Kao sto verovatno vec znate Eurogamer je pre neki dan odlucio da odbaci review scores. Umesto njih, uveli su 4-point sistem i… medalje.
Njihovi opisi nece ulaziti u metacritic score koji se zasniva na siroko prihvacenoj 1-10 skali. Pre njih to su uradili i sada vec bivsi Dzojstik kao i Kotaku.
Kajl je potpuno ubo poentu u ovom videu, i mislim da je potpuno u pravu: ne postoji nista lose u vezi ocena, osim nase tendencije da im previse poklanjamo paznje:
Ako me secanje sluzi Svet Kompjutera je jos odavno svojevremeno ukinuo ocene, pa je opet vratio. Meni su nekako u najlepsem secanju ostale ocene iz zlatnog perioda pocetkom devedesetih, sa sve karikaturama.
Sta vi kazete - ukinuti ili ostaviti? Ja licno jesam kritikovao ocene kao besmislene, ali mislim da je potreba trzista da ocenjuje sve i svasta i da je prosto pogresno izdvajati se iz trenda koji je vec odavno uspostavljen, samo da bi se zamenili sa necim veoma slicnim. Po cemu oni misle da su medalje bolje od ocena? :fubar:
Koliko god mislim da je nepravedno da igru svedete na samo broj, toliko sam navikao na njih da mi recenzija bez ocjene nekako nije to to. Da li me to cini licimjerom? Vjerovatno.
Mislim da se neko kvalitetnije rjesenje trazi.
I dalje igram ono sto mi se igra, ali za svaku igru koju hocu da kupim, a da ne znam sta da mislim o njoj, broj je nekako presudan. Sto je najgore, ocjena 7 mi je postala slaba, pa vecinom uzimam igre sa ocjenom 8 i vise, a to definitivno nije ok. Godine truda i rada na igri, da bi ja otvorio IGN, vidio 7 i zanemario.
PS. U zadnjih godinu dana oslanjam se samo na gamespot. Njihove ocjene imaju tezinu, dok je IGN vise zabavnog karaktera. Upalim IGN recenziju kao sto prelistam Skandal kad ga slucajno vidim na stolu.
Neki parametar za kvalitet mora da postoji za sve, uvek ih je bilo, i biće. Sad da li su to ocene, medalje ili jednostavno da/ne, opet je ocenjivanje i suđenje o kvalitetu nečega, u ovom slučaju video igara. Lično, ne pratim ocene preterano, ali smatram da treba da postoje i da se igre ocenjuju. Jeste da se njima pridaje preveliki značaj, ali zaista ne postoji bolji način da se razgraniči šta kojoj kategoriji pirpada. Nije isto kada igra dobije ocenu ispod proseka i onu osrednju. Mnogi imaju neku ideju da samo igre sa ocenom iznad 7 ili 8 vredi odigrati, što mnogo šteti svima, kako i ljudima koji su radili na toj igri, tako i izdavačima, investitorima, čime se utiče na to da se izbacuju više istog, što opet šteti igračima. To je ciklus koji se stalno ponavlja. Mnogi zaboravljaju da je ocena 5 prosek, a ne dno dna. Kao ni to da su ocene subjektivne, i da se verovatno neće meni svideti isto što i tebi ili obrnuto.
TL;DR Ne gotivim ocene, i mislim da im se pridaje previše značaja, ali, to opet ne znači da ih treba potpuno ukinuti.
Zaboravio sam jedan faktor, a to je da je da mnogi izdavači potpisuju ugovor za razvojnim timovima, gde ako igra dobije određeni Meta Rating, tim dobija novčani bonus. Ako bi izbacili ocene, onda bi verovatno prešli na broj prodatih igara kao faktor, a kao što mnogi znamo, zar je jedna igra dobila dobre ocene, a imala lošu prodaju. Kad ni Tomb Raider nije postigao dovoljan broj prodatih primeraka, nema šta da pričamo.
