Koje gaming časopise čitate?
Ja čitam redovno ScreenFun i ponekad kupim Gameplay.
Nijedan, ako ne racunamo svet kompjutera koji kupujem iz nostalgije. Sad je sve manje vise uzivo, saznajemo za igre preko foruma, skidamo ih i probamo preko noci. Jednostavno se promenio koncept na koji nacin dolazimo do informacija o igrama. Koliko god bilo lepo citati luksuzan i kvalitetan casopis o igrama, na moju veliku zalost, za to vise nema mesta u danasnjem dinamicnom i elektronskom svetu.
Redovno uzimam Xbox 360 - The Official Xbox Magazine (OXM), UK izdanje i poprilično sam zadovoljan istim. Do nas dolazi sa nekih nedelju dana zakašnjenja. Ali, ponekad nađem vremena, sednem i pročitam dosta zanimljivih stvari, pre nego novih. Dizajn časopisa je odličan, te i sa te strane predstavlja zadovoljstvo listati ga. Sa njim stiže i jedan disk sa 6-10 demo igara, intervjuima i trailerima, pa za one koji ih ne ksidaju sa neta ima dobro opravdanje. Često imaju i free gamer pictures.
Pre sam kupovao i EGM, ali nije dolazio redovno ili ga nisam nalazio, a onda je i prestao da izlazi. U njemu je bilo dosta zanimljivih kolumni i editorijala. Poster obavezno 
Uzeo sam i nekoliko puta PlayStation Magazine, ali u to vreme je bio posvećen ravnopravno PS2, PSP i PS3 sistemima, od kojih me prva dva ne zanimaju toliko, tako da sam odustao a nešto trenutno ni nemam želju da se zainteresujem ponovo.
Već duže vreme razmišljam da se pretplatim na Edge. Imaju uvek zanimljive tekstove a i review kriterijumi su im poprilično opaki.
Od domaćih, pre sam kao nešto pratio GamePlay, ali je totalni krš. Od tekstova preko kvaliteta. Ja sam baja i imam časopis poetika me uopšte ne privlači.
Kad god sam u Hrvatskoj obavezno za čitanje u vozu uzmem njihov GamePlay i uživam. Stvarno jako dobro rade svoj posao i uživanje je listati taj magazin.
I na kraju nesrećni Svet Kompjutera, koji već kupujem iz samilosti i kao što mmandras kaže, nostalgije. Prvo, onaj skrnavet od korica ne želim ni da komentarišem a unutrašnji prelom vrišti “1998 vrati se - sve ti je oprošteno”. Tekstovi umeju da budu zanimljivi ali generalno - jadno. Zadnji broj nisam ni kupio.
Edge bi trebalo da je odlican i visoko je cenjen. Nego, kol’ko kosta taj xbox magazin i gde ga kupujes?
Kako stoje stvari sa PDF izdanjima? Ja znam da redovno “izlazi” samo PC Gamer, koji nije los… Bilo bi fino overiti OXM u pdf-u.
Uzgred, imamo i jednog “poznatog” medju nama! Noodle je pisao opise za Svet Kompjutera dobrih nekoliko godina! I to odlicno, ako smem da dodam… A zajedno smo neko vreme pisali i za Kompjuterske Igre, kada su se prebacili na elektronsko izdanje - doduse on samo kratko, pre nego sto je poceo da pise za SK.
Jel Gameplay bese samo prevodi actiontrip opise?
OXM je 1.300 dinara, upravo je izašlo 50 izdanje, mislim, ja sam ga pokupio sa blagim zakašnjenjem a trenutno aktuelni broj može da se pregleda na ovoj stranici http://ezine.oxm.co.uk/
Kupujem ga ovde u Novom Sadu i to kolporteru donose iz Beograda. Kad god stigne, on me nazove. Pitao čovek, hoću li redovno uzimati i ako hoću onda mogu da naprave redovan priliv jer su pre toga dobija periodično. Mogu ga pitati gde toga ima u Beogradu.
A za pisanje recenzija obojici respect, svaka čast na tome.
Jel Gameplay bese samo prevodi actiontrip opise?
Na koji Gameplay misliš, naš ili cro?
robotnjik i ja jednom daaavnooo napisali dva opisa/recenzije za ZX Spectrum i poslali u SK! Nikada nisu objavljene:o! U pitanju bile igre Switch Blade II i A.M.C!
