Final Fantasy VII Remake

1 Like

A Cloud lep ki devojka. Moje zadrto zapadnjacko shvatanje muske privlacnosti uvek mora da progura kroz period navikavanja na te azijatske androgine lutke pre nego sto mogu da svarim celu tu estetiku.

Al barem je igra, za to sto je, izgleda pun pogodak. Eno moj kolega, kome je FF7 bio najveca igra detinjstva, vec sasuo desetine u igru, ne moze da se sabere koliko je srecan.

Dacu lidiji da igra, mislim da bi njoj moglo taman da legne.

Nakon 8 chaptera, ne mogu da kazem da me je ocarao. Mozda je najveci problem u tome sto izostaje faktor nostalgije. 1997 godine kada se pojavio, nasim prostorima su zariri i palili X86 Pentium klonovi, a Playstation je bio prava egzotika izvan “sega klubova”, koga su retki srecnici iznajmljivali ili, zaboga, posedovali. A u klubovima sigurno niko nije igrao japanski RPG od 100-tinak sati, nego su dolazili da se opali neka partija fudbala, tuca, ili voznja.

Nisam u poziciji da kazem sta je to Remake uradio bolje ili losije, iako ocigledno jedan snop Cloudove kose ima vise poligona nego citav nivo iz originalne igre. Ovo je navodno tek prva igra iz trilogije, sadrzaj od 100-tinak sati iz originalne sedmice razvukli su na tri dela. To je novi kapitalistickiji pristup rimejkovima, svaki deo ce trajati oko 30-tak sati gameplay-a uz umetnicku slobodu da se proizvoljno izmeni. Ne zvuci bas sjajno, pogotovu za Final Fantasy nostalgicare.

A sto se bas naglasava 30h gameplay-a? Zato sto ima jos koji sat-dva cut scena, uglavnom Cloudovih flesbekova na njegovog arhi neprijatelja Sefirota, iz delova koje takodje ocigledno nisam igrao, te raznih devojaka koje non stop unose u lice Cloudu. Tako izgleda kada japanske devojke flertuju, ako niste znali. A Cloud je, uprkos androgenom izgledu koji bi dobro prosao na rejv zurkama, u stvari decak zarobljen u telu vojnika, mutav i smusen kao i svi mi iz tinejdzerskih dana, sa nekom bezveze zvakom da je on samo placenik i da ga zanima samo novac.

Kako su se nizala poglavlja, i uvodili novi likovi u party, sve sam nesto cekao da combat klikne. AI saboraca je totalno beskoristan, budite upozoreni, tako da je obavezno aktivno koriscenje njihovih ability-ja koje jedino mogu da nanesu vise stete vecim protivnicima koji su sundjer za damage. Srecom, ne morate da prebacujete non stop aktivnu kontrolu, moze da se pozovu sa L2. Real time borba je relativno dinamicna, ima i blok i dodge koji mozete da spamujete, ali se u praksi svodi cesto na trckaranje po obodu arene dok se ne napuni skala za koriscenje cure spell-a. Kada vas okruzi vise protivnika i tureta, lako i brzo se umire. Skilovi su modularne “meterije” koje umecete u oruzja, a pored njih, svaki karakter poseduje unikatne sposobnosti koje ne trose manu, vec samo action skalu koja se sporo puni. Ne bas najuspeliji miks izmedju real time i turn based borbe, a RPG deo se svodi na automatsko levelovanje i unapredjivanje mogucnosti oruzja.

Grafika je na momente carobna, ali detalji kao pop up tekstura, stara boljka Unreal endzina, kvare utisak. Svi su cekali neki patch koji bi ovo ispravio, za sada nista od toga, tako da cete povremeno nabasati na teksturu iz PS1 ere. Puno je i ucitavanja koja su maskirana provlacenjem kroz uske koridore, odavno znamo za taj trik koji su inkorporirali u level dizjan.

I za kraj, slike devojaka koje se unose u lice. Sve su iste, u sustini, i razlikuju se samo po outfitu i boji kose. Crnokosa Tifa je u najatraktivnijem izdanju, pa svi za njom najvise uzdisu, prodavacica cveca Aerith u good girl domestic outfitu, dok je crvenokosa eko-teroristkinja Dzesi u militantnom izdanju. “Glupa plavusa” je Cloud. :smiley:

3 Likes

e nasmejao si me… :smiley: :smiley:

Ono kad stvarno, al stvarno, vise nisi ciljna publika.

