Sve je stvar organizacije. Ja dovoljno vremena za igranje nemam vec nekih sedam godina. Horizon kec kad je izasao trebalo mi je nesto vise od mesec dana da predjem igru (platiniram). I od tada svaka igra tog tipa zahteva mi mesec dana i vise. Witchera sam igrao tri meseca. Ali prvo treba resiti u glavi. Ako nemas dovoljno vremena, filtriras igre i igras samo one koje su (tebi) must play. I nema “svrljanja” tipa danas su ubacili Stray u gamepass, aj da probam, pa evo vidi opet GTA u gamepass aj da vidim radi li me igra i dalje kao u 2013 godini ili ne. Izaberes jednu, igras je malo po malo ali je igras svaki dan. I uvek pored te jedne “velike” igre ubacim neku metroidvaniu, arkadu ili neki side scroll shooter. Ako mi taj dan “velika” igra ne lezi da igram nesto opustajuce. I tako sam odigrao sve sto mi se igralo. Naravno propustio sam dosta naslova koje kontam da bi mi bili dobri sa izgovorom doci ce na red. Nazalost vecina ne dodje. Ali jebiga to je gejming kad imas 40+ i porodicu posao i sve. Ali sam sto posto siguran da sam odigrao vise naslova ovom metodom nego sto bi svake nedelje pored igre koju igram probao jos tri igre i na kraju ne odigram nista i vratim se fifi, forzi i ostalim quick fix igrama
Ja moram da švrljam, minimum 3 igre vrtim i to mi je idealno a znao sam i 6-7 nekad. Naravno ne igram sve svaki dan, nego hoću da imam izbor i igram igru koja mi se više igra. I isto tako sam uvjeren da bi odigrao manje igara da ne švrljam jer ako mi se ne igra ta jedna koji sam počeo a nemam neku drugu koju mogu da upalim, ja radije neću ni igrati nego igrati tu na silu.
Upravo onaj pristup koji pise gore Easy to Play, Hard to Master je ono sto je meni zarazno i drzi me u igri.
Evo Rayman na primer, po meni igretina u svakom pogledu i jednostavno se ima skok, sprint i to je to od kontrola maltene. Ali igra ume da bude itekako teska za one koji zele veci izazov i spretniji su da izlome prste. Crash takodje. God of War kad sam igrao plasio me je open world elemnt u igri, ali su na kraju odradili perfektno po mom misljenju jer je opet dosta regija linearno, a opet ima par regija gde mozes malo da odlutas i to se isplati sto si se iscimao. I to mi je skroz dovoljno i super. Mrzim kad se iscimam da prodjem pola mape ili drzim u malom mozgu neku zakljucanu kapiju pola igre kojoj trebam da se vratim sa nekim ability-em kako bih je otvorio da bih na kraju dobio 1000 zlatnika ili exp.
Ako sam se toliko iscimao, ubio nekog zmaja tamo iza te kapije, zelim neko rare oruzje ili armor ili nesto sto ce da ima neko znacenje za mog lika. Witcher moram da odigram, RDR2 moram da odigram, Horizon isto moram da zavrsim, gomila igretina koje jednostavno zahtevaju vremena i posvecenost od igraca i ne moze tu da se igra 3-4 igara istovremeno jer su to naslovi koji zahtevaju paznju, a meni ima dana kad jednostavno ne drze koliko god one prelepe bile.
Ko da cetka konja, da cisti dvocevku, da kuva kafu u jednoj igri sunce ti poljubim, pa ja ne pijem kafu ni ovako, jedva i znam da je skuvam 
Svaka cast na detaljima i cenim sve to ali nije vise za mene.
Treba u opcijama da postoji kao i modernije voznje sto imaju: ako neko zeli puno iskustvo, da pazi na sve moguce detalje, kolko su mu celave gume, pritisak, da cinculira svaku oprugu ponaosob, staje u pit stop, brine o svom timu i njihovom moralu, vrsi menagment tima itd, itd jednostavno u opcijama prebaci na taj mod. Koga ne zanima to i zeli samo da vozi od starta do finish-a uz opet teze protivnike postoji i to. Tako nesto i ovde, da postoji opcija gde ne moram da titram svoju kobilicu i da joj izjavljujem ljubav svakog dana da bi me odbacila do obliznje sume gde siljim strele da nabodem i oderem nekog zeca nego samo sedni i cepaj gde ti dusa zeli. A da su opet misije podjednako izazovne, da nisam prebacio u neki Easy mode, nego sam samo pogasio dodatne zezancije.