Pa sad iskreno,nijedan.
Kupim ponekad SK,ali ne mogu da citam previse mi je ozbiljan,a Screenfun su sada unistili,opisi su im:
“Skocis sa jedne zgrade na drugu,kad padnes izgubis tries’ helti itd. itd.”.
Secam se da su bili Bonus i Gamer® pre,i mislim da je Gamer® prerastao u Gameplay (Pre ce biti da je otisao Unazad).
Jos imam neke brojeve Bonusa I Gamera 
Uzimam SK,eto onako,i SF koji mi je bezveze,ali tu je ako sam smoren pa mi treba neki sto jednostavniji opis igre:D
SF moze da koristi prosecan afrikanac,kolko je lak za razumevanje:D
sve manje koristim novine i to,vise se oslanjam na net i tako to…
Screenfun od prvog broja pa danas do 53.
Imam sve i moj najomiljeniji je i dalje prvi broj. Taj mi se najvise svidjao i imao je toliko stvari koji noviji nemaju.
Svakog meseca kupim broj prelistam 1 ili mozda 2 puta pa bacam ovako sa strane…
Secam se cak i onog broja koji je kosta CAK 10 dinara…To nisam mogao da verujem i pre neki dan sam gledao sve brojeve koje imam i naleteo sam na taj broj. Hehe nasmejao sam se jako kako su mogli to tada da urade.
Citam i mozda nekad Gameplay kad ono bezveze kupim, ali najvise mi se svidjaju njihovi posteri, tako su veliki i jako dobrog kvaliteta.
Video sam i one OXM i za mene to bas i nema nikakve svrhe, jer sve sto se nalazi u tom casopisu mene vrati na ili Xbox live ili Gametrailers.
Nove vesti o Xbox? Inside Xbox
Demo igre? Xbox live
Game review? Gametrailers.
…Itd.
Slažem se da nema svrhe kupovati časopis zbog stvari koje si naveo, to ionako saznamo/proverimo/vidimo pre bilo kog print materijala.
Ono što mene i dalje vezuje za OXM jesu članci, intervjui i editorijali koji se ne nalaze na netu, osim ako neko ne prekuca pa to nađeš. recimo ovaj zadnji broj je 50 i intervjuisali su dosta ljudi koji su od prvog dana vezani za Xbox platformu i njihovim uspomenama, padovima i vrhuncima. Zatim preview za Left 4 Dead II i Borderlands. Stvar je u tome da print jedino ima neku snagu u odnosu na web samo u delovima koji su strogo autorski i zbog toga, da bi opstali i držali čitaoce, moraju biti vraški dobri u svom poslu a to se kod ovog časopisa oseti.
Na koji Gameplay misliš, naš ili cro?
Ma onaj nas… Hrvati to verovatno mnogo bolje rade.
Mada postujem actiontrip toga koji im sluzi kao source. Svaka cast Urosu Jojicu.
Kupujem ga ovde u Novom Sadu i to kolporteru donose iz Beograda. Kad god stigne, on me nazove. Pitao čovek, hoću li redovno uzimati i ako hoću onda mogu da naprave redovan priliv jer su pre toga dobija periodično. Mogu ga pitati gde ima u Beogradu.
Hvala, ali cena je ipak previsoka.
Sajtovi i blogovi su takodje podigli standarde, tako da to u principu zadovoljava moje skromne apetite.
Jedino mi nedostaje lukzus casopisa, jer sam pomalo casopisoman… Ali shvatio sam da sve casopise koje kupim samo gomilam i ne citam ih, pa sam prestao pre nego sto se razvije u nesto ozbiljno. 
Ne citam nijedan casopis.Malo procunjam na internetu sta me zanima i to je to.
Doduse bacim nekad oko na domaci magazin Play koji uopste nije los.
A od releventnih gaming casopisa nekad sam citao Playboy i CKM.
I tamo ima opisa igara,da ne poveruje covek,mada nikad nisam stavljao akcenat na njih.
