I tabletu
Pa moj podcast je svakako u planu, trenutno gledam sa Daretom kako oko tehnickih stvari da se organizujemo i skrpimo, gledacu mozda da od njega pozajmim infrastrukturu (makar privremeno samo) posto ionako slabo snima u poslednje vreme.
A sto se tice ovog divnog, postenog i neznog bica tesko da bi je videli u mom podkastu jer kao sto sam rekao nece biti politike i tih dnevno-politickih tema vec bavicu se nekim skroz drugim stvarima i pokusacu da izgradim neku pozitivnu pricu i sad ja bi nju rado pozvao ovako kao privatno lice ono da procaskamo o ne znam nekim anegdotama, svom zivotu, kakvu muziku voli da slusa, kakve filmove da gleda, sta voli da klopa, mozda kao psiholog o nekim parapsiholoskim fenomenima, malo da se zezamo i tako ali onako da je zovem sluzbeno kao politickog aktivistu i clana stranke definitivno ne (kao sto ne bi zvao nijednog politickog aktivistu bilo iz vlasti ili opozicije nit bilo kome davao tu vrstu priostora jer to stvarno nece biti mesto za to) a sad sumnjam da nju zanima da ide ovako neformalno po emisijama i podkastima (jer koliko mi je poznato nije jos bila nigde ovako neformalno i nevezano za politiku, a s obzirom da je i ona sama za sebe rekla da je pomalo asocijalna kapiram da nije previse komunikativna, opustena, pricljiva i da voli previse da caska o razno-raznim “nebitnim” temama i kapiram da je to ni ne interesuje).
Mada kao sto sam rekao meni je ona jedino interesantna ovako kao osoba, ovako privatno (a to sad dal je u stranci, dal je bila na funkciji, njena politicka orijentacija, sta prica, dal je nesto skrivila i sta ja znam me u principu ni ne zanima toliko, ono njena stvar) i eto sad kad nabavim novi laptop i vratim se na tviter pokusacu malo da je kontaktiram, pa eto mozda i nekom prilikom malo i da se vidimo i upoznamo, ono zasto da ne. 
Inace nikog ne planiram da zovem onako sluzbeno ili nekog ko bi me sad cascavao prisustvom vec ono hocu da napravim jedan bratski, opusteni podcast gde bi opusteno caskali kao da smo negde seli na pice ili kao da blejimo na klupici u parku u bloku ili sedimo na onom betonskom zidu na Kalisu.
Pa sad kad vec pomenu Kanadu ajde da ako smo se nagledali i naslusali ovog predivnog, neznog i preslatkog bica da se vratimo opet malo mi na basket. 
Ljudi ne sekirajte se, veceras sam se pobrunio da prodjemo Kanadu (dok ste se vi zezali ovde, odmarali, gledali Diksi i igrali igrice), veceras kad sam uzeo loptu i otisao na kos reko ubacim li veceras 300+ trojki prolazimo Kanadu i ono bacio se na posao, brojao sam sto je bilo psihicki bas naporno i ubacio sam ih dobrano preko 300 (ono kairam ja da ni ovako ne ubacim mnogo manje ali je zamorno nekako kad brojis), naime kad sam se malo zagrejao prvih 100-150 je islo glatko, ono imao sam verujem negde barem 70-ak % ubacenih suteva i fazon u proseku mozda masio svaku 5-tu negde, drugih 100-tinak je vec islo malo teze ali i dalje relativno glatko, ono mozda sam u proseku masio svaku 3-cu ili 4-tu ali zadnjih 50-ak su bile definitivno najteze i tu sam se bas namucio malo, kairam da je tih poslednjih 50-ak bilo ispod 50%, ono vec je poceo malo fokus da mi skrece i pada koncentracija, pocele su vec da mi lutaju misli i da razmisljam o nekim skroz 10-tim stvarima vajda sam se vec malo i unervozio (ono slicno kao kad radis sklekove a brojis, ja recimo mogu da ih uradim jedno 40-ak i ono prvih 20-25 laganica, sledecih 10-ak ono je vec malo povuci-potegni ali ide nekako ali zato poslednjih 5 su ono pakao) ali sam izgurao preko 300 bez problema, onda sam litar ipo “Rose” popio bukvalno na eks, znaci celu flasu od 1,5l sam eksiro, malo legao na teren, protegao se kao u krevetu, malo driblao loptu izmedju nogu, iza ledja, levo-desno o krenuo opet malo da sutiram i ponovo krenuo da pogadjam lagano onako u serijama, valjda sam se opustio malo kad sam presao zacrtanu brojku pa sam bio rasterecen i mozda sam jos nekih pola sata sutirao (ali nisam vise brojao) , driblao, polagao, zezao se tamo i otisao kuci (vec je bila prosla ponoc).