Da se razumemo, nisam ni ja, al racunam da ce lidiji i luki da se svidi. Lidija jer jos pada na japanstinu, a luka jer ce mu sve ovo biti novo pa nece biti cinizma ko kod nas matorih.

I kao klinacu mi japanstine nisu bile interesantne, uz izuzetak DMC serijala, kamoli sad. Ama baš ništa u vezi tih igara mi nije interesantno.

1 Like

Faktor nostalgije je ovde presudan, ako nemas afinitete ka FF fransizi i nece biti nesto posebno igra, ali ko je igrao original njemu je sasvim druga prica. To za kraj devedesetih je apsolutno tacno, vecina nas je ovo igralo na ps one par godina kasnije. Mada da bi zavrsio igru ne treba ti 100 sati, ako se ne varam potrebno ti je izmedju 50-80 sati zavisi koliko cistis igru ali ako si completionist onda treba 100+ definitivno. Koliko znam jos uvek se ne zna tacan broj delova a kamoli time gap izmedju njih, prica se o tri dela ali videcemo kako ce to SE da odradi. Trenutno sam deveti chapter za sada je prica manje vise ok ali videcemo sta ce biti do kraja. Sto se kombata tice, meni licno nije toliko lose implementiran taj turn base sistem. Skala koja ti omogucava da koristis spelove i ability-je se brze puni ako kontrolises osobu, tako da te igra natera da vrtis kontrolu nad karakterima. To za trckaranje oko arene je apsolutno tacno, desavalo se i meni masu puta da me isiju na brzinu ili udjem u kombat bez full hp-a pa onda molim boga da me ne udaraju dok se ne napuni skala da iskorostim potion ili cure spell. Mada opet taj sistem je mnogo bolji nego u FF15 gde spamujes potione kada hoces, dakle imas infinite health sto je retardirano dosta. Mene iskreno najvise raduje sto je SE nakon pun k***c godina uspeo da napravi krsteni Final Fantasy.

2 Likes

A drzis sliku iz Bloodborne-a? :smiley:

Nemoj mi reci da nisi igrao Street Fighter, Tekken, Sonic, Mario, Pacman, Nier, Resident Evil, Silent Hill, Souls igre, Legend of Zelda, Last guardian, Metal gear ovo mi pada na pamet ovako na keca bez rpg-a naravno.

Kad kažem japanstine, ne mislim na sve napravljeno od japanskih studija, već ove njihove rpg igre, ili već koji je to žanr, gde svi liče na devojčice, propraćeno retardiranom japanskom muzikom. Bloodborne for life :joy:

2 Likes

Je li uzeo neko digitalno? Rijetko sam uzimao share naloge, ne znam ni koja je cjena?

Ako sam dobro shvatio, ne moras da kupujes igru, dobio si od firme? Daj mu onda sansu, mozda se i tebi svidi. Ipak je to punokrvan RPG, kome je tesko odoleti. 12 chapter je bio intenzivan kao neki nivo u Gearsima, a borbe postaju bas napete.

Nisam jos, nesto zavlace s kodovima, al najavili su.
Ne dobijemo svaku Square Enix igru, al svako toliko dobijemo neku. Lepo od njih, FF7 je taman igra koju bih probao al mi se ne daju pare.

Ja sam kad vidim one mačeve i frizure mi se prevrne zeludac xD.

Jednom davnom sam probao ff, i moram priznati jedna od retkih igara koja mi je izazivala povracanje, ne znam zbog cega ali od tada cim cujem za ff prvo pomislim na stomak pa na igru.

1 Like

Koja doza nebuloza.

Pa meni su jrpg igre ozbiljna doza nebuloze bas ozbiljna, od gameplaja u stilu saha, ti udari mene pa sad ti stoj da ja udarim tebe to celog art stila kao da smo svi uprvao izlepili hofmane po jeziku :laughing:.

U velikoj vecini slucajeva koga kod sam znao da se bas lozi na takve igre je bio ili emos ili narkoman, u par slucajeva oba xD, nije da im ista fali, mislim emosima i narkomanima, samo not my thing definitvno, sada kada sam se zvanicno skinuo :grin:.

Salu na stranu ff7 je kultna igra, kada bih preziveo mucninu mozda bih mogao da joj dam jos jednu sansu, evo ne znam koliko godina kasnije.