Ni ja ne citam nista od tih casopisa, pre godinu dana sam kupovao redovno ScreenFun mada me nekako ubija to sto im opisi i bas nisu neki, a broj stranica josh jadniji… Jedno vreme sam uzimao i SK ali ne vise, suvise je nekako ozbiljan za mene i ima dosta stvari koji mene uopste ne zanimaju…
Ko sto PekiSa rece ako me nesto bash zanima bacim pogled na internet…
Krenuo sam da uzimam Svet Kompjutera, ponovo.
ja sam prestao potpuno. nekad sam ga uzimao uz jogurt i hleb, sada ni to. Ako ću već da dam pare, ma koliko simbolične bile za taj časopis, hoću barem da gledam nešto lepo dok ga listam i čitam a SK je jednostavno bezpotrebno ružan.
Uzimam Screenfun samo sad… pre sam i ja uzimao SK ali jako mi je dosadan u zadnje vreme…
Redovno citam Svet Kompjutera od 1990 godine!
Kad sam imao 14-16 godina, gutao sam uk casopise o 16-bitnim konzolama, posebno mega-driveu (koji sam tad imao – okupi se drustvo, celonocno igranje street fightera 2, eh to su bili dani). Danas kad ih pogledam, ne mogu da verujem koliko su zapravo losi – komotno su umesto ono malo teksta mogli da stave “bla bla bla”, kvalitet bi ostao isti… cela poenta tih casopisa bile su slike.
Tamo negde oko 2000-te uzimao sam prilicno redovno hrvatski PC Play, i uzivao u njemu, narocito dok je onaj neki bradati Zec pisao za njih. Em je koristio cist, pitak srpskohrvatski, em je bio izuzetno zabavan. Onda je on prestao da pise, a umesto njega je gro opisa poceo da radi neki kreten (sad mu se niti ne secam imena), koji me je nervirao pocevsi od autorove slike do meandrirajucih, rasplinutih tekstova koji su blatatno prostor popunjavali beskorisnim smecem, koje je ocigledno dovoljan broj ljudi smatralo humorom.
Sto se SK tice, i ja ga uzimam manje-vise po nostalgicnoj inerciji. Mislim da jos uvek ima “dusu”, ili se barem tako zavaravam. Sto se opisa igara tice, sve je to isuvise opusteno, pa svasta prolazi. Osim Kuzme koji se jasno istice po kvalitetu tekstova (ali i po egu, izgleda), malo ko opstaje iznad neke moje zamisljene crte kvaliteta. Pre svega, najveci problem nam je genericnost, nedostatak autorskog pecata. Potom, profesionalnost. Jesu igre sporedna zanimacija, ali to ne znaci da o njima ne treba pisati s pasijom i kritickim osvrtom (objektivna subjektivnost (moze i obratno, tek da jos malo cerecim sprski jezik ;))). Ponekad imam osecaj da te tekstove u redakciji niko ne procita pre nego sto ih puste u print. SK nikad ne bi opstao niti u jednom drugom okruzenju, ovako moze da zivotari. Slazem se sa Pedjom u konstataciji da casopisi sada moraju nesto drugo da ponude potrosacu, posto opise i vesti mogu brze i lakse da nadju online.
Osim gejmerskih casopisa, kupovao bih redovnije 3D World da nije toliko prokleto skup (oko 1300din), posto je casopis odlican. Takodje, u trenutku slabosti sam jednom kupio CKM (mnogo je bila lepa devojka na naslovnoj, sto je retkost), nisam znao sta da ocekujem. Prijatno sam se iznenadio, realno tacno znaju na sta ciljaju (neobavezno, lako svarivo stivo prosarano slikama golisavih teta), koji god broj sam dosad video ne gube to iz vida. Ali me i dalje, moram priznati, blam da ga redovno uzimam, kako od supruge tako i pri kupovini. :rolleyes:
Najzad, tu je srpsko izdanje Nacionalne Geografije, koje me je takodje prijatno iznenadilo – za razliku od npr srpskog plejboja koji nema pojma kom segmentu zeli da se obrati (nekakav malogradjanski dzet-set biznismen, sta li), srpski NG moze s ponosom da nosi svoju licencu. Kvalitet prevoda im nije uvek najbolji, ali za tih 250din. je pravo blago.
Inace i ja sam latentni casopisoman (haha, hvala mario), ali me uhvati blaga depresija kad predjem pogledom preko onolikog sarenila na bogatijim standovima, a 95% toga necitljivo djubre. Jadno drvece.
Ja samo Svet Kompjutera i BUG…A imam i svoj casopis mada se ne prodaje u Srbiji,a i nije zanimljivo da citam svoj casopis