To kao kad bih u GTA morao da pazi nivo ulja i sipam benzin u svaki auto koji ukradem, da pazim da li je elektricni, da mu dodvoravam nabedjujem se sa njim kao devojku da setam.
Desavalo mi se i da krenem tako neku igru i prija mi dva dana, ali onda mi se priigra Apex ili nesto brze i onda se zaredja tri dana gde samo igramo nesto online sa ekipom i posle nekoliko dana dodjem nazad u igru, ne znam ni gde sam posao, ni kud sam stigao i onda je obrisem. I posle 3 meseca krenem ispocetka i opet isti slucaj. Ima igara koje sam 5 puta kretao iznova i svaki put stizao do istog mesta maltene.
Izvinjavam se za poduzi post ala brat Fabrizio
Ja razumijem šta hoćeš da kažeš ali to je sve opciono. RDR 2 je prilično basic igra i ništa od tog nije značajno. Ne moraš da četkaš konja, ne moraš da praviš kafu, ne moraš da se kupaš i briješ bradu… Radio, ne radio, isto je. Čak ne moraš ni da praviš one različite vrste metaka. To bar ima nekog smisla, daji neki damage veći ali igra je toliko lagana uz deadeye da je beznačajno.
Uz neke igre mi jednostavno ide da bude kompleksnije, npr. rpg žanr. I nije slučajno da najviše ne volim ove moderne “rpg” koje su zapravo action adventure sa nekim primjesama rpg. Baš zbog toga što su mi previše basic.
Zato je Hades za mene igretina!
Lol. Nisu normalni.
Samo da ne zastrane. Ok da bude sadrzaja za onoga ko zeli da posveti ostatak svog zivota tome. Postujem, neko se zamonasi neko uzme i igra ovo
Ali daj nesto za nas ostale koji jos volimo zivot 
Pa nista, racunaj na to da ces igrati narednih 5 godina minimum 
Ili neće uopšte 
Igramo luka i ja Broforce u co-opu – udvoje još luđe, al bogami i teže. Lako je slučajno ubiti kolegu kad krenu stvari da se ruše i eksplodiraju. A oslobađanje zatvorenika ne donosi obojici ekstra život, samo onom ko oslobodi. Bilo bi možda lepo da je igra manje haotična, al to je deo njene draži. Lako se uradi restart, obično ima i mid-level checkpoint.
…
Odigrao sam A Short Hike oko sat vremena i mislim da mi je dosta. Igra ima prijatan, lo-fi vajb, sve je prijateljski i opušteno, al meni barem blago dosadno. Švrljao sam unaokolo, nakupio perad, popeo se na vrh brda, mislim da sam doživeo većinu onog što igra može da ponudi.
…
Najzad, pokrenuo sam Wo Long, sredio nekako opcionog tigra, stigao do famoznog prvog bossa i ugasio kad me ovaj isprašio nekoliko puta. Šta ja znam. Luka čim je video kako igra izgleda je izjavio ‘sekiro naručen sa wish.com’, i nije da greši.
Imam isti osećaj, sve su istovremeno zakomplikovali (morao sam na youtube da odem da mi pojasne spirit, moral i zastave), a opet osećaj dok igraš je nekako površan, ko da je sve od kartona. Akcija je prebrza i teško se čita situacija, jel mi uspeo deflect ili nije, jel protivnik umro ili nije, takve fundamentalne stvari. Nisam nešto impresioniran. Kako stvari stoje, možda neću uspeti ni tutorial da završim. S jedne strane pretežak boss, s druge me cela stvar ne drži posebno.
Tek kad vidiš ovakvu imitaciju shvatiš koliko su fromsoftove igre maestralno sklopljene.
Ja sam obnovio ljubavnu vezu sa opskurnim naslovom kojeg se sjecaju veterani ps3/360 generacije, Dante’s Inferno.
Ovog puta, uzeo sam da igram PSP verziju igre, samo preko emulatora na PS Vita.
