Another Crab’s Treasure je jedna od onih igara koje vam potpuno pokarabase ceo koncept gaminga, na nacin kao sto je to uradio Elden Ring. Od pocetka kada se mala hrabra kraba upusti u avanturu da povrati svoju kucicu, necete dobiti bas jasne smernice (citaj - ikonice i pointere) gde treba da idete i sta da radite, a neki NPC-jevi namerno pricaju u zagonetkama sto je komicna referenca na Souls serijal.
Grafika je low poly ali relaksirajuce sarena, sa teksturama koje se presijavaju i reflektuju svetlost sa povrsine, pa ceo ambijent podseca na Snorkijevce ili podvodni deo Diznijeve Male Sirene. Glavni grad je prostran sa nadzemnim i podzemnim delom, sa prodavnicama i delovima iz sveta iznad koje su krabe utilizovale u upotrebljive objekte.
Interesantno je kako su game dizajneri iskoristili jedan bioloski instinkt hermit-krabe koja preuzima skoljke kao svoju kucicu, ali ponekada i otpatke ljudskih rukotvorina jer nema sta drugo na plazi da pronadje. Ovo je zaista tako i u prirodi:
Ceo koncept sakupljanja smeca i mikroplastike koje su podvodna stvorenja naucila da koriste i cak smatraju za neke dragocenosti, istovremeno je depresivan i upozoravajuci da moramo biti odgovorniji prema podvodnom svetu, ali i govori u prilog tome koliko je priroda efikasna i da nista ne baca i tezi da konvertuje u svrhu odrzavanja zivota. Mikroplastika je vredan resurs koji predstavlja valutu podzemnog sveta i mogu samo da se nadam da neko dete nece namerno bacati cepove od flasa ili lego kocke u more da bi ih krabe koristile kao zastitu od neprijatelja.
RPG mehanika zasniva se na pronalazenju novih skoljki sa unikatnim osobinama, koje obicno daju i bonuse na racun tezine. Osnovnih pet parametara mozete da nadogradjujete, ali pocetnu viljusku samo mozete da nadogradjujete sakupljajuci relikvije, ili eventualno da nabodete neki predmet i pretvorite je u cekic.
Igra je samo za nijansu laksa od Souls-a, sto znaci da nema opustanja. Vise puta cete da poginete potpuno nenadano od slabijih protivnika, padnete u ambis, i izgubite tesko stecenu mikroplastiku u bezuspesnom run-u vracajuci se na svoj podvodni grob.
Kraba je must play za svakog fana Souls igara, jer ih zaista nema tako puno ovog kvaliteta, prostranosti, adiktivne RPG mehanike i sa Lucas Arts kvalitetom dijaloga.
Od mana treba istaci neki problem sa memory leakom koji povremeno zamrzne celu igru na par sekundi ili duze, osecaj dezorijentisanosti kada morate ponekada da konsultujete youtube, a svakako ce manje strpljivim igracima smetati i velika tezina.
Ali, sve u svemu ovo je jedna divna igra za vruce letnje dane i mozda ce nekima, kao i meni, vratiti izgubljenu veru u gaming i osmeh na lice.
. Igfa je luda totalno. Pocetak igre ja i jos jedna riba padamo sa neba i koljemo neka bića a sledeca scena, na groblju, obucena kao casna sestra cita neku knjigu i budi crnca oz sanduka. WTF? 
A elementi borbe onako da ti bude neprijatno ako ima vise ljudi u prostoriji ali ne previse vulgarno 
.
–