Iskreno nisam se ja ni u prvom delu toliko zavlacio koj kude. U oko 85% vremena je bila glavna prica, ostalo je bilo side quest i slicno. Tako ce biti i ovde, primarno idem glavne stvari, a ako budem bio raspolozen mozda odradim i nesto sa strana. Glavni cilj da upotpunim pricu.
Ma jok ovo je na PC-u. Probao sam je na PS5 ali nisam mogao da nastavim da igram tamo i bilo aj da sacekam PC verziju.
Sa ove vremenske distance zakkjucujem da je bolji prvi deo. Ovde si imao vozilo od prvog trenutka i nisi imao nikakvu prepreku svuda da stignes.
Istina Dačo, dosta je lakši drugi deo po pitanju mobilnosti. Nisi imao neke realne potrebe da planiraš svoju rutu unapred.
U velikoj meri je to uticalo na iskustvo. Nisam imao potrebu nijednu zicaru da izgradim, i jos gomilu nekih stvari jer nisu bitne.
Bukvalno nisam gradio ništa što eventualno u datom trenutku nisam morao, a 95% stvari koje sam izgradio sam izgradio jer su bile potrebne zarad trofeja…
Ja sam gradio jer volim 
Svašta sam nešto igrao i završio, ali
završio nešto najbitnije a to je Disco-fucking-Elysium 
Majko sveta kakva igretina… idalje pokušavam da se setim razloga zašto ja ovo nisam igrao kad je izašlo.
Tako unikatna tragi-komedija 
Ultra liberalizam, hardcore komunizam i ekstremni kapitalizam prožeti kroz svaki pedalj izometrije… neverovatno.
Jesam načuo da je igra prošla kroz kontraverze kad je izašla zbog svoje “propagande”, jer budimo realni, kapitalizam i fašizam jesu prikazani kao apsurd i tragedija (što je dobro), ali postoji i odredjena doza romantizacije komunizma, koju kreator otvoreno iskazuje.
Mnogo mi je zanimljivo bilo održavati moral ex-pijandure i pokušaji da izgradim autoritet, ili anti-autoritet u moj slučaju, da me npr klinac Cuno ne upokoji sramom/stresom 
Ironija Revašola + onaj težak hipnotički ton, pogotovo kad se javi Enciklopedija, su mi u početku bili too much, ali na neki čudan način i primamljivi pri kraju igre. Svašta nešto naučih o Elysium-u.
The Pale, neobjašnjiv fenomen, mi je možda bio najzanimljiviji side story u čitavoj igri. Praznina koja nije ni vazduh ni voda. Praznina zbog koje je ceo jedan distrikt propao davnih godina, iako svi veruju da je uklet! Praznina koja se širi i koja će jednog dana neminovno progutati čitav Elysium… retko šta od toga bih i znao da nisam odlučio da od crkve napravim noćni klub i postanem disco-policajac! 
It’s disco, baby!
I za kraj omiljen citat gmizavog i jadnog Ancient Reptilian Brain-a:
“Mother, help me, there’s a head attached to my neck and I’m in it.”
Baci oko i na Esoteric Ebb. Igra je u suštini medieval fantasy Disco Elysium, a i jedan od glavnih scenarista za DE ga je pohvalio.
Vou, kakva slučajnost, izašlo pre dve nedelje
Deluje fenomenalno, samo malo bezveze što nema Mac verzije 
But i get it, resursiiii…
Najjači lik u igri onaj što je toliko smrdljivo bogat da se svijetlost savija oko njega. 
Da
Ja sam prvo pomislio da mi neki bug jer kad mu se približiš novac skočiii, kad se udaljiš odeš u minuus 
i onda ukapirao… prepametni su
Igra puna nezaboravnih momenata.
Isto anodic music lik što viče SO HARDCORE pa moraš da izabereš right-path razgovora lol
Eh, meni je na bucket listi, igracu kad bude vremena (nikad).
Inace @kiboli98 sjajan opis.
Odigrao i DLCs za Resident Evil 7. Nisam igrao ove roguelike modove i slično, interesovalo me samo ono što ima neki story, što su 2 full DLC-a jedan krarki story što je bio dio DLC-a s tim modovima. Taj kratki je najsličniji osnovnoj igri, zove se Daughters, djelić priče kako su se Bakers zarazili, igraš sa Zoe šunjaš se okolo i bježiš. Traje svega 20-30 minuta i ima 2 kraja koja sam oba odigrao.
Drugi story DLC, Not a Hero igraš sa Chris Redfieldom, koji se dešava poslije kraja osnovne igre i loviš Lucasa Bakera. Gameplay su promješali, svidjela mi se nova vrsta bijelih molded neprijatelja koji se regenerišu pa moraš iskoristiti specijalni metak za njih kojih je malo. Ali već tu mi je malo pretjerano bila parry mehanika i udaranje ovih molded šakom. Ali ajd rek’o to je ipak Chris, gospodin koji je odvslio šakom stijenu.
