Ovo jedino ako se dosta trudiš i veruješ u to što radiš. Biznis radi biznisa retko kad uspe. Kapitalizam nam reklamira da to može svako a mahom gomili ljudi to ne pođe za rukom. Svako može da otvori kafanu ali ne i dobru kafanu (pekaru, piljaru ili prodavnicu elektro materijala). Isto tako nije ni svako za vođenje biznisa.
Pamet u glavu, dosta proučavanja, posebno primera koji su propali.
you got me 
Prica za budale… vec sam pisao davno.
Neko porodicno okupljanje kod zeninih dosle dve sestre iz US ide im ok jeda bas lepo druga sasvim ok.
I krecu da seru! Jao kako je ovde dobro, ja pa ovde je super… svi ih gledaju kao debili i cute.
Naravno posto sam debil 
Reko ajde nemoj vise, evo ostani ovde odmah sada. Reko evo od ponedeljka mogu da ti sredim posao u marketu. Prosecna RS plata i cao. Bog da te vidi i uzivas.
Naravno nije vise otvarala usta.
A na to i elektronika, gorivo, odeća, obića…
To nisam ni gledao 
Nema svrhe. Naveo sam stvari na koje sam najviše trošio kintu. Primetna razlika.
Taj rad. Najodvratniji gastoski komentar, za koji bih ja tukao: “vi i ne znate koliko je vama u Srbiji dobro”, odnosno kad su ovde “ma šta im fali tamo u Srbiji”…
Koliko sam to puta cuo… i naravno posto sam vec takav kakav sam ide moj komentar…
Nikome posle vise nije lepo 
Isto 
Volim da počnem sa: “A zašto ste ovde, kad je u Srbiji toliko dobro?”
Zavisi kako tece razgovor. Ali se uvek zavrsi sa mojom ponudom za posao i prosecnu RS platu.
Bez sale. Sto obecam i uradim.
Niko nije prihvatio posao. A nudio sam siroku paletu divnih poslova koje mogu odmah da im sredim😁
Meni pored ovoga najvise zivce vadi prica djedova i oceva “ja sam u tvojim godinama imao stan”, a u to vrijeme se zaposlis kao portir i dobijes stan.
Obicno ih pitam gdje je stalo kad je tako dobro poceo zivot, obicno nema daljeg odgovora.
To ti je kao ona prica kad ti tata prica “ ja sam u tvojim godinama isao u skolu peske 7km po snegu” pa kad sam pogledao na google maps ispalo 700 metara 
Slusam ponekad starije sta pricaju i shvatim da nemaju blage veze. Jos zive u vreme komunizma, gde je jedino bitno kakav te glas bije po komsiluku. Dve profesije koje su bile br 1: doktor i profesor. Istandardna prica koju sam cuo na hiljadu mesta: ‘Da budes doktor pa da lecis svoju mamu/tatu/babu kad dodje vreme’. I kad malo bolje pogledas, shvatis koliko su ustvari sjebani kad samo gledaju kako ce ljudi da pricaju okolo za njih i njihovu porodicu. Sad mi se cini da ljudi sve vise gledaju samo svoja posla. Znaci ubedjen sam da bi moji sad potpisali da ja zaradjuhem 30k mesecno, samo da sam doktor (mozda cak i da radim za dzabe dozivotno, jer sam DOKTOR).
Ja ih pitam sto sjebaste drzavu kad je bilo super? sto glasaste Milosevica, Aliju i Tudjmana da urade sto uradise? Odmah ide prica, nije sine glasao narod, to je sve strani faktor 
Opleli ste po roditeljima od ranog jutra. 
Virtuelno, ovako ne smemo
A sve boza… Serundaju malo, neka ih, utorak je.
Na kraju dana, shvatis da su roditelji ipak bili u pravu. Ja za moje i ne mogu i ne zelim da kazem da lupaju i nemaju pojma. Kroz sta su sve prosli, kakvo su iskustvo i znanje stekli, mogu samo da cutim i klimam glavom.
Oni u nasim godinama i mi… Institucije i razmazeni paraziti.
Postovanje za svakoga roditelja koji je odgojio dete, narocito dete 90ih godina i izvukao ga na pravi put.
Kapa dole za ovo. Kada se setim koje su muke moji imali to je za ubiti se. Plate nema, beda teska 90tih. Sankcije tata sece drva rucno, dovlaci ih camcem. Na vesla. Beda lvl100
Meni je najjace sto sam cuo, naravno s razlogom, “Stedis kad imas para. Za cas dodje crno vreme”. I te 90-te su bile crne. Da nisu stedeli, kako bi se platio stan, komunalije… sreca pa su i deda i baba bili zivi pa se dosta radilo na selu, stoka, zemlja. Imali brasna, mesa, povrca, svega. U Presevu si mogao kupiti sve, kao da su bili posebna drzava, naravno ako si imao DM.
Cuvaj 
inace top je.
