Jako je uzbudljivo kada neki veliki studio odluči da napravi novi iP. Jer, ovih dana, mislim godina, svi se oslanjaju na njihove već proverene franšize, pa i evo Capcom. Tu su Resident Evil naslovi koji dolaze sa svih strana, Onimusha koja je vraćena iz groba sa remasterima i novim nastavkom koji izlazi ove godine. Mega Man koji isto dobija pravo osveženje sa isto i remasterima i novim naslovom ove godine. Dakle, sve novo, ali ipak staro, provereno, i u tom moru tih, svima poznatih naslova, našla se Pragmata. Naslov koji je najavljen sada već daleke 2020.godine, za izlazak neke 2021 ili 2022. I tada je kompletno nestala. Svi smo mislili da je to bilo to kada je u pitanju novi IP, jer je ovo bila prva originalna najava igre koja dolazi od Capcoma u proteklih osam godina u tom trenutku (od 2012.). U gaming industriji kako danas izgleda, novi IP su prava retkost, i upravo zbog toga su svi mislili da je Capcom tiho ubio Pragmatu. Sve do prošlogodišnjeg Gamescoma kada smo uživo zaigrali, i moram da priznam, čak i pored igara koje sam probao kao što su Resident Evil Requiem i Onimusha Way of the Swords, Pragmata mi se najviše svidela!
Najviše zbog toga jer je pokazala nešto totalno novo, drugačije, nesvakidašnje kada su u pitanju pucačine iz trećeg lica, jer u tom trenutku, svi smo mislili da je Pragmata u stvari baš to.I evo, više od šest meseci nakon Gamescoma, napokon smo imali tu čast da odigramo Pragmatu u pre-release periodu i vidimo šta ustvari igra nudi igračima, od čega je sačinjena i da li je ovo prvi novi IP koji može da se razvije u nešto više, možda čak i franšizu! Pa hajde da krenemo ispočetka.
Pragmata se dešava na Mesecu. Vi ste deo tima koji je poslat tamo kako bi video zašto je komunikacija sa naučnom kolonijom obustavljena. Inače, na našem jedinom prirodnom satelitu se gradi prva velika ljudska kolonija, zahvaljujući rudom koja je pronađena na Mesecu. Ta ruda dozvoljava da se preko velikih, ogromnih 3D printera napravi apsolutno sve šta bi čovek mogao da zamisli. Lumofilament, kako nazivaju taj materijal koji koriste, je toliko svestran da mogu da izgrade replike celih gradova, šuma i svega ostalog, kako bi načinili Mesec naseljivom planetom. Ipak, brzo nakon dolaska vašeg tima, videćete da nije baš sve tako sjajno. Svi projekti su stali, ljudi su nestali, i u trenutku kada se desi zemljotres na mesecu, vi ste odvojeni od vašeg tima, i Hugh ostaje sam da nađe način da osposobi komunikaciju sa zemljom i način da se vrati do zemlje. U tom trenutku, shvatate da glavni ljudski pomoćnici, Androidi su se okrenuli protiv vas, tako da preživljavanje na Mesecu neće biti jednostavno, ali baš u tom trenutku, vašoj avanturi se pridružuje čovekoliki napredni android sa imenom D-I-0336-7, khm da, iliti kako je Hugh imenuje – Diana.
Diana i Hugh prave jedan od najzanmljivijih i najprijatnijih parova u igri koje sam do sada video. Hugh ne može da napreduje bez Diane, dok Diani je potreban neko ko bi je, pa jednostavno naučio o svemu, i tu mislim na apsolutno sve. Diana je stvorena kao Android koji izgleda kao sedmogodišnja devojčica, ali ta postavka savršeno funkcioniše, jer novi AI koji ne zna apsolutno ništa o svetu, mora da nauči sve o njemu nekako, isto kao recimo sedmogodišnja devojčica. Tako da ta interakcija između Hugha i Diane izgleda neverovatno prirodno, da se vi, kao i Hugh u trenucima totalno zaboravite i ne razmišljate o tome da je ustvari Diana u osnovi mali slatki robotic koji je od ključnog značaja za vaš napredak. Kako vreme odmiče, Hugh će je učiti o životu, o stvarima na zemlji, o njegovim navikama i svemu šta zna, baš kao što bi eto recimo nečiji otac radio sa svojom ćerkicom od sedam godina. Cela njihova interakcija je jako prijatna, i u trenucima vas bukvalno razneži, jako je dirljiva. Upravo zbog toga, Pragmata je pored svega šta je, ustvari jedna nako prijatna i prelepa avantura ova dva protagonista.
Priča mi je u osnovi bila jako kul, neke stvari su malčice bile predvidive, ali mi se svideo taj enviromental storytelling, iliti priča preko okoline i svega šta možete naći na nivoima. U toku igre možete nalaziti emailove na terminalima i kompjuterima koji su naučnici koristili, a tu su i hologramski snimci za neke veće događaje. Sve ove stvari još više produbljuju i objašnjavaju šta se dešavalo na mesecu pre vašeg dolaska. I sada, možete da krenete i završite igru bez sakupljanja svega ovoga, ali ovi elementi daju jako lep pogled i zaokružuju sva dešavanja na Mesecu. Pritom, otvaraju nove dijaloge između Hugha i Diane, tako da uvek možete čuti i njohov pogled na sve događaje koji su se desile pre nego što ste kročili na Mesecu.
I moram da kažem Pragmata u osnovi jeste avantura iz trećeg lica, sa metroidvania forama i fazonima koji su ubačeni u igru, sjajnim dizajnom nivoa i super akcijom. Verujem da je većina igrača koja će pročitati ovaj review probala demo igre ili makar videla neki gameplay, tako da ste sigurno upoznati sa osnovnim ritmom igre. Hugh kako bi uništio druge androide, mora da potraži pomoć od Diane, koja ima tu moć da onesposobi odbrambene sisteme Androida koji vas napadaju. To onesposobljavanje androida se radi preko Grida koji će vam izaći sa desne strane ekrana, koji izgleda kao jednostavna slagalica, makar na početku. Ona će u sebi sadržati čvoriće do koje morate doći ili koje morate „pokupiti“ kako bi se odbrana Androida onesposobila. Tek tada možete da raspalite onako kako valja na vašeg neprijatelja. Ali čak i u tim trenucima, pucanje po svim delovima neće baš biti efikasno kao što bi se nadali, već morate da otkrijete i slabe tačke svake vrste androida.
