S obzirom da volis macke, tesko da ce ti biti losa.
1 Like
Mačka u fazonu “Igraš se sa virtuelnom mačkom umesto samnom 
”. 
1 Like
Virtuelna ne ume da ogrebe kao ovaj đavo 
@NmY Kakav je The Chainsaw ?
Mogu ti reći da nam je baš zabavna i napeta igra. Izigrasmo se vala, treba da se pohvataju neke stvari i da se uđe u štos ali kad klikne skroz je kul. Brzo nalazi mečeve, ima dosta igrača i za sada nismo naletali na neke bagove. Sviđa mi se što ovde stvarno zavisiš od stealth gameplay-a, nije kao dbd gde svi trče po mapi kao bez glave. Ovde ako si glasan brzo ti se obije o glavu i mogu da te ubiju već na početku partije bez pardona. Za sada nam je baš zanimljivo i osvežavajuće. Skroz je kul kad ne znaš gde trebaš da ideš, a frka ti je da istražuješ mnogo jer se tri ubice motaju kroz dvorište 
Sa ubicom još nisam igrao jer mi je zanimljivo da igram kao survivor
2 Likes
Dao sam sve od sebe da zaigram Pillars of Eternity 2 kako treba, odgledao gomilu videa, pokusao da upijem gomilu znanja, al ne ide. Nije toliko do mehanicke komplikovanosti (mada ima i toga), nego najvise do toga sto je igra nekako suvoparna i skucena. Suvise je old-school osecaj, 2d mape, sve je rascepkano i odvojeno cestim ucitavanjima. Voice acting mi je blagi cringe, likovi koje sam dosad sreo nisu zanimljivi, cak ni pocetak price nije neki. Zgazio me dzin, sad ga jurim, meh. Preko toga, mislim da realtime with pause borbeni sistem nije za mene.
Nisam jos 100% odustao, al bogami slabe su sanse da ce igra jos dugo ostati na hardu.
. . . . . . . . .
Pokrenuh sinoc Broforce Forever. Pocetak mi je bio konfuzan, s izuzetno kratkim nivoima (po 2-3 minuta), dizes neke zastave i oslobadjas zatvorenike, al samo ako hoces? Igra je mozda mogla malo bolje da objasni osnove, al stvari su sada vec jasnije (oslobadjanje zatvorenika ti daje ekstra zivote, zastave su checkpointi, a nivoi su postali normalne duzine).
Gameplay je haotican i zabavan, mada slutim da je daleko bolje udvoje (igra dozvoljava do 4 igraca u coopu, sto zvuci ko potpuno ludilo). Najbolji aspekt igre je otkljucavanje novih Broa, tj akcionih heroja 80-tih i 90-tih (vec sam dobio indijana dzonsa, terminatora, walker teksas rendzera, dzon meklejna, itd). Svaki Bro kontrolise drugacije, ima zanimljivih caka kako kome funkcionise puska i special ability. Fora je u tome sto ne mozes da odaberes koji ces Bro biti, svako oslobadjanje zatvorenika ti daje random novog lika za upravljanje. Probacu s Lukom.
. . . . . . . . . .
Najzad, odigrao pocetak Chained Echoes, indie retro-jrpg. Dobio je dobre ocene, mada je retko koji veliki sajt uopste obratio paznju. Posle nekih 45 minuta, nije lose al ne mogu da kazem da sam odusevljen. Vidi se da je igru radio uglavnom jedan covek, pravi pocetnicke greske (poput lore dumpova punih imena koja mi nista ne znace) a nije bilo nekog da ga ispravi. Igracu jos, al nadao sam se boljem prvom utisku.
4 Likes
Ja sam odustao od Divinity 2, ponovo… Nikako da mi igra klikne. Totalno suprotan efekat ima kod mene i to onaj mučan. Veštački sam pokušavao da nastavim al ne ide. Previše svega i ničega u isto vreme, tako bih objasnio ukratko. Mučno mi je da pričam sa svakim npc na kog naletim, pogotovo što razgovori traju mazohistički dugo.
Sa druge strane i dalje po malo igram Witchera, gustiram ga. Počeo sam takodje i Maneater. Fin indie rpg. Aligatori mi prave probleme goleme ali ih nekako zaobilazim. Igra je baš fino osveženje na ove vrućine.
2 Likes
Ovih dana živce kidam uz Pang Adventures.
Ja sam se bas smorio nesto ponovo sa gamingom i ne igram nista.