Onda dolazi 3. story DLC End of Zoe koji ode u krajnost sa tom mehanikom pa tako nemaš oružje uopšte nego samo parry i šaketanje i još radiš combo udarce. Što nekako napravi smijuriju od osnovne igre gdje si kao brinuo nešto za ammo a ovamo ih lik šaketa a izvrištao sam kad je lik bossu uradio kečerski potez Power Bomb. Osjećaš kao da priča nije canon nego neki zajebancija mod. Ali zapravo jeste, dešavanje je par sedmica poslije Not a Hero i spašavaš Zoe, igraš kao njen stric Joe a glavni neprijatelj je njen opet mutirani otac Jack.
Nije loše uglavnom, može se odigrati, ali osnovna igra je klasu iznad i to je neki Resident kakvog znam, bez obzira što je ovaj bio prvi RE iz prvog lica.
Op, nisam jedini, a mislio sam da ste ovo bukv svi igrali
I meni je tako dugo stajalo, ali dodje mi momenat gde iskopam tako starije igre jer izlasku novih igara nikad kraja, realno.
Bude lep osećaj kad u moru MC75 igara okreneš ovako nešto i skapiraš da ima još kultnih igara koje te čekaju.
Ali bitno da se pre neki dan komentarisalo da video igre nisu umetnost
Ako budeš igrao preporuka da to bude na PC/Mac jer je intuitivnije sa mišem.
@yolixeya Nikad nisam odigrao te DLCeve, mada kažu da su stvarno dobri. Ne verujem da su nešto puno canon. RE7 je svakako prejak i moja jedina mana su bili dosadni molded i one sekcije pri kraju gde se igra random pretvori u akcioni shooter, ako se lepo sećam.
Nisu canon jedino oni modovi, ovi story jesu ali i oni vuku više na akciju. Sa Chisom DLC na samom početku kad prođeš kroz tunele ono napadne te par tih molded i ti misliš da je to nešto i onda dođeš u centralni hub u rudniku i tu te napadne jedno 10-tak odjednom. Aki dobra stvar je što možeš da štediš ammo sa jedan metak u tijelo za stagger i onda ga nabiješ šakom.
U jednom momentu imaš tajmer od 10 minuta, treba da stigneš u drugu sekciju na mapi skroz, dok te stalno napadaju putem i onda na kraju još imaš boss fight koji moraš da pobjediš u tih 10 minuta. Onako, baš je akcijski.
Disco Elysium je unikat. Više sam ga doživeo ko knjigu nego igru. Mada opet, možda ti se ne čita uvek knjiga kad sedneš pred tv uveče. Treba biti u pravom raspoloženju.
Proza je miljama ispred bilo koje druge igre. Posle DE pokušah Citizen Sleeper da igram, prosto neozbiljno mi delovalo. YA nivo. A tačno vidiš da je spisatelj mislio da super dočarava atmosferu.
Upravo ove poslednje 2 rečenice. Nisam je nikada završio bas iz tog razloga. Ali igra je masterpiece. Takav writing se ne vidja svaki dan, predobar je. Igra sama takodje, uz sve te odluke koje nemaš pojma koji će epilog da imaju. Sada imam preveliki backlog igara pa ne smem i to da instaliram. Ali moraću se vratiti igri, da je makar odigram do kraja ako mi je živ sejv.
E ali ti si verovatno igrao kad je izašla… ja sam upravo odigrao Definitive verziju gde imaš VO
Ništa nisam morao da čitam sem odgovora.
Inače VO fantastično odradjen, glas partnera Kim-a ću dugo dugoo pamtiti.
Kazzy je gore preporučio odličnu (i jedinu igru?) koja je baš nalik DE Izašla pre dve nedelje, preporučena od strane DE kreatora i imao super recenzije kako vidim.
edit: the final cut* pardon
Disco Elysium i jeste prvo bio neuspješna knjiga. Zato lore i jeste toliko razvijen tu, Rsvachol, pale and beyound i ostalo. 5 godina su pisali tu knjigu koja se prodala valjda manje od 1000 primjeraka. Mislim da se može naći kako se zvala.
Ima anegdota koju je glavni pisac prepričavao, nešto i fazonu kad ga je drugi lik iz tima nazvao u sred noći sa idejom da naprave igru i ovaj mu je odgovorio otprilike - druže, fejlo sam s tobom knjigu, rado ću da fejlam da pravimo i video igru. 
Ciizen Sleeper je drugačiji skroz i dobra igra, oba dijela. Ne pucaju na taj nivo pisanja i ima daleko manje teksta tu.
Inače, ima ova igra nekog srpskog studija inspirisana Disco Elysiumom između ostalog. Privukla mi pažnju prije jedno godinu dana, igrao sam malo demo na Steamu tada. U međuvremenu je izašla, nije neke recenzije pokupila ali ako ništa, privukla me bar izgledom i imala je neke zanimljive ideje bar u demo-u.
