Toliko o tome 
Yup, ali mora ona Vladina na kraju 
Navali narode The.Loft.2015.HDRip.XviD.AC3-EVO
Nemoguce da niko do sada nije prokomentarisao dodelu Oskara. 
Evo ja cu biti prvi - mnogo mi drago za Coveka pticu, samo mi je krivo sto Kiton nije dobio nagradu za najboljeg glumca. Dodelili onom klincu koji glumi Stivena Hokinga, a takve politicki korektne uloge uvek budu nagradjene. Kad god su u pitanju neki invalidi, sidaši ili crnci, taj film mora da dobije Oskara u nekoj kategoriji. Sve bi bilo mozda i OK da za slicnu ulogu nije vec pre 20 godina dobio Oskara Danijel Dej-Luis u filmu Moje levo stopalo.
Pa ja sam iznenadjen. Ocekivao sam oskara za Snajperistu! Bas sam iznenadjen iskreno.
Fala ku*cu da nije dobio nijednog! Malo realnosti od strane Akademije! Dosta su se prethodnih godina poigravali svojim ugledom raznoraznim Hurt Lockerima i Argoima. (Ovu temu smo vec apsolvirali.) I drago mi je sto je onaj budjavi Interstellar bio nominovan samo u onim sporednim kategorijama tipa miksovsnje zvuka, zvucni efekti, vizuelni efekti, i dobili samo jednog za vizuelne efekte.
Meni generalno to nista ne znaci niti utice na moj ukus. Po meni najbolji film kojia sam ja gledao u toku ove godine je bio Interstellar.
Ali to je opet stvar ukusa.
Kad pogledas poslednje 4 godine, cak 3 filma su dobili oskare jer imaju veze ili sa pozoristima ili sa glumcima, kao sto su The Artist, Argo i Birdman 
**The.Water.Diviner.2014.WEBRip.KORSUB.x264-FGT **
Ako je stvar ukusa, tvoj je katastrofalan.
Uradi kalibraciju.
Sent From: “Neitherworld, Peaceful Pines”
No, no, nećemo se tako igrati. Bez tenzija moliću.
Sent from my Nokia 3310 using Golub Pismonoša
Evo nesto i o samom filmu 
**UPOZORENJE! MOGUC SPOJLER?
Zamolio bih nekog ko je gledao film da obelezi moguce spojlere. Hvala.**
Da li ste znali da je Fara Foset umrla istog dana kada i Majkl Džekson?
Niste? E pa isti problem muči i Rigana Tomsona (Majkl Kiton), kao i to što će stradati u avionskoj nesreći, a ceo svet će pisati o smrti Džordža Klunija koji je sa njim bio na letu. Tomson je šezdesetogodišnjak za kojim je svet nekada uzdisao dok ga je na velikom platnu gledao kao superheroja, a danas ga znaju kao „čoveka u kostimu ptice koji priča pomalo odvratne priče kod Latermana“. Sa teretom karijere koja preti da se ugasi pod najezdom raznoraznih blokbastera u trista nastavaka, sa nekim novim superherojima u glavnim ulogama, Tomson se okreće pozorištu i pokušava da oživi karijeru brodvejskim debijem, postavljajući na scenu „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi“ Rejmonda Karvera.
To je radnja filma „Čovek ptica“ Alehandra Gonsalesa Injaritua, čuvenog meksičkog reditelja (Pasji život, 21 gram, Vavilon, Prelepo), koji je 22. februara u Los Anđelesu nagrađen sa četiri Oskara, uključujući i onaj za najbolji film.
Nagrada uručena filmu u srcu filmske mašinerije utoliko je zanimljivija jer Injaritu u svom novom ostvarenju uspeva da sve kritike na račun Holivuda, glumačkih zvezda i zvezdica, filmskih kritičara i običnih malih smrtnika koji se dive tim zvezdama izruči direktno u lice gledaocu kroz beskraj zajedljivih i duhovitih komentara svojih likova. Od „Iron Mana“ preko Rajana Goslinga do „onog lika iz ‘Američke pite’“… Zbog toga je i prilično zabavno gledati kako „Čovek ptica“ leti na krilima zasluženog uspeha iznad tog istog Holivuda, na način na koji pobednosno leti Rigan Tomson iznad brodvejskih ulica, tešeći se kako je on jednom bio superheroj i kako će on uvek biti iznad sveta dasaka koje život znače.
Kao reditelj i jedan od scenarista, Injaritu je uspešno izbegao zamku crno-belih junaka, pa „Čovek ptica“ zapravo ni nema klasične negativce, već se svi junaci bore sa sopstvenim problemima i egoima. Lik Edvarda Nortona, koji sa početkom filma dobija predznak zlikovca, prgavog i umišljenog, ali popularnog saradnika (upravo takve glasine kruže o Nortonu kao kolegi) bledi i nestaje do kraja filma. I malu, ali važnu ulogu kritičarke Njujork Tajmsa, koja svojim pisanjem i pre gledanja predstave može istu da osudi na propast, nije teško zavoleti jer iz svojih malih pozorišnih usta Kitonovom junaku uoči premijere govori veliku istinu o filmu i pozorištu poentirajući ubitačnom replikom: „Ti nisi glumac, ti si selebriti.“
Ono u čemu Injaritu takođe briljira jeste način na koji uspeva da potkači ceo niz društvenih problema, a da ne pretvori film u još jednu „potresnu dramu o porodičnim odnosima“ ili još jednu, bez sumnje preko potrebnu, kritiku društvenih mreža i medija današnjice. (Čak ni novinarka koja postavlja pitanje: „Kako si se osećala kada ti se otac upucao“ za gledaoca u Srbiji ne predstavlja nepoznanicu…) Ipak, sve to vreme „Čovek ptica“ je još uvek veoma jasno film koji se bavi problemom glumca i umrtvljenom karijerom kao i pozorišnom industrijom nasuprot filmske, koja je skoro pa sasvim u sebi potisnula umetnost.
