Ja trenutno igram Ghost of Tsushima,bas bas dobra igra.Kupili su me sa ovim ambijentom i samurajskom pricom,kodeksom ratovanja itd,a bio sam malo skeptik pre nego sto sam je zapoceo.
Za sad peglam celu mapu posto mi igra drzi paznju,sad sam na nekih 25%. Pa rokam dalje…
I uzgred sam zapoceo Lost Legacy u Uncharted 4 posto sam main story zavrsio,mada Legacy i ne igram toliko koliko Tsushimu…
Ja sam baš pre par dana završio LL i time kompletirao Uncharted serijal, šta reći osim kakav masterpiece od serijala, najbolji mi je bio drugi deo, a zatim četvrti.
Sada igram DMC 5 i negde sam na pola, gledam da ga završim što pre jer u utorak ide sa PS+.
Igram AC Mirage i bas sam zadovoljan. Igram bas polako i temeljno. Sada sam na 22h.
Mislim da imam jos dosta igranja. Prija mi sto idem na lagani nevidljivi pristup.
Inace ja kada igram AC i ovakav tip igara imam neki fetis da moram prvo da otvorim komplet 100% mapu, svaki onaj toranj da obidjem tek onda krecem da igram misije.
Prednost toga je sto posle misije idu lagano, sve si vec otvorio.
Odigrao sam Robocop Rogue City , nekih 14h solidne igre, jako verna izvornom materijalu. Bas su uboli totalno atmosferu, look & feel stare serije. Jedan nivo vise nego Terminator Resistance sto su uradili. Ocigledno im lezi adaptacija ovog materijala serija / filmova ranij 90 tih. Prica je meh onako, ali kao celokupan paket solidna zabava.
Odigrao prologue za Warhammer 40 000 Darktide apsolutno me sve odusevilo, od gejmplej, grafike itd, i onda kada sam video kasnije matchmaking i kakav je tip igre zapravo, razocarao sam se. Nemam volju za taj tip igre. Steta, hteo sam malo bolje da se udubim u Warhammer.
Ramnant II, takodje slepo uskocio (hvala GP), i igrao nekih dva sata, zasad okej. Znao sam da je souls like, i think, sto nije moj tip igre, ali zasad drzi, videcemo dokle. Igra deluje u svakom slucaju zategnuto.
U VR i dalje guram Resident Evil 4 Remake, negde sam Chapter 10. Takodje sam uzeo Journey to Foundation za Quest 3, tako da nista drugo ne doticem dok te dve ne zavrsim.
Izlazi onaj Pallworld ili kako se zove narednih dana, bese kao Pokemoni sa masinkama, to cu probati, dolazi takodje u Game Pass.
Uglavnom igram sve i svasta, vecinom kratke sesije, nista ne drzi trenutno na duze sesije. Kriza koncentracije, malo druge stvari zauzimaju slobodno vreme ( kupio sam 3D stampac pre neko vreme ).
Pošto sam osetio blago zasićenje Tsushime (da, i to se desilo al pisaćemo ), odlučio sam da krenem Uncharted Trilogiju. Prvi deo se baš fino drži za godine. Igra me podseća na Indijanu Jones a verujem da je film i bio inspiracija. Jedva čekam da završim prvi deo pa da pičim drugi jer sam čuo sve najjače za negativca
Koje razocarenje. Nisi presao maloga japanca a smorio si se. Gde ti je disciplna samuraja, strpljenje nindze, mudrost monaha… cccc
A ti ispade gejsa
Moj ti je predlog hara kiri i da zavrsimo.
