Prolog
Bila je avantura uopste stici u shopping centar gde je bio PSVR, koji je bogu iza nogu. Morao sam da ustanem u 7 ujutru, jurnem do centra grada da dobijem svoje mesto na shuttle autobusu koji je u 10am kretao za shopping centar. A do shopping centra je trebalo jos oko 50 minuta autoputem. Eto koliki je Toronto.
Ali vredelo je, jer sam stigao tamo vec oko 11 i prakticno odmah seo ispred demo stanice jer jos nije bilo nikog. Kasnije sam morao malo da cekam da opet dodjem na red – ne bi me cudilo da sam smorio izlagace jer sam se vracao sve zajedno jedno 5 puta. Ali ko pravi kanadjani, bili su maksimalno ljubazni i predusretljivi sve vreme.
Pics or it didn’t happen:
. . . . . . . .
Elem.
Hardver
Koliko vidim, kutijica je prikacena direktno na obican ps4. Znaci ne kriju pc ispod stola, nema nikakve prevare, svi demoi su radili savrseno na obicnoj cetvorci koju vecina nas ima.
Sam uredjaj je lagan i udoban. Jednostavno je namestiti ga, posle ga prakticno ne osecas na licu. Probao sam ga sa i bez naocara. Bez naocara je ekran malchice (ali ipak osetno) blizi ochima, ali nazalost mi je slika bila malo mutna. Sa naocarima je slika ostra, ali onda prodire svetlo od ispod. Ako jos namestas/pritegnes to moze da se svede na minimum, ali definitivno ostrooki medju nama su u blagoj prednosti sto se imerzivnosti tice. Mi ostali cemo trpati wc papir pod obraze.
Ekran
Ko sto sam vec pomenuo, pikseli se prakticno ne vide. Dok gledam u dubinu ne primecujem ih uopste. Jedino kad se bas potrudim i fokusiram ochi ispred nosa, onda mogu da vidim tanane crne linije izmedju kvadratica. Ovo je mnogo bolje nego kod DK2 Rifta, gde sam mogao da vidim one zelene i crvene straftice.
Tesko je reci koliko je siroko vidno polje. Dok igram, gledam sta se desava i niti ne primecujem nekakve ivice. Jedino kad sam namerno gledao po obodu bih primetio fuzzy ivicu, otprilike ovalnog oblika. Znaci ko da gledam kroz oval sa mekanim prelazom sa slike u crnilo.
Sweet spot za ostru sliku je bolji nego kod dk2. Tamo sam imao utisak da ne smem ochi da mrdnem od centra, jer bi odmah sve bilo mutno, a ovde sam generalno mogao da prirodno vrludam pogledom gde sam hteo.
Sto se ostrine same slike tice, imam dva utiska – slika u demou pod vodom je bila nekako mekana, dok je jedno od naucnofantasticnih okruzenja (al ne secam se koje) imao ostre ali krzave linije. Ovo me navodi da zakljucim da ostrina slike vise zavisi od toga da li developeri koriste nekakav AA nego od samog hardvera.
Uzgred, nikakav lag nisam primetio kod bilo kojeg demoa. Sve je bilo savrseno glatko.
. . . . . . . .
Battlezone
Najbolje iskustvo. Odigrao sam ga dvaput, jednom sa i jednom bez naocara. Osecaj da sedis u velikoj kabini tenka je neverovatan. Kokpit ko soba. Ispred kolena mi sedi mapa, koja na tv-u izgleda mala, ali ‘uzivo’ je velicine osrednjeg stochica u dnevnoj sobi.
Mislim da su se dizajneri odlicno dosetili da svi oblici budu veliki i jasno citljivi. Grafika je lepa na jedan stilizovan nacin. PS4 dzojped lebdi u kokpitu ispred mene, renderovan fotorealisticno. Krece se u vazduhu kako ga ja pomeram, sto je mislim odlicna ideja. Znate ono standarno “press x to activate” sto dobijemo tokom tutorijala? E, isto to, samo sto ti se taj tekst ispise tacno iznad dugmeta. Fantasticno.
Kontrole su bile iste ko za igranje fps-a. Leva pechurka za kretanje i strejf, desna za ciljanje, okidachi za pucanje. Uleteo sam u arenu bez ikakvih problema
Ovo bi definitivno bio demo koji bih ja dao svakome da proba, ako se snalazi sa dzojpedom. Lako se igra, lepo izgleda, osecaj trodimenzionalnosti savrsen.
Valkyrie
Razocarenje. Mislio sam, ako je Battlezone onoliko imerzivan, kakav li ce tek biti Valkyrie? Kad ono medjutim. Momenat paljenja elektronike u kokpitu je kul, isto lep osecaj prostornosti dok gledas unaokolo po instrumentima. Ali jednom kad te ispali napolje u svemir, imerzivnost pada u vodu.