Zanimljivo je svakako i to da, baš kao što radnja filma „Čovek ptica“ prati dešavanja iza kulisa jedne predstave, tako i ono što se dešavalo iza filmske kamere umnogome prati radnju filma. Injaritu je bio više nego svestan da je snimanje komedije rizik za njegovu karijeru koju su obeležile upravo potresne drame o porodičnim i drugim odnosima. Kako je uz to na umu imao ideju o filmu isporučenom u maltene jednom beskrajnom kadru, članovima ekipe poslao je fotografiju Filipa Petita koji na žici hoda između njujorških bliznakinja, uz komentar: „Ovo ćemo da radimo. Ako padnemo, propali smo.“
Sa istim rizikom u filmu se suočava i Rigan Tomson, kojeg prilično uverljivo tumači Majkl Kiton. To je bio još jedan koliko neočekivan, toliko i logičan izbor, za ulogu pomalo zaboravljenog Rigana Tomsona, glumca koji je upamćen po ulozi superheroja. Jer, probajte da se setite nekoliko upečatljivih Kitonovih filmskih uloga iz poslednjih nekoliko godina? Glumac je u nekoliko navrata dao svoj glas animiranim junacima, pojavio se i u nekoliko blokbastera, ali je upravo „Čovek ptica“ ono što je oživelo njegovu karijeru na pragu sedme decenije života. Baš kao što se dešava i Riganu Tomsonu kojeg tumači u filmu.
Kiton zaista pravi povratak u velikom stilu, pokazujući da jre prethodnih godina krio veliki talenat od gledalaca. Međutim, odličan scenario daje dovoljno prostora i plejadi sporednih likova da se iskažu kroz svega nekoliko pametnih replika. Zaista čudi nominacija za Oskara sasvim solidne Eme Stoun koja se u filmu pojavljuje, čini se, tek na nekoliko minuta. Pažnju, uz Nortona, vredi obratiti i na Zeka Galifijanakisa, koji baš u ovoj komediji odstupa od svojih ustaljenih komičarskih likova. Tu je i ceo zakulisni život jednog pozorišta koje Injaritu usput skicira, odajući počast „malim ljudima“ koji se staraju da daske koje život znače sijaju punim sjajem.
Posebno mesto u celoj priči zauzima Emanuel „Čivo“ Lubecki, višestruko talentovani direktor fotografije, deo „meksičkog klana“ koji poslednjih godina hara kinematografijom. Injaritu sa njim pod ruku, uz veštu montažu, uspeva da kreira osećaj da gledamo film snimljen iz svega nekoliko dugih kadrova, baš poput kakve pozorišne predstave.
Iako je podnaslov filma „Neočekivani trijumf neznanja“, kako glasi i podnaslov kritike Tomsonove predstave objavljene u Njujork tajmsu, ne bi se moglo reći da je uspeh „Čoveka ptice“ trijumf neznanja. Možda taj trijumf nije bio očekivan, ali iza njega stoji bez sumnje veliko umeće Injaritua i ekipe koju je okupio.
Bratska rasprava
Ali kad neko dirne u ME, pa u Intestellar… My god… To su, ne tenzije, vec zadiranje u ljudska prava! 
Sent From: “Neitherworld, Peaceful Pines”
Taj birdman i namerno stavljam malo slovo na pocetku je jedno sto bi mi ovde u ovoj zemlji rekli srxxxce od filma i ne zavredjuje ni 2 minuta gledanja. O samom glumcu mislim jos i gore, zali boze sat i po vremena filma.
I jos nesto da se neko ne nadje uvredjen, ovo je moje misljenje o filmu i glumcu a ne o onima kojima se ovo svidelo, da ne bude zabune kao i savet onima koji vode racuna o svom potrosenom vremenu tj da ga ne trose na ovo
John Doe uradio recenziju 50 Shades of Grey 
Sinoc odgledao Nightcrawler, odlican film, nisam puno ocekivao ali svideo mi se. Zanimljiva i cudna tema, film prati povremenog lopova koji prvi dolazi na razna mesta nesreca, snima te scene i posle pokusava da ih proda za pare. Preporuka od mene.
Hector and the Search for Happiness
nije lose, gledao sinoc, preporuka
Evo šta su ONI rekli, dan pred dodelu:
Ja odusevljen ovim kratkim Power / Rangers fan filmom, skroz drugaciji, brutalni ugao od onoga sto smo navikli od pre vise od decenije…
[video]https://vimeo.com/josephkahndirector/powerrangers[/video]
Već su skinuli video koji je aterzin linkovao, evo YT verzije, dok je nisu skinuli
Nije loše, ali šta znam, deluje mi kao da si mogao da kažeš da je ovo bilo koji serijal koji ima bilo kakve sci-fi elemente i da bi bilo manje-više identično. Ali, opet, vredi pogledati
Moj kum se lozio na mocne rendzere ali bukvalno jedini iz ekipe. To mi je uvek bila nasmesnija serija svih vremena. Kada bih samo video uvodnu spicu nekako bih osetio njihovu sramotu. Prosto bi me bilo sramota njihove sramote.
Setim se ono spota “Beastie Boys-Intergalactic”