Imaju klubovi sada, stigli su sa zadnjim apdejtom a Master Ligu su rekli da treba doći negdje ove godine navodno. Ja sam instalirao damo zbog toga, čekam tu ML.
1 Like
A cekaj, ako nije bilo klubova, sta je bilo u igri?
Samo reprezentacije? 
Kakvi likovi…
1 Like
Bilo je 7 klubova… Bayern, Manchester, Juventus, Barsa i još par nebitnih…
Edit: Počeo malo i OW2 sa društvom u zadnje vreme. Najviše pickam Zenyattu za sada mada i Reaper i Roadhog znaju da ulete. @robotnjik imaš li neki savet? Ja jedva stuko 40h a i dalje nemam pojma. 
haha, pa ukratko pazi na cooldowns svojih abilitija, gledaj da budeš na high ground kad god možeš, radi reload u zaklonu. Ako si support onda budi iza tenka i dps, ako si dps gledaj da budeš iza tenka.
Reaper je zgodan za zasede, teleportuješ se iza neprijateljske linije i fokusiraš se na jednog protivnika, smandrljaš ga, zatim u Wrath formi (ona ljubičasta magla) pobegneš odatle kad zagusti. Oba abilitija treba da su ti dostupna za ovo.
Zen je jako spor, ali ima odličan damage. Gledaj uvek da baciš Discord Orb na nekog neprijatelja jer na taj način isti gubi 35% brže health. Pošto je lik spor, gleda da si blizu drugog healera. Ako je drugi healer Lucio, igraj bilo koga drugog jer je ovo najblentavija moguća support sinergija sa malim healom koji baš ne pomaže timu.
2 Likes
Jel moguce da je RE7 ovoliko strasniji od Village. Uf ala sam sada vrisno jednom muski i iskjlucio igru, zena umire od smeha. Mrzim jump scare ove, au masala, dusu sam ispustio.
Nasao sam mod, gde mogu umesto ovih bakerovih ili kako se zovu Simpsonove da ubacim, izgleda da cu morati, nema mi druge. uf.
3 Likes
Igraj lepo Zeldu, PvZ i tako to šareno kao ja šta će ti taj stres
1 Like
Nije mnogo strasniji od osmice. Malo pocetak mozda, dok se ne upoznas blize sa familijom. 
1 Like
Hm, mozda si u pravu, i u Villageu mi je trebalo nekih par sati da probijem led i onda je bilo laganica. Ali se onamo ne secam uopste ovakih klasicnih jump scareova.
U drugu ruku, malo sam pitao google sta kazu drugi ljudi, kakvi su utisci. I generalno je utisak da je sedmica, za dva koplja, strasnija od Village-a. Cak neki idu dosta ekstremno, da je Village jedan od najblazih sto se tice tog horor elementa i previse otisao u neku fantaziju. Sto bi tacno objasnilo zasto neko kao ja moze sa uzivanjem da odigra takvu igru.
3 Likes
Pa ista je stvar, isti ljudi su pravili obe igre - i obe igre su otisle u fantaziju. Inicijalno uvek su strasniji realni ljudi sa kojima mozemo da napravimo korelaciju u realnom zivotu - razni manijaci, serijske ubice, psihopate, i u ovom slucaju, kanibali. Ali to su kanibali cije je ponasanje promenio zombi virus koji je fantazija - i u toku igre, utice na njihovu fizicku snagu i transformaciju u monstrume. Svejedno je onda da li su vampiri, vukodlaci, ili nekakvi zombiji - sve dok nam igra daje nacin da ih ubijemo, oruzja i municiju, ne stavlja nas samo u poziciju zrtve, nego nas osnazuje da se sta strahovima suocimo i pobedimo ih. U tome je ogromna nagrada, i donekle terapeutska dimenzija traumaticnih horor igara - jer nam daje sredstva da pobedimo strahove i kako u igri postajemo jaci, shvatamo da ti neprijatelji koji su nas jurili i zaskakali u stvari i nisu tako strasni nego papirni zmajevi. Igre su u tom pogledu mnogo bolje od filmova jer su akciono orijentisane i interaktivne. U filmu si “zarobljen” u viziji rezisera, tvoje iskustvo zavisi iskljucivo od onoga sto je on zamislio.
Na kraju osmog dela, igra ti cak daje automatsko oruzje, uz pomoc koga postane klasican shooter i to je donekle katarzicno iskustvo za igraca koji je kroz celu igru morao da bezi. Ovo je odlicna pouka/poruka i za zivot, nesto cemu nas uci ceo taj RPG pristup iz video igara - ni jedan neprijatelj nije sam po sebi toliko jak ili strasan, ako si dovoljno vest da nacis njegov ogranicen set poteza, ili imas dovoljno jako oruzje da ga ubijes. U realnom zivotu, ta oruzja cesto nisu hladna oruzja (jer nije srednji vek) niti automatska (jer zivot nije akcioni film) nego zapravo nasa mentalna, a redje i fizicka, snaga da pobedimo ljude koji pokusavaju da nam nametnu svoju volju, manipulisu nama, i generalno vrse nekakav stetan uticaj na nas. A najteza je bitka protiv nas samih - najveci i najtezi neprijatelji su nasi sopstvenji strahovi, inhibicije, inercije i navike, razne vrste bolesti, itd.