Sto je najgore, ocjena 7 mi je postala slaba, pa vecinom uzimam igre sa ocjenom 8 i vise, a to definitivno nije ok. Godine truda i rada na igri, da bi ja otvorio IGN, vidio 7 i zanemario.
Percepcija o vaznosti ocena je i dovela do kontra-trenda. Mislim da bi svaki gamer sa malo iskustva trebalo pre da bazira odluke na osnovu:
Prethodnog rada i portfolia developera
Naklonosti odredjenim zanrovima i tipovima igara
Onoga sto moze da procita u samom tekstu opisa
Ocene tek na 4. mestu.
Svedoci smo da odlicne igare dobijaju ocene nize od 80 na metacriticu (Dying Light, Alien Isolation, Driveclub, AC Unity…) dok se Indie igre uzdizu u nebeska prostranstva stvarno legendarnih igara.
Svaki razvojni tim ima uspona i padova u vidu igara. Uzmimo Square, Capcom ili Ubisoft, samo na osnovu njihove reputacije, da li bi uzeo neku igru koju su pravili njihovi timovi? Verovatno ne.
Time se zaključavaš i ograničavaš na jedan žanr, što zaista jeste tragedija. Ako si ceo život igrao Platformere, da li to znači da ne bi treba da probaš neki FPS? Ili RPG?
Tekst je opet subjektivan, možda se nekom nije svidelo kako je dizajnirana borba, ili neki meni sistem u nekom RPG, a da se tebi svidi.
Svaki razvojni tim ima uspona i padova u vidu igara. Uzmimo Square, Capcom ili Ubisoft, samo na osnovu njihove reputacije, da li bi uzeo neku igru koju su pravili njihovi timovi? Verovatno ne.
Time se zaključavaš i ograničavaš na jedan žanr, što zaista jeste tragedija. Ako si ceo život igrao Platformere, da li to znači da ne bi treba da probaš neki FPS? Ili RPG?
Tekst je opet subjektivan, možda se nekom nije svidelo kako je dizajnirana borba, ili neki meni sistem u nekom RPG, a da se tebi svidi.
Ako si uzivao u Assasins Creed serijalu do sada, izuzetno je mala verovatnoca da ti nece leci nastavak. Postoji ipak nekakva predvidljivost. Takodje, svaka igra koju Blizzard napravi, za mene je maestralno remek delo. Sledeca FIFA ili NBA 2K - sta ce mi ocena, igracu ih. Double Fine igre obozavam, cak i kada su losije ocenjene, jer obiluju humorom kakav se retko srece. Na takve stvari sam mislio.
Daleko od toga, ali profilisanje ukusa je normalan deo odrastanja. Na zalost trebalo mi je 20 godina da shvatim da 4X strategije, avanture i JRPG-ovi verovatno nisu za mene, kao i simulacije vozova, kamiona, podmornica i kombajna. Prosto, nemas vise toliko vremena i volje za eksperimentisanje izvan svojih gaming navika i zone komfora.
Zato nadjes omiljene autore, u koje imas poverenje. Ili sajt od poverenja. Ali ja sam, moram priznati, odavno prestao da citam opise. Ponekad odgledam video review, tu je ipak video kao nekakva verifikacija. Radije cu procitati, u kratkim crtama, sta Noodle ima da kaze o poslednjoj AAA igri koje uglavnom ne preskace. A uvek i volim vise da procitam dobar tekst autora koji ima potpuno drugaciji ukus, ako je vesto napisan i prebacuje me u perspektivu autora, nemam nista protiv jer na to gledam i kao na vrstu literature a ne cisto informativno. Tako na primer, Meho K. na Sagita forumu pise bedljivo najbolje opise kod nas a i sire, a covek voli potpuno drugacije stvari, najbolja igra 2014 godine mu je Shovel Knight. Njegov opis ce me pre inspirisati da probam nesto drugacije, opise AAA igara ne moram ni da citam, jer znam sta da ocekujem.