Igra je po izlasku bila ocrnjena od strane kritike kao God of War klon, ali meni je uvijek drzala posebno mjesto u srcu. Dal’ zato sto sam tada raskinuo dugogodisnju vezu pa me pogadjala prica kako Dante gubi svoju gospodju ili je neka druga patetika u pitanju, zaista ne znam, ali znam da mi je igra uvijek bas lezala.
Gameplay je zategnut, art direction je nevjerovatan, a bolesnih scena ima na sve strane.
Ono sto je lose u vezi igre je zadnja trecina kada je ocito da su ostali bez ideja, budzeta ili vremena (ili svega nabrojanog), ali prva polovina igre je stvarno jedno fenomenalno iskustvo.
Nazalost, u marketing je ulozena ogromna kolicina novca i EA definitivno nije mogao izaci u plusu sa ovom igrom (za one starije sa boljim sjecanjem isto se desilo i sa Dead Space).
Elem, PSP port je stvarno dobro odradjen i da su objavili samo ovu verziju igre, mislim da bi imala kultni status medju gamerima. Ovako je igra dozivjela da bude zaboravljena, ili eventualno zauzima u glavi mjesto “igrao ali se nicega ne sjecam”.
Nekako vise nemamo ovakvih igara: jaka sedmica ili osmica od igre sa linearnom kampanjom i 5-6 sati zabave. Da izadje danas, prvo sto 50% materijala ne bi moglo da bude upotrebljeno u danasnjoj politicnoj klimi, te vjerujem i da bi Dante lagano prolazio kroz krugove Pakla, pretezno uz neko pateticno oprastanje svima osim glasacima republikanske partije. Drugo, sigurno bi se tu nagurala gomila bespotrebnih mehanika uz nezaobilazan grind da bi igra trajala 15 sati.
Zadnji boss bi bio lik koji je najveci gresnik i svrgnuo je Necastivog, grijeh mu je bio sto je debeloj ribi rekao da je debela na twitteru.
Ili ovo, ili bi bila jos jedna side scroller pixel art igra, indie darling sto bi se na netu reklo.
Ovako, ako imate uslova, predjite ovu bombonicu od igre, cisto da se prisjetite kako je gaming nekada bio zabavniji.
Ta igra mi izgleda kao krojena za mene. Msm, ludacki hack and slash sa demonima, im in. Al vidim da je nema na Arg store. Ne znam dal je ima na turskom pa da je uzmem. Ili je ima na EA play? Al opet kažem, ne vidim je u katalogu što mi je čudno.
Hmm ja je imam u library, ali stvarno ne znam je li uz EA play ili sam je nekada kupio. Ako si pri konzoli i imas uplacen gamepass provjeri da li je ima u EA ponudi
Igrica je top. Prava igra za konzole. Obozavao sam je.
Stoji mi Dante na disku i čeka termin da se obrne. 
Nema je ni na TR
U GPU je, sad proverih preko telefona.
Igram Immortals of Aveum, izmedju ostalog, cekajuci Starfield. Igra ima toliko mlak uvod u fazonu visokobudzetne B produkcije. Ako tako nesto postoji. Karakteri su prilicno antipaticni, gluma isto, svet isto. Bio sam na ivici da odustanem i da nikada vise ne upalim. Na srecu sam izdrzao prva dva chaptera i onda od treceg je postalo mnogo bolje. Jer se igra prebacila na konstantno rokanje u stilu Call of Duty-a samo sa magijom. Ako nista drugo svet je saren i pucanje je bas solidno odradjeno. Ima dosta raznovrsnih neprijatelja i dovoljno duboki skill tree, upgrejde i sta li ti ja znam sve. Izgleda sasvim solidno, bese prva konkretna Unreal Engine 5 igra, grafika se muci cak i moja ako nije DLSS ukjucen. Ali izgleda sasvim solidno u pojedinim momentima. Odigracu jos koji sat, nadam se da nije predugacka, taman nesto do petka da zavrsim.
Prva namera mi je bila da bas uletim ovde i popljujem igru, ali mislim sada da ipak moze da prodje. 
Koliko se sjećam, ovi što su pravili igru i jesu većina bivši developeri Call of Duty-a.
Upravo tako. Oseti se.