side misija u vidu oslobađanja robova, onih mač/nož/luk misija… Onda kada kapetan pozeleni to znači da možeš da ga “grabuješ” tj ščepaš, da bi ga dalje ili bockao tj šankovao, ili ispitao (interogate) ili brendirao (to kasnije otključavaš) i td. Preporučujem ti da ubijaš kapetana i da obavljaš njihove (crvene) misije jer će ti te moći kasnije po prilično trebati. Borbeni sistem nije ništa komplikovaniji (meni je čak i lakši) nego od Batman Arkham serijala, samo se treba malo privići. Meni je igra mega zarazna i dobra da sam je čak treći put sinoć krenuo da prelazim i sada sam na nekih 30-ak% ukupnog prelaska igre (tu se kompletno sve gleda), a onda me čekaju dva dodatna DLC-a, The Wild Hunt i The Bright Lord (gde igraš kao Celebrimbor himself sa sve The One prstenom u borbi protiv Saurona!!)
Edit: Sa svakom stavkom kojom se po prvi put susrećeš Tutorial (tekstualno) ti lepo sve pojasni, čitaj to, ne preskači, pa da se kao sada gubiš i imaš n broj pitanja, sve je apsolutno lepo i jednostavno pojašnjeno.
To je retka igra u kojoj sam bez cimanja izgurao na 100% completion. U pocetku je malo teze i fora je kad god pogines orkovi ojacaju, zbog toga nemoj da dozvolis da pogines, koristi ispitivanja da otkrijes slabosti kako bi ih oneshotovao ili sto brze ubio. Kada vidis da ih ima previse i da ce te ubiti jednostavno pobegni odatle, nije sramota. Radi side misije da bi otkljucavao sto brze skilove. Ako ides na 100% kompletiranja, vec na kraju prve mape bices gotovo nepobediv, ali mene to nije smorilo, bas naprotiv. Meni najbolji deo igre je kad dobijes moc da ih preobratis, pa postavljas svoje orkove u onom lancu, dajes im instrukcije sta da rade i slicno, u jednom trenutku na pola mape niko me nije napadao jer su sve bili moji ljudi, to jest orkovi. Odlicna igra, proletelo 40 sati ko nista.
Završio sam GOW na Hard za pet i po sata… Makar znam da ću na Easy da preletim kroz igru i da je pređem za manje od pet sati, pogotovu što ću gledati da samo projurim kroz igru, jer sam sve ostalo pokupio i obavio.
Ali zato, *****i i prokleti Challenge Of The Gods… Serem se u onog koji je osmislio poslednji, mada ni osmi nije ništa bolji, ali opet, lik zaslužuje da gori u paklu. Radije bi se za****vao sa kiklopima nego sa ovim *****ima od satira. Jednom sam čak stigao da kraja, i skočio na platformu, ali me je zakačio satir i oduvao nekako na početak, i taj put sam nekako preživeo da bi samo propao kroz platformu kada sam se ponovo vratio na cilj… Morao sam da ostavim Vitu, i ne diram je u nardenih par sata, inače ću je pocepati i izgaziti zbog tog ******.
Samo jednom sam ovako popizdeo, kad sam na PS2 igrao Most Wanted. Stigao sam do drugog na listi, i trkao sam se protiv njega, Bull je valjda bio. Šišam ga samo tako, i stignem do cilja sa prednošću od oko 1 km. Ali, nisam mogao da pobedim tu trku, jer je na cilju moj automobil uvek propadao u pod i tu ostajao zarobljen, dok sam morao da čekam i gledam kako me lik pobeđuje, jer mi se disk izgrebao i tu je igra pravila problema, na cilju… A ja sam još bio bandoglav i uporan, pa sam mislio da ću nešto promeniti ako to uradim opet, sa manjim ili većim vođstvom. Ništa se nije promenilo narednih 2-3 puta. Na kraju sam uzeo disk, pocepao ga u komadiće i zapalio. Posle sam skinuo drugu veziju i prešao je u cugu, bez ikakvog problema…
Odoh da igram Dark Souls da se smirim, ****š Kratosa.
