Svakako je naslov dobar i za one koji nisu igrali original. Ali izostaće taj momenat nostalgije koji baš puca žestoko. I plus na to bi trebao da odigraš Remake pa tek onda Rebirth….nije neophodno ali neke stvari ti neće biti jasne.
Svaka FF igra ima zaseban svet i pricu iako su neke stvari zajedničke ….Moogle, Chocobo, Summoni…
Sedmica sada ima tri igre….Crisis Core (ima i remake) sa PSP koji je prequel celoj prici iz 7…tako da za potpunu dozivljaj ima šta da igraš…
Jel to onaj kao poker? Vidim da je igra hit, al meni nažalost kartaške igre nikad nisu legle, čak i pre kompjutera. Dan-danas ako neko proba da mi objasni pravila neke igre s kartama odmah se pogubim – ti termini i koncepti jednostavno neće u glavu da mi uđu.
Inače Lies of P mi je sad već mnogo bolje legao. Parry mi još uvek loše ide, al kombinacija džinovskog wrencha na ručki od pendreka puno oprašta, bije i ne pita. Domet je malo slab, al je brz i koga zakači nije mu dobro. Završio katedralu sinoć, archbishop spodoba je pala iz prve. Level dizajn je još uvek remiks najvećih souls hitova, al mi vizuelno više prija otkako smo napustili austrougarske ulice.
Jedna razlika u odnosu na Fromsoft je što su spremniji da izađu igraču u susret, barem zasad – prečice i checkpointi su relativno česti, ako zagineš u boss borbi ergo te čeka ispred vrata, odmah imaš izvor svetla, bilo kad možeš da se teleportuješ nazad na bezbedno. Nisam još doživeo situaciju da se osećam potpuno izgubljeno i beznadežno, bremenit dušama duboko u neprijateljskoj zoni. Ok možda jednom.
Sad samo čekam kad će igra da postane teža, kako neko ovde prete. Dosad mi nijedan boss nije zadao prave probleme, a otprilike sam na pola petog poglavlja i taman sam se malo opustio.
Koristio sam istu kombinaciju, jer mi je presporo bilo sa originalnom drškom od wrencha.
Mada kasnije mi je bilo sekundarno oružje jer je glavno bilo Holy Sword of Ark. Ali dobro je dolazilo u uskim hodnicima jer mač zamahuje horozontalno i zapinje za zid često, pa sam ginuo zbog toga. To tako sa deškom od pendreka, baš fino može na uskom prostoru. Jedino jeste malo domet slab što kažeš.
Isto kasnije apgrejdao P-organ da se drugo oružje koje ne koristiš trenutno samo popravlja što je dobro došlo kasnije u boss fajtovima gdje baš i nema vremena da sam to radiš.
Ja sam se mučio sa nekim bossevima jer nisam htio da koristim summon ali kasnije kako su postajali teži nisam imao živaca pa sam ih počeo koristiti.
Ja ga prizivam bez razmišljanja. Moja pristup kod souls igara je uvek da ako nešto može, radim bez prenemaganja. Ionako se igra trudi da ti dođe glave kako god može.
Kako su koreanci izdašni, imam već gomilu tih summon džidža. Mogao bih pedeset puta zaredom da ga prizovem bez bojazni da će ponestati.
Inače uzeh i ja taj holy sword jer čujem da je dobar, al mi buzdovan prirastao srcu. Bez pendreka je bio prespor, ko što kažeš, al u ovom izdanju briljira. Bilo u Monster hunteru ili ovde, bonk me zaziva.
Holy sword ima ekstra fable arts. Jedan za mobove, gdje produžiš mač za duplo, možeš iz daljine da ih tučeš.koliko pendrek nema dometa, to je sušta suprotnost. Drugi koji je charged shot isto kao sa tim pendrek wrenchom samo možeš da više da zadržiš i potrošiš više fable bars za masivniji damage. Njega sam više koristio.
Ne znam jel do mene, ali evo jedno 4,5ti put pokušavam da se nateram da odigram death stranding, ali ne vredi. Nikako da mi klikne priča, sneak simulator sa elementima cirkuzanta sa onim tupavim balansiranjem. Ne vidim čemu hype uopšte, vrv jer je sveti kojima productions.
Sta znam,ja sam je zapoceo prosle nedelje i dopada mi se ljudski,meni uopste ne smeta uloga glavnog protagoniste…spora je igra mnogo to stoji,ali bar nakon svake misije dobijas nesto novo,saznajes nesto novo,sto ti naravno ne donosi nista revolucionarno i dalje si kurir,ali ima neku draz…
Mislim da je glavna stvar da l ti ima smisla uloga koja ti je dodeljena,meni npr uopste ne smeta da sam kurir koji je zaduzen da prenese posiljku od tacke A do tacke B kroz neprijateljske i neistrazene delove mape…
Isto, mene je prica zanimala ali to debilno balansiranje je u meni ugasilo svaku zelju za nastavkom igranja.
Obrisao sam i znam da je necu pokrenuti 100%
Kida Death Stranding, još jedno remek delo gospodina Kojime. Uživao sam u svakom momentu igranja, atmosfera je baš dobra, priča klasika over-the-top opičena, soundtrack prilično dobar, grafika takođe itd. Od mene svaka preporuka Naravno čeka se drugi deo, koji vrlo verovatno uzimam Day 1.
Ne vredi, jednostavno nije za mene. Grafika na pcu izgleda bolesno, ali ne mogu da se uživim u priču, a to bi me jedino nateralo da guram dalje. U nekom sam speed run fazonu da čistim backlog, i onda čim nemam želju da svaki slobodan minut igram idem na sledeći naslov. Još 12 dana do izlaska dd2, tad sve ostalo postaje nebitno lol.
Uninstall pao, da vidimo mogu li da spičim hogwarts za to vreme
Igrao sam je od release-a, ali iz više navrata, krenem, igram neko vreme pa stanem jer mi pažnju odvuče druga igra/naslov. Ali sam joj se uvek posle izvesnog vremena vraćao i da je vredelo, vredelo je.
Posle negde oko 2/3 Alan Wake 2, par utisaka. Igra je skroz filmsko iskustvo, a to je po meni i dobro i lose , bukvalno ne vidim zasto bih igru prelazio ponovo, znaci bukvalno 0 riplejabiliti. Igram na hard i dobro je sto sam krenuo tako posto bi na normal verovatno bio bas voking simulator. Prica je super i bas onako Linchovski .
Ovo je tačno za dosta igara ovog tipa. Prvi prelazak i efekat je wow, sve top. Ali nema poente prelaziti ponovo osim ako skroz nisi zaboravio igru posle par godina ili izlazi novi deo pa dobiješ želju da se podsetiš priče. Ja to često radim kada izlazi nastavak igre koju volim.
.
Naravno čeka se drugi deo, koji vrlo verovatno uzimam Day 1.