Unchartedu je tesko odoliti, Tushima je malo monoton i suvoparan, radis iste komboe do kraja igre. Ali je fantastican ipak, poezija u pokretu. I ja sam bio gejsa Stao negde na 2/3…
Ja hteo da odigram Valhalla DLC za GOW:Ragnarok, i naravno cim sa upalio igru, kontam, aj da je obrnem jos jednom, ali samo pricu, i bacam se na valhallu. Sedam dana kasnije, evo idem na kralja bersrkera, jos par blaga i par artifakta i eto 100%, pa onda valhalla
Presao Valhallu. Prica je super. Kratosov redemption i epilog nordijskog dela najvise vezan za poslednji mural u Ragnaroku koji Kratos otkrije, i osvrt na na originalnu trilogiju, gde ce vam izmamiti osmeh neke stvari kojih cete se setiti iz hack n slash dana serijala. Gameplay kao gameplay, fajt fajt i samo fajt. Ima tu taj roguelite element nesto najpribliznije konceptu kao hades, ali je prica toliko primamljiva i toliko “vuce” da sam na kraju stavio na najnizu tezinu samo da bih sto pre video epilog kratosove price. Nadao sam se da ce biti reci o tome kako je u stvari dosao do nordijskog realma ali nazalost nisu se toga dotakli, nego se sve vrti oko key eventova iz og trilogije. Ima novih neprijatelja kao i bossova, ali ako bih samo jos nesto rekao, to bi vec bio spoiler. Tako da, necete zazaliti.
Zavrsio Lies of P. Oko 30h mi je trebalo, igra je bukvalno kopija bloodborna u 60fps sa ocajnom pary tehnikom, na svu srecu, nije neophodno istu primenjivati
Sve u svemu ne bas zabavno iskustvo sa neprestanim deja vu osecajem.
A sad da se bacim na jos nezabavnih stvari, Lords of the fallen
Ja sam neki 20ak sati u Lies of P i potpuno se slazem. Iste stvari koje su mi smetale u demo-u, smetaju mi i sad.
Kretanje lika je previse sporo i moram stalno da drzim dugme za trcanje, roll animacija je tragikomicna, parry jednostavno ne pruza nikakvu satisfakciju i nagradu.
Mada ima dosta stvari koje su dobre i zbog koji vredi odigrati. Prica, atmosfera, ceo svet u koji je smesten, dizajn neprijatelja stvarno me vuce da nastavim dalje.
Boss fight-ovi su uglavnom zanimljivi ali me uzasno nerviraju kad me obore na zemlju, ovom mom pinokiu treba vecnost da ustane. Ili kad treba da popravljam oruzije u toku same borbe. Takodje, svi bosovi imaju nekoliko razlicitih napada koji imaji istu pocetnu animacija ali sa razlicitim zavrsnim animacijama pa samim tim i razlicitim timingom za parry. Npr, onaj boss sa strujom iz demoa ima tri razlicita udarca koji pocinju potpuno istom animacijom kako zamahuje i od toga dva su idarca koji mogu parry a treci me uhvati rukom i otrese od zemlju kao hulk lokija i na njega koji ne moze da se uradi parry. A nijedan od ta tri udarca ne spada u one udarce kad boss pocrveni i udarac mora da bude parry. Malo sam konfuzno napisao ali ne znam kako da objasnim frustraciju oko ovog jeftinog nacina povecavanja tezine bosova.
Batali pary skroz, ne treba ti, samo izbegavaj. Generalno svi bosovi su manje vise isti, jedini zapravo zeznut je poslednji, i to mislim na pravog poslednjeg . Igra je ok, al nista posebno., tj internet hajp je cudo
Zavrsio sam Mario Sunshine konacno. Ono sto sigurno mogu reci je da ovo najlosija 3d mario igra, i to ubedljivo! Ideja sa vodenom pumpom mi se jako dopada ali je bas slabo iskoriscena. Ima nekoliko glupih sublevela koji uopste nisu trebali da idu u release. Kao da im je nestalo ideja vec u prvoj trecini igre. Slaba kreativnost, i nije mi jasni kako je ova igra uzela silne one desetke. Ovo nije smelo da bude vise od osmice.
Ne bih se slozio. Prisutan je duh vremena. Kada je izasao Mario Sunshine igra je bila wow. Ali kada je covek igra danas, e onda isplivaju sve moguce mane. Na zalost, za razliku od filmova, igre zavise od kategorije vremena. Dobar film je dobar i u 1990. i u 2024. dok za igre se to ne moze reci.
Zato što filmovi postoje 100 godina.
Igre polako stižu taj nivo, gde ti je igra iz 2010-11-12 ništa lošija od ovih koje danas izlaze, u mnogom slučajevima naprotiv baš