Ljudi, malo promasujete poentu. Dozvolite da se malo pravim pametan:
Naravno da broj na kraju teksta nije ‘besmislen’, niti da mu ista samom po sebi fali. Ono sto Eurogamer pokusava da kaze jeste da jedna cifra u vecini slucajeva nije dovoljna da obuhvati njihov iznijansirani sud o igri. Dying Light je savrsen primer: neispolirana igra koja objektivno dobija sedmice, a pruza zabavu ko devetka. Ili situacija kad masivna fantasticna igra tipa Halo dobije osmicu, a onda neki mali indie prcmoljak takodje dobije osmicu jer je zabavan par nedelja. Kakve tu ekvivalencije uopste ima?
Ali nije ni to pravi problem. Kemi-Lemi se dotakao sustine, a to je sledece: da smo u stanju da se drzimo cele skale, brojcana ocena bi imala mnogo vise smisla. Medjutim, kao sto i sami vidite, skoro svi pre ili kasnije krenu da daju ocene u rasponu 7-9, cime ceo sistem gubi smisao. Retki, kao Polygon, stvarno pokusavaju da koriste celu skalu.
Vec je ovo suzavanje skale dovoljan problem, ali ni tu nije kraj: Metacritic agreguje ocene i ne zanimaju ga nijanse. Od njega zavisi zarada, bonusi, ponekad bukvalno ljudi posao gube na osnovu broja koji je nastao iz sesnaest razlicitih izvora, koji svi proizvoljno tumace neku svoju skalu. E, taj broj je zaista ‘besmislen’, jer ne postoji nikakav standard ocenjivanja kojeg se svi drze.
@ Padawan
Uzgred, sam poll je problematican. Mislim da izbor reci snazno sugerise da ocenama nista ne fali. Treba da budes prilicno militantan pa da odaberes opciju “potpuno su besmisleni!”, jer vecina ljudi instinktivno zazire od takvih isuvise-jednostavnih proklamacija.
Po meni su ocene samo zabavnog karaktera. Bilo je smisla kada sam to gledao u Svetu Kompjutera pre 20god. Kada nisam imao internet gde u svakom trenutku mogu da pogledam kako izgleda igra.
U danjasnje vreme je to realno beskorisno sem ako niste ovca cije misljenje kreira neko drugi. Ne treba mi nicija ocena da bih ja znam da li mi se svidja igra ili ne.
Ali na kraju balade ja bih ocene ostavio. Zabavne su, volim uvek da cujem i tudje misljenje ali imam svoje.
Takodje je odavno poznato da su i te ocene pristrasne i neke fino placene.
Ono sto Eurogamer pokusava da kaze jeste da jedna cifra u vecini slucajeva nije dovoljna da obuhvati njihov iznijansirani sud o igri
Zato postoji ceo tekst, inace bi bilo dovoljno staviti samo ogromnu brojku umesto opisa, a skoro svi review sajtovi daju mali + i - rezime na kraju kako bi hajlajtovali kljucne poente. Treba biti zaista veoma lenj pa preskociti ih i pogledati samo ocenu.
Vec je ovo suzavanje skale dovoljan problem
Na koji nacin mislis da je suzavanje skale od 6-10 susitnski razlicito u odnosu na Eurogamerove “medalje”?
[Metacritic agreguje ocene i ne zanimaju ga nijanse. Od njega zavisi zarada, bonusi, ponekad bukvalno ljudi posao gube na osnovu broja koji je nastao iz sesnaest razlicitih izvora, koji svi proizvoljno tumace neku svoju skalu. E, taj broj je zaista ‘besmislen’, jer ne postoji nikakav standard ocenjivanja kojeg se svi drze.
Istu stvar rade IMDB ili Rotten Tomatoes, ili Trust Pilot koji daje korisnicima da ocenjuju sajtove, a tu je jos gora (ili bolja ako si pristalica teorija zavere) stvar sa kriterijumom, jer proizvod ocenjuju sami korisnici koji se tek ne drze nikakvih profesionalnih standarda i kriterijuma. Sustina je u tome da ljudi zele ocene kao nekakav kompas pri odabiru. Danas na zalost svi dobijaju otkaze, s obzirom na stanje globalne ekonomije bilo bi pomalo naivno svaliti deo krivice na Metacritic. Da li si cuo za takozvani Net Promoter Score (NPS) koje koriste izmedju ostalih: Apple, Origin, Telenor, za merenje korisnickog zadovoljstva na skali od 1 do 10, a sve na osnovu nekakvog clanka iz Harward Business Review-a koji je utvrdio da postoji povezanost izmedju skale i revenue growth-a.
