Dok sam kucao prethodni post, tacno sam znao da ces ovo da napises i da si prosao kroz isti put sa Divinity 2, hah. Mada, ti si imao Lidiju, zene su uvek pametnije i studioznije, strpljivije da citaju sitna slova i detaljne opise. Ali koliko vidim interfejs je bio znatno jednostavniji, ne znam ni da li ima ove neke hardcore stvari kao sto su subklase itd. Moram priznati, vise mi se igra Divinity od ovog hipertrofiranog geekovskog cudovista, ali nema veze, savladacu makar neke osnove nadam se, a pikantrerije kao sto je bear sex me vec ne interesuju. Stvari kao sto su takticko pozicioniranje tako da me ne patosira jedna AoE madjija, da razumem kako se koristi svaka klasa u borbi, da exploitujem quicksave/quickload… bas je strasno sada, teze mi je nego Dark Souls. Ne mogu da se iskobeljam iz neke katakombe u koju sam upao, bukvalno prva ozbiljna borba u igri.
Inace, poceo sam da igram u prevozu Pikmine 4, preslatki su. Za moje preostale 2.5 mozdane celije, prava mera.
To je bilo moje iskustvo sa trojkom, ali 4 deo kao da ima taman toliko harizme da me duze zadrzi. Relaksirajuce i krajnje simpaticno, uz nepretenciozan ali ipak kvalitetan nintendo humor.
Pazi, Divinity je podjednako komplikovan, svi cRPG su slicni u tom pogledu, naravno da ima gomila klasa i subklasa. Cekam BG3 za PS5, nemam komp na kom bih ga igrao, ali ne sumnjam da je masterpiece.
Inace je puno puta ovde pomenuto i Divinity 1 i 2 su itekako vredni da se odigraju, kao i recimo pillars, ako ti klikne cRPG. Pathfinder serijal mi se ne dopada i mislim da nije vredan mucenja.
Pa ne znam kako je u BG3, sumnjam da moras da uzimas novog lika, lepota divinitija je bila sto nije moralo da se min maxuje i sto su svi bildovi bili vijabilni, makar na normalu iako su obe igre poteske za danasnje standarde. Ali nije to nista toliko bas komplikovano. Mada lupetam, obzirom da ne igram igru
Isto nisam igrao nijedan BG, možda je stvarno težak ali isto tako možda je samo do @padawan jer se sjećam da je napisao za Personu 5 da mu je bila teška isto i da se mučio u prvom dungeonu. Možda samo nisi navikao na turn-based combat pa nešto ne radiš dobro.
Mada definitivno mogu pronaći sebe u tom kad se sjetim kad sam davno igrao Dragon Age Origins. Nije turn based ali sličan osjećaj sam tada imao i nisam bio iskusan sa takvim tipom igre. Gdje god zavirim oderu me od batina. sjećam se da sam nekog Ogrea ubijao u šumi jedno pola sata i jedva nekako i odem onda pogledam na yt a ljudi ga srede za minut. Tu sam skontao da je definitivno nešto do mene. Igru nikad nisam završio, počeo sam neki quest koji mi je bio pretežak a nisam ostavio sejv od prije i tako je moja avantura završila.
Pre par dana sam počeo da igram Samurai Jack: Battle Through Time. Iako sam već fino zagazio u igru, nisam hteo odmah da pišem utiske da ne bi završilo kao sa Okami, koju sam maltene nakon napisane recenzije i još jedne sesije igranja, odustao od iste. Da druge strane, Samurai Jack mi je baš lepo legao. Iako XSS pokreće igru preko BC, ona izgleda zaista lepo i radi u fluidnih 60fps. Sam gameplay jako podseća na igre iz x360 i ps3 ere što je kod mene uvek plus. Igra je i dosta bogata izborom oružija tako da niste ograničeni samo na njegov čuveni magični mač već možete koristiti katanu, bamboo staff, Naginatu, Čekić, pesnice, buzdovan, luk i strele (pa nekoliko varijanti strela), pištolj, mini gun itd. Svako oružije je rasporedjeno u odredjene grupe pa kada je potrebno raditi upgrade onda plaćate upgrade na celu grupu (npr unapredjujete Sword grupu na lvl 2 i to automatski znači da svi mačevi koje imate postaju jači, više dmg i jači kami skill). Pored oružija možete unaprediti i vaše skilove/atribute i oni se dele u tei kategorije : physical, combat i spirit i svaki od njih vam otkljucava novu mogućnost koju trigerujete odredjenom kombinacijom na kontroleru. Takodje postoje i razni amuleti koji mogu da se equipuju kako bi vam povećali stats ali, na žalost, moguće je imati samo jedan aktiviran u jednom trenutku.