Jump scare momenti su uvek strasni samo inicijalno - kada te zaskoce peti put, spreman si na tako nesto, i obicno si u igri i jaci pa mozes lakse da ih i pobedis. I u zivotu, trening ti moze dati takvu spremnost. Svakodnevne stresne situacije, izvan nase kontrole, ne mogu nam nista ako naucimo da kontrolisemo nas odgovor na njih, emocije i ponasanje. Uz sabranost i mentalnu snagu, nekada realne vestine detekcije i izbegavanja, inteligenciju da razumemo njihove patterne, ne mogu nam zapravo bas nista osim da pokusaju da nas iznenade i uplase. Faktor iznenadjenja i sejanje straha su uvek leverage za neprijatelja - ako si ti taj koji napada takodje mozes da ih iskoristis, ali su trening i spremnost, snaga i vestina ti koji ultimativno odlucuju pobednika. Tvoj sopstveni “level”, u gaming terminima.
Ceo zivot je, u stvari, priprema. Ovo je samurajska i donekle budisticka/zen filozofija. U delicu sekunde odlucuju se zivot i smrt - svakog momenta moras da budes spreman za borbu. Igra te stavlja u taj fight or flight mode, manje vise konstantno tokom cele sesije, pa u nekom trenutku jump scare-ovi postanu zapravo prilicno obicni. To je ono kada volimo da kazemo - igra je previse “repetativna” jer koristi iste trikove.
2 Likes
Nekako nije isto. Sedmica u korenu deluje da se u neku ruku drzi realnosti. Creepy kuca u Luzijani sa porodicom kanibala i par zombija deluje nekako vise „moguce“. Naravno ne znam sta dolazi kasnije jos u igri, ako uskoci robot zmaj ili vukodlak od 3 metra onda pada sve u vodu. 
Meni je npr mnogo strasnije kada mi ovako nesto iskoci:
Nego bilo koji od ovih ispod:
Ako razumes sta zelim reci. 
U Village sve nekako od pocetka deluje nadrealno, sa ogromnim zamkom u pozadini, letecim stvorenjima, vukodlacima od 4 metra itd. Mislim meni se to vise svidja nego kanibali, ali zato sto mi nije toliko horor. 
Uglavnom, igram narednih dana dalje.
4 Likes
Sa druge strane zapušteno balkansko selo >>>>> tamo neka Luzijana
3 Likes
To svakako.
1 Like
Heh da, arhitektura je “strasnija” u Village-u, ali su antagonisti u prvih par sati jeziviji u sedmici jer su realisticni.
Ali osnovna jump scare mehanike je slicna, i njihova progresija u sve nadrealnije forme + igrac se navikava na svet oko sebe, osecaj da su protivnici podlozni brzoj i jednostavnoj eliminaciji, bez obzira na to koliko opasno deluju. Cela fora je u tome sto od Bejkerovih moras u pocetku stalno da bezis i krijes se.
2 Likes
Bravo. Ja sam batalio na onom poslednjem vaultu kojem nema kraja. Koliko god da mi je bilo zabavno, nisam mogao i hiljaditi put da ginem.
Pre zadnjeg bossa? Nije tezak nesto. Meni bio zanimljiv.
Ono kad naguraju sve prethodne prepreke iz vaultova u jedan vault na kraju. Nije mi se vise igralo prosto, koliko god da mi je bilo zabavno pre.
Meni isto sedmica bila znatno strašnija od osmice. Nemam puno da dodam na sve što ste napisali, sem da napomenem kako je horor u osmici ‘estetizovan’ – stvari su jezive, al uglavnom imaju notu lepog u sebi.
Sedmica je totalni found-horror, skrnavi vhs snimak, svetlo baterijske lampe koje otkriva nove grozote svakim pokretom, noćna mora.
Igrajući u vr-u, u jednom trenutku sam bukvalno mileo niz mračan hodnik s leđima priljubljenim uz zid, koliko me drmao strah.
Al tačno je da igra u drugoj polovini postane više akciona, popuste dosta s užasima.
2 Likes
Uh dobre vesti. Onda samo nekako da prezivim pocetak.
Ma uzasno je ja sam sinoc bukvalno rukom udario Quest da mi je do pola sleteo sa glave.
Inace @padawan imao si pravo, i na PC-u izgleda skoro isto kao na psvr, nije dramaticna razlika. Jedino je bolje sto imam normalnu vr kontrolu nad rukama , nisam vezan za dualshock.
1 Like
Aha, ali imas ipak i neki downside sto koristis neformalni mod za PC?