Pa, sticem utisak da gro Eurogamerovih citalaca uopste ne procita tekst. U startu najveci broj ljudi uopste ne komentarise na neki review. Od onih koji su dovoljno vredni da zasucu rukave i nesto otkucaju, iznenadjujuc procenat kaze kako samo skroluju do broja, a dal ce procitati o ‘nijansama’ je diskutabilno.
Sto se njihovih medalja tice, mislim da smo utrenirani da broj ‘7’ dozivljavamo kao mediocre, dok bi ista ta sedmica pod novim sistemom mogla da bude ‘recommended’. To je ta fleksibilnost koja im treba – gde pisac moze kroz samo tu jednu rec da objasni ljudima, cak i ako ne procitaju review, da misli da igru vredi odigrati uprkos problemima.
E sad, ne kazem ja da je Metacritic jedini ili najgori sto se agregacije ocena tice. Samo sto njega obicno developeri pominju kad citam neki post-mortem na gamasutri. Ne znam kako to funkcionise kod Applea, ali sam puno puta video da u game industriji taj jedan broj bukvalno utice na kvalitet zivota stotine ljudi. Hocu reci, to sto to svi rade ne opravdava sistem.
Ok, to su sve validne poente, sedmice su generalno bile problematicna kategorija. No mislim da je Kajl lepo istakao apsurdnost njihovog izbora reci. Esencijalne igre uopste nisu to, niti tako nesto uopste moze da postoji s obzirom na prirodu medija i profilisanje ukusa igraca. “Prazna” kategorija je takodje pod znakom pitanja - kako to shvatiti, jer su u nju svrstali ceo jedan zanr sportskih igara. Ako mene pitas, konfuzno i pretenciozno.
U stvari, zar nije kontraintuitivno, manja skala zapravo pruza manju fleksibilnost i nijansiranje. I opet moram da se vratim na ancient SK skale, sa sve smesno nazvanim kategorijama kao sto su “primamljivost”: mogao si da vidis ipak faktore koji ulaze u score, pa u zavisnosti od toga koje kako vrednujes, da igri ipak das neku sansu. Ok, ova igra nije bas “primamljiva” ali ima grafiku za 10. Sa sve simpaticnom karikatorom koja odrazava emociju autora, i koje su, pogotovu mladjim citaocima, bile izrazajnije od brojeva i reci.
Haha, ta SK skala je zlocin protiv covecnosti! Ili barem dizajna. Ni kad sam bio mladji je nisam voleo, a sad kad pogledam taj sken, pa jos procitam uvodnu recenicu, zlo mi je koliko je sve detinjasto i amaterski. Ne padam na tu nostalgiju, brrr.
Salu na stranu, licno mislim da za ocenama nema neke preke potrebe. Slutim da je ocenjivanje po razlicitim kategorijama evolutivni zaostatak vremena kad su se igre dozivljavale kao obican potrosacki proizvod. Danas stvari stoje malo drugacije – mada igre nisu jos dosegle umetnicke visine filma (sa kojim se, jelte, uporno porede), dovoljno ih ima koje pokusavaju nesto da nam kazu ili proizvedu emociju.
Zamisli kada bi filmove ili knjige ocenjivali po kategorijama? Gluma - 3.4/10. Broj stranica oko 300, ali moglo je duze.
Dodeljuju se oskari i filmske nagrade po kategorijama, a IMD je u svetu filma podjednako uticajan kao i Metacritic za igre. Da li ima potrebe, pa rekao bih da ima cim se u tolikoj meri koristi u svim granama industrije (banalan primer: i mobilni telefoni se ocenjuju na GSM areni, itd). Ako originalno i nije postojala sada su je market-makeri kreirali i ne moze tek tako da se izbrise ili zameni.