Što se tiče priče, opet je Aku glavni baja i ovog puta vas on baca u neko medjuvreme gde se susrećete sa starim poznanicima ali u malo drugačijem okruženju. Igra je krajnjeg avanturističkog tipa. Baš mi je drago što smo imali priliku da se susretnemo sa kultnim imenima kroz igru i baš je probudila nostalgični duh u meni da sam morao da rewatcham seriju na Hbo maxu. Taman da pogledam i petu sezonu koja nije postojala dok sam gledao kao klinac.
Ovo su ukratko neki moji utisci i radnja u igri jer msm da i nije mnogo poznata široj masi a sjajna je. Evo i par ss-ova iz igre:
Nije u GP. Oko 800 din na ARG.
Igra je hack and slash. Liči na DMC igre sa nešto manjim intenzitetom. Ja igram na samurai težini, što je neki ekvivalent Normalu i nije uopšte za zezanje.
Kao što sam rekao čim je izašao VR mod za Uncharted 4 sve sam batalio sa to odigram. Fenomenalan doživljaj. Skroz drugi osećaj biti prisutan na tim lokacijama gde su pirati skrivali blago, nego gledati na 2D ekranu. Da ne pričam da Nejtove vratolomije po ivicama planina i uvala nije za one sa osetljivim stomakom. Nažalost ide igra 2-3 dana na pauzu jer mi odjednom krenulo da riknjava napajanje na PC-u. Neke čudne zvukove krenulo da ispušta, i nisam mogao naći problem, a pošto sa napajanjem nema zezancije sve sam izvukao i čekam novo da stigne.
Nisam odoleo ni Oceanhorn 2 da uzmem. Bukvalno Zelda samo ima pumparica i roboti. Baš su vrhunski iskopirali. Od muzike do estetike, do npc-a. Takodje je dosta lakša igra od zelde.
Takodje malo sam uskočio u MWII pošto sam kukao da mi nedostaje Multiplayer, i pošto nisam igrao malte ne od release-a, ima brdo novih mapa , tako da mi lepo leglo da odigram koju. Vidim ubacili Snup Doga, Kevina Duranta, the Boys, pravi cirkus i maskenbal od igre kada udjete u partiju.
E da, takodje igram VR Skater!
Takodje odlična igra ali zahteva vreme i strpljenje da se nauče trikovi. Ali kada klikne, baš je dobro!
RPG mehanika u BG3 je prekompleksna, nemam blage veze sta radim. Sve nesto cekam da klikne, da takticki exploitujem neke OP abilitije ali ovo je stvarno uber geekovski RPG gde moras da imas u malom prstu ceo D&D manual i srecom mozes da quick-save-loadujes u sred borbe i tako prakticno izcitujes ishod sa vise srece nego pameti.
Muzika je maestralna, i vec se nazire pravo klanje za RPG godine sa Zeldom lol. Osim ako Starfield ne pokupi 98-ice i ne ispadne jedna od najboljih igara svih vremena sto je vrlo, vrlo moguce… za sada je tie i videcemo sta ce biti kada gomila kriticara dovoljno odigraju da bi je ocenili.
Hm… Todd prilicno ume da nahajpuje masu, budi ipak malo oprezniji i nemoj da preorderujes.
Seti se, 16 times the details, 4 times the map size. Vazi Todde.
Meni su Doom 2016 i Doom Eternal u poslednje dve godine postali comfort food: do sada je to uvijek bio Halo (bilo koji konzolni nastavak), međutim DOOM imam i na Switchu, tako da su mi ove dve igre postale igre koje palim kada mi se nešto igra, ali neću da rizikujem sa nekom igrom koja mi se neće svidjeti.
Sličan status imaju God of War 2018 i God of War Ragnarok, takođe igre u kojima konstantno uživam bez obzira na uložen broj sati.
Uglavnom, dok sam juče ujutru igrao DOOM Eternal, u jednom momentu sam gledao kako se šest različitih demona topi od plasma shotgun blasta, dok sam momenat prije toga zamrzao Mancubusa i Whiplash-a sa ledenom granatom.
Jedino što sam pomislio je kako je moguće da ovako nešto postoji i kako je moguće da sve radi bez ikakvog zastoja ili sjeckanja. Tačno su igre jedno mini čudo tehnologije, naročito kada vam neko servira besprekorno mini čudo kao što je DOOM Eternal.
Ne znam ko je kome prodavao dušu i ko zna koliko je ljudi krv propišalo da bi mi ovo mogli da igramo, ali samo mogu da im se zahvalim na onakvoj igri.
PS. Mick Gordon je prodao milion duša za onakav soundtrack, nevjerovatno.
Baš su vrhunski iskopirali. Od muzike do estetike, do npc-a. Takodje je dosta lakša igra od zelde.
!