Tako da dobijamo sutra Kanadu.
Inace sto se tice same utakmice ono ne znam sta da mislim, zagonetka ovako za mene, prava misterija, sudar 2 potpuno razlicite ekipe i stila kosarke, mada kapiram bice to vrlo slicno kao da igramo protiv Amera (i donekle pravi i ultimativni test za okrsaj sa Amerima u eventualnom finalu) jer slicna su ekipa Amerima i po kvalitetu i po stilu igre, takodje kao Ameri nisu nesto mnogo jaki pod kosem ali zato njihovi spoljni igraci su izuzetni u igri 1 na 1 , sjajni u kontri i tranziciji i izuzetne su atlete (samo eto za razliku od Amera nemaju bas mnogo iskustva igranja ovakvih utakmica, ipak su jedna “nova” ekipa i nova kosarkaska sila tek u nastajanju) i zaista je tesko predvideti koliko mi mozemo protiv njih ali isto tako i koliko oni mogu protiv nas, inace ako vec mi ne mozemo da osvojimo voleo bi da onda osvoji Kanada, nisu nikad nista osvajali i svakako bi mi bilo mnogo draze da osvoje oni nego recimo Ameri.
Inace poraz od “mojih” Brazilaca i ubacenih samo 65 poena je dokaz da su i oni itekako i ranjivi i pobedivi, inace meni ono sto se svakako najvise svidja na ovom prvenstvu je to sto nema nepobedjenih ekipa, pa ako ih je pobedio Brazil valjda mozemo i mi, idemooo Plavi pa nek se ponovi Indijanapolis, sto rece Njegos, neka borba bude neprestana i neka bude sto biti ne moze.
Sto se tice drugog polufinala, pa ono …Nemci su do 1/4 finala bili mozda najkonstantniji i igrali najbolju kosarku ali protiv mora se priznati dobrih i i upornih Letonaca su odigrali jako slabo (bese mislim da su ispustili 15-ak razlike), Denis Sreder koji ima sav kredit i svu slobodu u igri je katastrofalan bio, ispucavao se ko lud, mislim da je imao sut iz igre 2/20,ono bas nesto katastrofalno, njegova najgora partija u reprezentaciji u dosadasnjoj karijeri i generalno ubedljivo najslabija utakmica Nemaca na turniru dosad (pa cak racunajuci i one prijateljske pred SP) i budu li tako igrali i protiv Amerikanaca sutra nemaju sta da traze, bice pocisceni sa 20,30 razlike, mislim ne samo protiv Amera vec sa igrom kao protiv Letonije od bilo koje jace i ozbiljnije ekipe bili bi pocisceni sa 20,30 razlike a verujem da su i oni svesni da to mora mnogo bolje i da im treba ona igra kao recimo protiv Slovenije kako bi imali neke sanse.
Doduse igrali su vec Nemci sa Amerima u Abu Dabiju prijateljsku pred ovo prvenstvo i ono vodili veci deo utakmice, imali i 15-ak razlike u drugom poluvremenu ali su eto ipak poklekli u finisu i propustili lepu priliku da i oni jednom upisu pobedu nad njima, sad Nemci imaju kvalitet, dobra su ekipa, videli su da mogu da igraju sa njima i da ovi nisu bas toliki bauk, e sad kako ce se postaviti sutra i kako ce odigrati tesko je reci, mislim da je mozda malo i problem Nemacke i malo manjak iskustva igranja ovakvih utakmica i da nemaju bas taj pobednicki mentalitet i da nisu velika ekipa kao sto je to slucaj u fudbalu.