Naravno da agregatni skorovi imaju svoju mracnu stranu, ali generalno gledano, oni koriste moc interneta da bi empower-ovali kupce, gledaoce, igrace, istovremeno pruzajuci besplatan feedback menadzmentu kompanija ciji se proizvod ocenjuje bez ikakvih dodatnih anketa i trosenja resursa.
Pa filmovi se i ocenjuju po kategorijama jer se nagrade na festivalima dodeljuju po kategorijama. Najbolja muska uloga, najbolja zenska uloga, rezija, scenario iz medijuma koji vec postoji od pre, scenario napravljen namenski za film… A takodje se ne slazem ni sa ovom konstatacijom da su nekada igre bile potrosaci proizvod. Ako su igre nekada u istoriji bile potrosacki proizvod, to je SADA.
U svakom slucaju je u ljudskoj prirodi da ocenjuju stvari, pocev od skole pa kroz ceo zivot, makar i opisno, i makar i bipolarno. Dobra riba - losa riba. Dobar film - los film. Zabavna igra - dosadna igra. Ocenjivanje je u biti svakog coveka, iako nam je mozda to nametnuto od okoline.
Odgovor:
DA - ako pametni, nepotkupljeni, nepristrani i realni ljudi, ocjenjuju igru.
NE - za potkupljene, lazljive, idiote koji pojma nemaju sta pisu, ciji negativni uticaj utice na samu igru i njenu popularnost, zasluzenu ili ne zasluzenu (citaj IGN).
Osnovni problem svakog ocenjivanja sem ocenjivanja zadataka iz matematike jeste da to zavisi iskljucivo od onoga ko ocenjuje.
Neko ce reci objektivni ziri?!? Sta to znaci, postoji li definicija za tako nesto ili matematicka jednacina?
Svaka ocena je nista drugo do necijeg privatnog misljenja i realno nema nikakvu vrednost! E sad sto se neko domogne pozicije da ocenjuje nista ne znaci. To je opet samo misljenje tamo nekog coveka i nista drugo.
Slazem se, ali poenta Metacritica upravo i jeste sto on AGREGIRA ocene od mnogo kriticara. U formuli Metacritica i GameRankingsa ocena od drljavog, potplacenog IGN-a je samo jedan sraf u celoj masineriji.
Ima i tu istine jer samim tim moze se diskutovati o tome da je prosek i mnogo relevantniji pokazatelj od pojedinacnih ocena, ali tu onda upadamo u drugu zamku. Ono sto se meni ne svidja je sto obicno vlada nekakav industrijski borg-mind u pogledu toga koliko igra vredi. Tako se ne bih slozio sa Noodle-ovom konstatacijom da kriterijumi nisu ujednaceni, mislim da su ako ista isuvise ujednaceni, cim odskocis moras da trpis zestoke kritike i branis svoj stav zasto se toliko razlikujes od ostalih, bilo da si dao suvise visoku ocenu (naravno da si potplacen) ili suvise nisku (nemas pojma o igri, zanru, i zivotu uopste).
A uvek i volim vise da procitam dobar tekst autora koji ima potpuno drugaciji ukus, ako je vesto napisan i prebacuje me u perspektivu autora, nemam nista protiv jer na to gledam i kao na vrstu literature a ne cisto informativno. Tako na primer, Meho K. na Sagita forumu pise bedljivo najbolje opise kod nas a i sire, a covek voli potpuno drugacije stvari, najbolja igra 2014 godine mu je Shovel Knight. Njegov opis ce me pre inspirisati da probam nesto drugacije, opise AAA igara ne moram ni da citam, jer znam sta da ocekujem.
Ili barem dizajna. Ni kad sam bio mladji je nisam voleo, a sad kad pogledam taj sken, pa jos procitam uvodnu recenicu, zlo mi je koliko je sve detinjasto i amaterski. Ne padam na tu nostalgiju, brrr.