Ajde malo da filozofiramo, nadam se da necemo otici u rezolucije i ekskluzive
Sta bi po vama bila savrsena igra?
Da li je presudna, grafika, prica, gameplay, muzika, voice acting?
Krenucu prvi.
Po meni pre svega savrsena igra treba da ima dobru pricu potkrepljenu solidnom (moze i odlicnom) grafikom, sa gejmplejem koji nonstop nagradjuje kako napredujete u igri.
Za sada da je sve tacke mog razmisljanja neka igra ubola se nije desilo. Bilo je blizu sa par igara ali jos uvek to nije to po meni.
Ako bi mogao da uparim par igara, kombinovao bi grafiku, voice acting i storytelling Uncharteda 4 sa Darksiders serijalom. To jednog dana ako se desi, ja cu dobiti savrsenu igru.
Dakle Naughty Dog, napravi Zelda klon, i ja sam pecen
Po meni je najbitnija grafika i prica,gameplay manje vise,znam da se vecina ne slaze samnom ali da gledam i najbolji gameplay i story na losoj grafici odmah se pokvari dozivljaj
Savršena igra bi trebala da ima interesantnu priču sa likovima koji će se vremenom razvijati, inteligentnim AI i dobrom muzikom iz nekoliko žanrova. Takođe, ne bi trebala da bude open world ako će napuniti svet sa beskorisnim glupostima i nekim tačkama po mapi koje treba sakupiti da bi se popunila neka random checklista. Bolje da je manji svet koji je maksimalno dizajniran za istraživanje i efikasan i zabavan prelazak sa delovima sveta koji su spojeni u svakom trenutku bez loading screenova. Ako igra ima ng+ da se otključaju neke nove stvari, protivnici, Secret Boss, itd.
Side questovi da imaju neku poentu i priču iza njih, a ne samo pobij x pacova, evo ti 10 zlatnika. Boss protivnici moraju biti interesantni za borbu i da zahtevaju promenu strategije u odnosu na obične protivnike.
Što se tiče žanra, najradije bi neki RPG, jer tu ima najviše potencijala da se dobije ovo što me interesuje.
Savršeno nije ništa pa tako ni igra ne može biti baš savršena.
Šta nam je najbliže savršenstvu naravno zavisi od ličnih afiniteta prema određenim žanrovima.
Priča i dijalozi su mi jako bitni, bitniji od grafike. Gameplay takođe (jedan Super Meat Boy me je držao duže od bilo kog cod-a). Kod boss fightova sam uvek najviše cenio sistem kada je potrebno razmisliti i logicki pronaći rešenje za njegovu eliminaciju. I kad za svaku fazu boss fight-a moraš da smisliš drugačiju taktiku. Umesto besomucnog pucanja/udaranja dok mu ne isprazniš energy bar. Raznovrsnost i mogućnost rešenja problema na više načina (hitman).
Da, limbo je i za mene skoro savršena igra. Fear Effect na ps one, prvi metal gear, prvi Tomb Raider… Sillent Hill (atmosfera), Rezident-težina i logičko razmišljanje…
Witchera nažalost nisam igrao. Iako nisam ljubitelj rpg žanra, verujem da bi mi se dopao.
Mrzim recimo kada te igra na svake 4 sekunde bombarduje informacijama, iskačućim prozorima, meni sa 35 opcija i inventar sa 125 slotova… Zato su mi zakon recimo limbo i Ico. Nema menija, energy bar-a, health-ova… Samo kreni i improvizuj. Mogao bi esej da se napiše na ovu temu…
One-to-rule-them-all: Uncharted. Svi elementi su prosto savrseni. Prica, grafika, muzika, akcija, osecaj avanture, perfektan pacing, ni lake ni teske zagonetke… ova igra ima sve.
Larger then life timewasters: igre koje su mehanicki izazovne, ali same po sebi nemaju bogznakakvu pricu jer se vise fokusiraju na multiplejer. To su one igre koje traju 1000 sati ili vise, svako ima svog favorita koga ce kriviti za neuspehe u zivotu i sve single player igre u backlogu. Moje ahilove pete su Quake 3, Warcraft 3, a u poslednje vreme Diablo 3 i Fifa Ultimate Team. Pretpostavljam da bi vecini Counter Strike ili World of Warcraft upao u ovu kategoriju,
Igre koje te vracaju u detinjstvo i zbog koji se setis zasto uopste volis gaming: u ovu grupu svrstavam Super Mario Galaxy i 3D World, Captain Toad Treasure Tracker, Donkey Kong, Rayman Origins i Legens…
U poslednje vreme imao sam osecaj savrsene igre i kada sam igrao GTA 5 i Forzu Horizon 2, zbog ludackih produkcionih vrednosti i neverovatno detaljnog otvorenog sveta. Gomilu igara bih mogao da svrstam u ovu kategoriju, koje su me impresionirale u razlicitim fazama video gaming istorije.
Po meni u ovaj opis pada neki RPG, i kao sto neko rece Witcher 3 je do sad najblizi. Ali iskljucivo mi se dopada to sto mimo tvog lika taj svet zivi. U Shadows of Mordor ili kako se vec zove dopao mi se onaj fazon gde ti kad napadnes nekog bitnijeg lika po cinu ako pobegne on evoluira napreduje na bolje ili gore. Tip ima oziljak iz vase prethodne borbe ili ako te ubije bude unapredjen.
Meni je bitno to da svet bude ziv i da se razvija na bolje ili gore zavisi od mojih odluka ali da to bude vidljivo i osetno u igri a ne kao u falloutu 4 onaj zemljak od mehanicara 200h ja proveo u igri a on mlati cekicem po onoj tabli lima kao katanu da pravi.
Vidim niko ne spominje TLoU… Mom prijatelju je upravo ta igra savrsena.
Meni, jos nije naisla savrsrna, koja ce mi oduzeti dah i za kojom cu sedeti satima… Bar ne u ovom uzrastu. Nekada davno, ubijao sam se od WoWa. Bio sam zarazen tom igrom toliko da sam 3 sedmice bezao iz skole da bih je igrao… Nikada vise me nije neka igra toliko zainteresovala. Mada, tu krivim i odrastanje, jer zbog toga sam postao sve zahtevniji i lako su mi mnoge dosadile…
Sve u svemu, za mene, najbitnija je prica i gameplay, nakon toga ide grafika koja i nije presudna, dok mi muzika uopste nije bitna (ali je svakako mali +)
I uvek sam se pitao, zasto igre ne mogu imati zanimljivu pricu kao neke knjige, filmovi i serije
Sto se mene tice prica i gameplay podjednako bitni i najbitniji, grafika i muzika mi cisto sluze da upotpune kvalitetnu igru ali nisu nuzni uopste ako su prve dve stavke iznad proseka.
Nema all around savrsene igre mozda pre za svaki zanr pa ono sto je najblize savrsenom.Ali iako sam tek na pocetku W3 snazno ide ka tom nekom idealu savrsene igre
U njegovom stilu je 