PS : cestitke od srca nasoj 3x3 reprezentaciji na 5-oj uzastopnoj evropskoj tituli, eto nakon titule prvaka sveta pre neka 2 meseca sad i evropska titula. 
Inace ja mislim da kosarka kao sport u nasim genima i da nam je od starta sjajno legla kao igra, cak i pre nego sto su igraci sa ovog podneblja krenuli da odlaze u NBA kao pokojni Drazen, Divac, Radja, Kukoc, Stojakovic, Danilovic, Jokic, Doncic, Goran Dragic, Vucevic , itd da su jos pre, jos pre ere Birda i Medzika neki najbolji igraci i medju najvecima ikada imali poreklo sa nasih prostora ili makar delimicno bili nase krvi kao sto su recimo pre svih Pistol Pit Maravic (koga mnogi smatraju najboljim ball-handlerom ikad), Rudi Tomjanovic legenda Hjustona (i igracka i trenerska, kao igrac bio 5x Ol’Star a kao trener 2x sampion sa Hjustonom i osvojio zlato kao selektor sa americkom reprezentacijom na OI u Sidneju 2000.), Dzon Havlicek (najbolji strelac u istoriji Boston Seltiksa, a biti najbolji strelac u istoriji takve jedne fransize zaista sve govori, inace on je 70–ih bio na neki nacin “Leri Bird” pre Lerija Birda), Kevin MekHol isto kao Dzon Havlicek po majci ima poreklo sa nasih prostora, Greg Popovic (doduse on je samo trener, mislim da nikad nije bio igrac sem na koledzu)…tako da mislim da nam genetski i kulturoloski kosarka lezi kao sport i da smo genetski predodredjeni za tu igru (kao sto recimo nismo za bejzbol ili recimo hokej).
Devojka i ja konacno poceli da zivimo zajedno. Vreme je bilo, jeste haos sa kirijama i svacim ali mora.
Pravi se raspored i dalje, videcemo kako i sta, uglavnom jer nisu nase stvari i limit sa prostorom.
Jebena napredna stoka za net ne moze nedelju dana da dodje. A bojim se kako ce to biti. Moracu svoj ruter da roknem bolje.
13 Likes
Korak u pravom smjeru,kad prođete sva 4 godišnja doba zajedno onda i ženidba
4 Likes
Preziveli smo zajedno 11 puta godisnja doba 
Nismo ziveli, ali pored toliko putovanja i tamo ovamo nije nam cudno sada.
Stara izreka kaze “upoznas nekoga kada pojedete kilo soli” to jeste preko god zivota zajednickog. Sve pre toga se ne racuna…
1 Like
Malo je kilo, kod nas se veli džak. 
3 Likes
Ma racuna se sve. Najsmesniji su nam oni bili, posle nekog vremena se resava. Zenidba ili raskid i te fore 
Kakvih glupih saveta ima kod nas, nije realno.
Ziv bio ljudi ti pricaju iz vekovnog iskustva… a to sto ti sada pises svi su prosli…
Svi su imali u glavi “mi smo drugo” l “moja je drugacija” i tako te fraze
1 Like
Nista gore nego iskustvo. Pogotovo jer to dolazi od vecine onih zeni je mesto u kujni.
Da ne pricam kako kod nas izgledaju brakovi.
Nas narod generalno je debilan.
Nema to veze sa nasim narodom. Neke stvari nemaju veze sa jezikom, verom, nacijom… prosto priroda. Priroda uvek pobedi.
Vidim da imas defanzivni stav, niko ti nista lose ne kaze. Samo da zajednicki zivot nema dodirnih tacaka sa vezom pre zajednickog zivota. A pogotovo kada dodju deca.
1 Like
Ideeeemoooo! 
Kakva doktorska partija košarkaša, nemam reči…
8 Likes
7 Likes
3 Likes
Bili za net (supernova). Sa njihovim ruterom rezultati.
Paket je do 200.
Da li uopste da stavljam moj ruter? Da li bih dobio jos brzine? Samo da istestiram signal po stanu.
Jel ovo LAN ili wlan rezultat?
Telefon, devojka mi slala. Jedino cu preko XBOX moci da probam LAN dok ne prebacim komp.