Igre su prevelike, invazivne jer pretenduju na previse slobodnog vremena - ko zaboga ima vise vremena da igra 100h ogroman RPG? Ne samo da nemam vremena nego i volje i energije da ucim prekompleksne sisteme koji podsecaju na drugi posao.
I evo ukljucio sam Tiny Thor na Switchu, odlican mali retro platformer. Jasno podeljeni nivoi, arkadni gameplay, nema metroidvanija rougelike soulike gluposti. Mozes da ukljucis na 10 minuta, ostavis i vratis se kad god hoces bez osecaja da si pao s marsa.
Taj Bro koji @n00dle spominje zvuci obecavajuce.
3 Likes
–
A tek moje oduševljenje Pang-om, poslednji put igrao na automatima 
2 Likes
Upravo ovo i mene muči već dve godine sigurno. God od War je najdalje u šta se upuštam i šta mi je plafon za neku kompleksnost u zadnje vreme. Ni Elden Ring nisam završio iz tog razloga, Witcher 3 takođe, Cyberphunk bih igrao ali opet kad pomislim na brdo mehanika ne znam ni da li da se upuštam i to će verovatno biti razlog zašto neću igrati Starfield. Verujem da će biti igretina i pokrenuću je čisto iz poštovanja ali znajući sebe, čim me preplave sa informacijama i tutorijalima ja sam već otišao. Još ako moram google da palim da bih se dodatno informisao - game over. Baš sam postao težak na te stvari, i kad imam vremena jednostavno ne mogu.
Nek mi daju mač i štit da se šamaram i to je to, neko levelovanje, ovde ti je health i doviđenja. Sve preko toga me izmori psihički
8 Likes
Ee ja to pisem odavno. Nisam sposoban ni psihicki ni fizicki za vise od osnove.
2 Likes
Slažem se sa kolegama iznad. 
1 Like
Videces tek kada budes 40+ deca, porodica…
2 Likes
Ja sada nemam živaca za takve igre. Tada ih neću ni igrati onda.
1 Like
Nije ni do godina, jednostavno… nije zabavno.
Kad smo bili klinci prvi dodir sa igrama bio je kroz mehanicki jednostavne igre na automatima, ali je kompleksnost ipak postojala kroz dobro poznavanje nivoa, protivnika, exploita, animacija i tajminga.
Easy to play hard to master pristup je ono sto nas je privuklo igrama. Igre su bile nekako lepse i sarenije, sa stilizovanom grafikom koja je mozda bila u vidu sprajtova i pikselizovana ali 80s vibe je bio nekako magican. Nije ni cudo sto se ljudi okrecu retro gamingu. Nije to ni samo faktor nostalgije, vec je potpuno drugaciji pristup game dizajnu, koji je naknadno evoluirao u kompleksne mehanicke sisteme, otvorene svetove, metroidvanije, souls/rouge-ove…
Ne znam zaista koje je resenje, ali svakako nije pokusavanje da ubedim sebe da je zabavno nesto sto ocigledno nije. Inace ne bi ni backlog toliko narastao.
7 Likes
Slazem se da su pretjerali sa ubacivanjem bespotrebnih mehanika i rpg elemenata u igre, a o besmislenom sadrzaju da ne pricam.
Tutorijali su mi postali pet peeve, posto sve igre djele 90% kontrolne seme i 10% razlike, ali svaki put ispocetka se krene sa tutorijalom.
Lijevi analog za kretanje, you don’t say?! Revolucionarno!
Sto se tice razlike izmedju igara nekada i sada, jednostavno smo u jednom momentu otisli u pravcu gdje zabava nije glavni faktor, neko neka kvazi-kompleksnost i mazanje ocima sa sadrzajem dubine odlaska u Maxi po leba.
6 Likes
Meni kompleksnost ne smeta, štaviše, poželjna mi je. U većini igara je uglavnom opciono koliko duboko ti hoćeš da ideš, jedino ako je neko rob minmaksovanju pa hoće da bude sve perfektno, ali to je onda njegov problem.
Ako mi je igra overwhelming, pojednostavim sam sebi. Npr. neću uzeti novi skill ili neki novi ability koji zahtjeva od mene da savladam neku novu mehaniku ili koja ima neke svoje posebne kontrole nego uzmem nešto od čega imam benefite pasivno kao npr. apgrejd HP ili armora. A ovo ostalo uzimam postepeno. Uzmem jedan ability pa ga savladam do automatizma pa tek onda razmišljam o drugim.
1 Like