presao sam TWD season 1 na ps3,kako sad da odigram samo dlc 400 days na PC-u? probao sam da skinem samo njega i ne moze da se pokrene,dodatan problem je sto nikad nisam igrao nikakve igre na PC-u, zbog retardiranih kontrola (tastatura+mis),tako da ne znam nista oko “crackovanja” i slicnih stvari…
Po meni ti nije preterano bitno da igraš 400 Days, jer se sastoji od niza mini segmenata koji navodno imaju veze sa drugom sezonom, bolje da pogledaš na YT. Doduše, nisam igrao celu drugu sezonu, igrao sam samo prvu i drugu epizodu te sezone, ali mi je to bilo dovoljno da vidim da nema neke preterane razlike da li jesi ili nisi igrao 400 Days.
znaci nema nikakve povezanosti 400 days sa drugom sezonom,nista bitno se ne desava u njemu u vezi glavnih (prezivelih) likova? drugu sezonu sam skinuo i radi normalno,ne trazi nikakav crack,ali toliko me nerviraju komande na tastaturi tokom igre,da razmisljam da odem da kupim novu igru za ps 4.
Nijedan bitan lik, već oni sporedni likovi, valjda ima par momenata, sećam se u drugoj epizodi druge sezone da se pojavila jedna od žena iz 400 Days, i kao, na osnovu toga da li si igrao 400 Days ili ne, i na osnovu odluka ako jesi, možda se neće ona pojaviti, već neko drugi/treći. To je to valjda. Ovako i onako će ti radi random generisanje izbora ako nisi igrao 400 Days ili prvu eppizodu prilikom pokretanja druge sezone, tako da nije ni tu izgubljeno ništa posebno.
Kao prvo, ne znam kako si presao za 5.5h na hard, meni je trebalo oko 8h. Kao drugo, challenge of the gods nisu teski, pogledaj na yt neku taktiku pa vidi koja ti najvise odgovara.
Meni je u GOW2 Challenge of the Titans bio najgori, kad ne smijes da primis ni jedan hit. E tu sam se nervirao, ostalo boza
PS. Kad predjes challenge, kreni na easy novi run, uzmi onaj Kratos kostim krave, imas neogranicenu magiju, i samo letis kroz igru, uradi se za malo preko 3h (za trofej Speed of Jason McDonald)
Posle duge pauze zavrsih Brothers Tale of Two sons.Igra me je emocionalno “takla” ostace mi u umu barem mesec dana.Stvarno u jednom trenuntku sam bio toliko depresivan.To sto nisu ubacili dijaloge je bio pun pogodak.Igra kao da je izasla pravo iz glave Hans Kristijan Andersena.Grafika je bila savrsena.
Lepo, jer sam bio OP do kraja i našao sam sve one oči i perja, pa su umesto toga bili Red Orbs. Sve sam uložio u Chaos Blades i u Poseidon’s Rage, pa su likovi samo padali, a najviše sam koristio kombo sa trougao, trougao, trougao i čistio sve oko sebe i pred sobom. Bilo bi i ispod pet sati, ali me je za***** onaj robot. Prešao sam tako brzo jer sam bukvalno leteo, prelazio većinu delova bez ijedne smrti ili ičega, jer sam nešto bugovao da sam morao neke delove da pređem bez smrti, pa je bilo reload checkpoint. Skoro sam igrao GOW3 na Titan, pa otud te neke moje banalne ideje da treba preći na Hard, da treba preći neke delove bez štete, itd A i većinu protivnika sam hvatao sa O i radio im onu egzekuciju sa trouglom, da uštedim još više vremena. Kad god su bile platforme sam sve bacao sa njih, itd. Na Easy će tek biti lak prelazak
A kada sam igrao na PS2, rekord na Titan mi je bio valjda 8 sata, prešao sam sve proklete Challenge, sve pokupio, znači bilo je 100%, sad se pitam kako sam imao strpljenja da sve to taoliko igram i prelazim
Uspelo mi iz nekog 8. pokusaja sigurno, manje nije. Izguram ga do kraja i tada me smrska, i tako stalno. 
Radi side misije da bi otkljucavao sto brze skilove. Ako ides na 100% kompletiranja, vec na kraju prve mape bices gotovo nepobediv, ali mene to nije smorilo, bas naprotiv. Meni najbolji deo igre je kad dobijes moc da ih preobratis, pa postavljas svoje orkove u onom lancu, dajes im instrukcije sta da rade i slicno, u jednom trenutku na pola mape niko me nije napadao jer su sve bili moji ljudi, to jest orkovi. 
A i većinu protivnika sam hvatao sa O i radio im onu egzekuciju sa trouglom, da uštedim još više vremena. Kad god su bile platforme sam sve bacao sa njih, itd. Na Easy će tek biti lak prelazak