Odavno nisu sve JRPG igre turn based, danas imas tactical JRPG i action JRPG licno ne vidim problem poteznih igara, treba ti i malo mozga da ih igras. Sto se prica u igri tice, mozda i najbolji storytelling. Art style im je pretezno manga ili anime posto je to trademark Japana ali postoje igre i mimo tog art style-a. Realno su bogovi rpg-a, retko koja fransiza iz EU ili US ima takav uticaj na gaming kulturu kao JRPG igre. Tako da ne igranjem istih samo gubis. :slight_smile:

Nisam ni ja bas preterani fan serijala ali mi je XV bas fino legla, mozda zato sto su konacno batalili turn based pristup. Pre toga, igrao sam jos samo XIII koji je isto bio prelep.

Inace, sinematici su fenomenalni, a prica lako “svarljiva” o zloj korporaciji koja eksploatise planetu za sopstvenu korist, ni traga nebulozama iz Kingdom Hearts-a, recimo.

Square Enix je sa prelaskom na action based borbu definitivno uspeo da ubode formulu za uspeh na zapadnom trzistu tako da, sto se mene tice, imaju vernu musteriju za svaki sledeci nastavak.

Pih, ispasce da sam jedini koji voli turn-based borbe u igrama. Ima bre u tome dosta taktiziranja, ne bi Divinity 2 ili Xcom bili to sto jesu da su real-time.

Evo sto sam @padawan opisuje, trcis po obodima bojista dok ti se napuni neka skala? Jel tako izgleda vajna real-time rpg borba?

Za mene su jrpg igre izgubile dosta drazi jos u ps2 eri kad su prvi put krenuli s timed-turn eksperimentima, mini-igara s refleksima i slicnim novotarijama.

Meni je turn based uvek isao na zivce, po prirodi sam nestrpljiv, jedino sam ga trpeo u Heroes od Might and Magic-u :slight_smile:

Osecam potrebu da ipak malo bolje objasnim borbenu mehaniku. Kako igra odmice, borba postaje sve vise “takticka”, bitno je pozicioniranje jer mozes lako da promasis specijalku, aktivna upotreba skillova jer se action point skala brze puni kada imas aktivnu kontrolu, sve cesce moras da pauziras borbu sa L2 da bi zadao komande saborcima, ne smes da se rasipas sa potionima… Sa tri clana u partiju moze da bude bas izazovno i imas pune ruke posla sa taktiziranjem. Ovakav pristup vise podseca na KOTOR, nego na neku hack and slash igru sa button mashovanjem. Momenti sa trcanjem i cekanjem da se baci heal su ispostavilo se bili vise moj propust, jer se nisam potrudio da bolje taktiziram, proucim slabosti neprijatelja, gadjam slabe tacke, trazim prirodne zaklone, eksperimentisem sa materijama (turi svima heal u oruzje i djindjuve, problem resen, a kasnije ces imati i AOE heal). Da ne mislis da zbog toga borba nema dubinu i da je neki arkadni trash, videces i sam… Turn based je slicno ovome, samo sa beskrajnim vremenom za razmisljanje.

Xcom sam preskocio, verovatno cu i Gears Tactics. To namestanje pred bitku, pola sata cekanja da neprijatelj izvede potez, pravo je cudo sto zanr nije nestao, a desilo se upravo suprotno, 4x strategije su ostale a real time je pojeo istorijski mrak. Toliko su mi odbojne, da sam odustao cak i od prelepog Mario vs Rabbits, sve se nesto kanim da nastavim, ali posle 2 minuta pocnem da zevam od dosade.

2 Likes

Tako se namestilo da sam poceo da pisem opise za SK taman kad je real-time zanr bio u punom jeku, pa su mi davali gomilu otuznih rts klonova sklepanih za sest meseci. Ono kad proigras igru i ceka te cela stranica sitno-kucanog teksta koji moras da napises, a u glavi ti se jedino vrti ‘nit smrdi nit mirise’.

Elem, to sto si opisao vec mnogo bolje zvuci, sad me skoro pa zanima.

1 Like

U danasnje vreme bi dobio gomilu 4x klonova. Doduse, ti su ipak rezervisani za Kuzmu. :slight_smile:

Eh, kakvo tracenje spisateljskog talenta. Sreca pa si se iskobeljao iz te gorke sudbine sa superstar 3D modelar karijerom. :smiley:

1 Like