Nikada nisam bio okoreli fan Resident Evil igara. Igrao sam apsolutno sve naslove iz franšize, ali sem jedne, ne mogu da kažem da me je serijal kupio kao većinu igrača. Mada jesam umereno uživao igrajući sve od prvog dela na PlayStation 1, do Resident Evil 4 Remake na Xbox Series X konzoli. Iz cele te franšize, igra koja se meni lično najviše svidela je bila Resident Evil Village. Ne znam zašto, ali mi je ona savršeno legla u svakom mogućem pogledu. I mislim da je to normalno, jer je Resident Evil serijal igara imao toliko drugačijih nastavaka, da je tu bilo svega i svačega za svakoga.
Čak i pored te moje omiljene igre u RE serijalu, sviđa mi se šta su uradili u „Remake“ eri. Dobili smo tri sjajna naslova totalno prereađena za izvođenje iz trećeg lica, Resident Evil 2, 3 i 4 Remake koji je „samo malo“ redefinisan i modernizovan, preko potrebne promene u odnosu na GameCube i PS2 verziju, ako mene pitate. Sada kada pogledam iz ugla ove recenzije, deluje mi da sve te igre u poslednjih 10tak godina, pogotovo ova tri rimejka su bili samo priprema za sledeći mainline naslov, u kome se vraća svima omiljeni Leon Kennedy. U proteklih par nedelja, imao sam privilegiju da uživam u ovom naslovu, i pre nego što zađem dublje u recenziju, moram da ukratko kažem, ovo je jedna od najboljih single player igara koju sam igrao, ikada.
Priča podeljena na dva jednako bitna dela
Priča vas na početku baca u cipele Grace Ashcroft, ćerku Alysse Ashcroft, glavne protagonistkinje iz Resident Evil Outbreak igre. Grace je sada FBI analitičar, ali posle nekoliko sumnjivih smrti, biva bačena na teren, da ide i istraži poslednje nestanke i ubistva osoba u Wrenwood hotelu. Mada, Grace nije baš sigurna da je ona najbolji izbor, jer Wrenwood hotel je mesto gde je njena majka nastradala. Ali ipak mora da sluša naređenja i upućuje se na to mesto. U tom trenutku, Leon je negde u blizini, istražuje ista čudna ubistva. Tako da na početku, dinamika priče je poprilično dobro, pametno odrađena. Jedan deo igrate sa Grace, dok onda preuzimate ulogu sa Leonom, dve perspektive iste priče, jedan lik zna jedan deo dešavanja, dok drugi, druga. Samo je problem to što, Grace i Leon jednostavno nemaju trenutak mira da se sretnu i popričaju, već se dešavanja uvek ispreče ispred njih. Zadatak je da saznate, da li ponovo preti nova pandemija ili je nešto drugo u pitanju. Ceo sklop priče je fantastično odrađen, od početka i te tajanstvenosti svega šta se dešava, sve do kraja do konačnog objašnjenja. Igra vam ni u jednom trenutku ne daje trenutke da odmorite, već vas stalno stavlja na ivicu iščekivanja, stvarajući taj osećaj da jednostavno morate da nastavite dalje. Kao da je na kraju svake deonice u ovoj igri namerno postavljen cliffhanger koji vam ne daje mira.
Kao i u drugim igrama, ovde ima dosta pričanja priče preko okruženja i stvari koje nalazite. Razni spisi, reportovi, pisma, naređenja, će samo još bolje objasniti šta se ustvari dešava u ovom svetu. Ni jedan od ovih stvari nije nešto šta bi trebali da zanemarite, jer kada sklopite sve, sa naravno fenomenalnim završetkom, shvatite kako i najmanji detalj ima svoje mesto u ovoj neverovatnoj priči Resident Evil Requiema.
Grace Ashcroft i novi-stari dobar horor
Avantura Grace Ashcroft je možda i najbolji transfer horora koji jedan lik preživljava u Resident Evil igrama, na igrača. Od prvog trenutka, kada je ona predstavljena igračima, svi mogu da zaključe njen psihološki profil. FBI analitičar koji mora da ode na teren, na mesto gde je njena majka ubijena, kako bi otkrila šta se dešava sa ubijenim osobama na istom mestu. Toliko mnogo godina nakon njenog ličnog stravičnog događaja u tom istom, Wrenwood hotelu tj ubistva njene majke Alyssa Ashcroft, koja je inače bila glavni protagonista Resident Evil Outbreak igre. Odmah u prvoj sekvenci igre, dok hodate ulicama na putu do Wrenwood hotela , sekvenca koja izgleda apsolutno neverovatno na konzolama, osetite tu nevericu, strah, prestravljenost njenog lika. Sve to se na igrača jako lepo prenosi, preko drhvatih ruku, nesigurnosti prilikom najobičnijih akcija, do drhtanje njenog glasa. Oh da, nisam mogao da verujem da samo glas, čak ne toliko i govor, već zvuci jedne osobe, mogu toliko doprineti horor atmosferi. Claire stvarno deluje prestravljeno i mislim da nisam igrao ni jednu igru koja ima toliko dobru glasovnu glumu kao što je za Claire uradila glumica Angela Sant’Albano. Koliko ona dobro prenosi taj horor koji proživljava kroz ovu igru na igrača, da bukvalno osećate taj nemir koji se konstanto prožima kroz nju. Jer ipak, ona nije obučena za ovakve akcije, već je samo analitičar, osoba koja sedi za stolom i prolazi kroz izveštaje.
GOTY 
Dupli horor.
Onako prvo rudimentaran, i onda za koji mesec full napucan blizu kao što je native verzija. RE engine je pročitana knjiga za modere tako da neće biti problem. Sve igre imaju unofficial mode. Meni nažalost nikada nije bio dovoljno dobar kao native, dosta janky zna biti.