Sve zajedno, sem tvog broda, grafika je iznenadjujuce neupecatljiva. Nisam imao nikakav poseban osecaj beskrajnog prostora. Okolni kapitalni brodovi su bili nekako nebitni, udaljeni (mislim, nisu bili daleko, jedan momak se sudario par puta, ali takav je bio moj utisak). Protivnicki lovci su pak bili previse sitni. Veliki sareni trouglovi markiraju metu, al sama meta je par crnih piksela u daljini.
Lose sam procenjivao svoju brzinu, lose sam procenjivao udaljenost od ostalih lovaca. Cela stvar mi je bila nekako nedokuvana i haoticna.
Onaj VR mod za Elite sto sam probao u bg-u je bio kudikamo lepsi. Tu sam se stvarno osecao ko da sam u svemiru.
Super Hyper Cube
Ovo je simpaticno. Pogled ti pluta u apstraktnom digitalnom prostoru, sazdanom od neonskih boja, tackica i linija. Ispred tebe se formira neki oblik od nekoliko kockica, a onda se iz daljine priblizava zid koji ima rupu da proguras kockice. I onda ti vrtis tu hrpu kockica u svim pravcima da ubodes oblik. VR fora je u tome sto ne vidis rupu jer ti hrpa sedi ispred nosa, pa moras stalno da se naginjes u stranu.
Sasavo. Brzo mi je dosadilo, ali lepo izgleda i svidja mi se osecaj prostornosti. Moglo bi da bude zabavno kad vise ljudi igra, kao neka mala party igra.
Into the deep
Ovo sam probao na kraju, jer nije bilo interaktivno. Zamalo da nisam, al rekoh, ajde i to, jer se malo smanjila guzva. Prvi deo je bio lep, sedis u kavezu koji ide dole i gledas okolinu.
Ali kad se pojavila ajkula i krenula da napastvuje kavez, uopste mi nije bilo svejedno. Otpliva pa se vrati u novi, jos zesci napad, a delovi kaveza sve vise otpadaju. Posto je imerzija savrsena, imam osecaj da je ajkula mrcina od sedam metara. Bilo je dovoljno strasno da bih mozda trazio da prekinu demo da je kojim slucajem bio i nekakav force feedback dok se tresao kavez. I ovako je bilo gusto, veoma klaustrofobicno.
Jednoj devojci su dali isti taj demo, nije znala sta je ceka dok je gledala kako proplivavaju simpaticne kornjacice. Posle prvog ajkulinog napada je trazila da ustane. Ne zameram joj uopste. Videti to na ekranu i doziveti uzivo su dve potpuno drugacije stvari.
Ne mogu da zamislim kakav je tek osecaj igrati pravu horor igru u VR-u.
Ovo je uzgred bio jedan od graficki jacih demoa. I ajkula i kavez su mnogo lepo izgledali. Nece posramiti Uncharted 4, ali ako igre budu ovako izgledale na obicnom ps4, meni je to sasvim dovoljno.
. . . . . . .
Nekakav zakljucak
Jos mi se slezu utisci. Zao mi je sto nisam probao nekakav demo sa move kontrolerima (padawan mi je tu izgleda ukrao grmljavinu, sto bi rekli englezi), ali s druge strane, onaj Heist me ionako najmanje zanimao, tako da je dobro sto to nisu imali.
Kad sam obrnuo prvi put Battlezone, bio sam ko malo dete. Ushicen, hteo sam odmah jos. Potonji demoi su mi donekle splasnuli odusevljenje, jer su me podsetili koliko je gameplay bitan. Lepo je imati taj krasni osecaj prostornosti, ali ne vredi to puno ako ti sama igra dosadi posle deset minuta.
Cak i kad sam se vratio Battlezoneu, vec taj drugi put nisam bio toliko impresioniran koliko prvi put. Vrtis se tako po areni, pucas na druge tenkove. Ne znam dal bi me zanimalo celu takvu kampanju da igram. Morali bi nekako da zabibere celu stvar, da mi drzi paznju na duze. Mozda je multiplejer odgovor.
Druga velika stvar je rezolucija slike. Sve sto sam napisao gore stoji, ali opsti utisak je da opet igram igre pri rezoluciji od 800x600. Nije to tragedija, sasvim je dovoljno ako bi igra bila dobra. Al opet, ne mozes a da ne pozelis da su ipak nekako uspeli da sliku ucine ostrijom.
Posle svega, ne mogu bas da kazem da su me ova cetiri demoa ubedila da pazarim PSVR. Mislim, mozda. Sto se tehnologije tice, ekran i sve to mi je ok. Racunam da ce me move kontroleri jos vise impresionirati.
Ali, isto ko i sa kupovinom konzole – bez igara nista ne vredi. Jedini razlog sto vec nemam xbox one je sto me nista nije dovoljno privuklo. Videcemo da li ce se takva neka igra pojaviti za PSVR.
Za kraj, mogu da kazem:
I evo dok pisem o svojim utiscima, vec mi se igra opet. Battlezone. A mogao bih i Valkyrie da dam jos jednu sansu. I lidiji da dam ajkulu da proba.