Završio Lost Crown. Igra je odlična, među najboljim metroidvanijama koje sam odigrao, i apsolutno zaslužuje nastavak. A opet, ne mogu da ignorišem da skoro nijedno veče nisam seo s uzbuđenjem da nastavim dalje. Ko recimo Halo Infinite pre njega, radovah se ko dete.
Ne znam tačno zašto. Naveo sam ranije neke mane sa strane narativa i dizajna likova, šta znam, mozda je to. Sem toga, igra nema manu. Kontrole su san snova, combat izazovniji i kompleksniji nego što sam očekivao, super boss fajtovi, traversal dizajn nivoa te gura do granice sposobnosti.
Svaka preporuka, iako me nije lično zgrabila.
Posle toga pokrenuh Dome Keeper ko palate cleanser, i prijatno sam iznenađen! Ova igra je više prilagođena switchu ili steam decku za kratke, skoro roguelite sesije, nego za džinovski tv ekran, al svejedno ima kul žanrovsku sintezu – malo rudariš, malo tower defense. Šteta samo što nema skoro nikakvu strukturu, bukvalno te pusti da sam odrediš veličinu mape, težinu i victory condition, više ko neki sandbox nego linearna kampanja. Što meni lično ne leži, volim jasnu progresiju.
Zavrsih Halo. Super zezanje. Uz AC Black Flag Resynce super su mi legle te dve letnje igre. Videcemo sta dalje do septembra. Dok mi je aktivna gamepass preplata mogao bih nesto da priberem. Eto prilike za ovaj novi naslov koji stize u utorak Beast of Recarnation, mada po onome sto sam video, nisam optimista, ali cu svakako probati. Ako mi se ne dopadne mozda probam Subnautica 2, ili mozda Hell is Us. Demo mi se dopao ali sam cuo da je naporna igra koja zahteva previse vremena, a to nikako ne zelim.
Probao Eternal Strands jedno sat-dva, mislim da odustajem.
Cuo sam da je igra solidna, i na prvi pogled tako i deluje – sve sareno i lepo, gameplay miks magije i standardnog vitlanja metalom. Magija ima malo fizike u sebi, pa led jelte gasi vatru, takve neke interakcije. Uzeli pentranje od novih zeldi, da mozes svugde da ides dokle god imas stamine, ubacili ogromne protivnike po kojima se penjes ko iz Shadow of the Colossus.
Dakle na papiru sve super. Al uzivo mi nije bilo mnogo prijatno. Ni traversal ni borbe nemaju fluidnost, skupljanje materijala za upgrejd je naporno, a likovi me svi blago nerviraju. Nisam neko ko obicno optuzuje igre da su ‘woke’, al ova skupina likova ko da je iskocila iz nekakvog woke fantasy kataloga, svi su privlacni i gender-fluidni na jedan podilazeci nacin koji mi je sve vreme blago smetao. Kroz dijaloge se svi beskrajno podrzavaju, da slucajno nekom ne bude neudobno na sekund, sto u praksi razgovore cini dosadnim. Ima to svoju publiku, ja nisam.
Sve se kao trudim da vidim dobre strane igre, kojih apsolutno ima, al na kraju sam morao da priznam poraz, i vratio se Dome Keeperu (svideo se lidiji, ko sto sam slutio).
Verovatno nisam igri dao pravu sansu da se rascveta i pokaze sve svoje kvalitete, al zivot je kratak, idemo dalje.
