Za njih mi nece biti krivo, ali za kerove hoce sigurno 
1 Like
Mislim da je ovo sto si napisao u stvari to “preterano nasilje” u igri. Nisam igrao, pa ne znam ali vidim da dosta vas pise da igra nije nit manje nit vise brutalnija nego prvi deo. Ali ono sto aj da nazovem ubija u pojam jeste ta surova realnost kojoj se ND priblizio. cak su u jednom od njihovih feature videa rekli da je svaki lik u igri, well, covek koji tamo koegzistira sa svima bio on los ili dobar. Otisli su korak dalje od dvodimenzionalnih NPC-jeva koji su tu postavljeni da se ubiju. Nego su napravili ljude koji imaju svoje ime, ljude koji ih poznaju, kojima su dragi iz ovog ili onog razloga. Dodaj tome realisticne facijalne animacije poslednjih trenutaka zivota, i dobijas jezivo iskustvo. Kontam da cemo za par godina da izbegavamo igre u kojima se ubija ako se ovaj trend nastavi. 
1 Like
Sve je to manje vise slicno kao u prvom delu, uz malo bolju grafiku. Ljude najvise tangira sada ubijanje pasa. Zato necemo ni da izbegavamo takve igre, zbog sindroma kuvane zabe, postace graficki sve eksplicitnije dok ne budemo “ubijali” ljude koji izgledaju potpuno identicno pravim ljudima za X godina.
1 Like
E ovo je suština, baš sam se iznenadio kada sam prvi put čuo da ljudi izgovaraju ime nekoga koga ste likvidirali na ovaj ili onaj način, definitivno je drugačije iskustvo nego kada ideš i rešetaš gomilu istih likova koji samo padaju kao na traci…Ima i fora kada nekoga dobro izrešetaš on ne umire uvek instant, nego se često previja i vrišti dok umire u mukama, što je opet korak više u realističnosti, možda nekima previše ali je tako…
Sve u svemu ND je opet pomerio granice svidelo se to nekome ili ne…
I ne.vidim zašto je sada tako strašno ubiti krvoločnog psa, a genocid nad životinjama u RDR2 nije(baš je lep osećaj kada dereš malog mekanog zeku) 
…Da ne pričamo o simulacijama lova gde životinje ubijaju iz zabave…
Pa u igrama postoji taj interaktivni aspekt, koji ne možemo tek tako da zanemarimo. Gledanje je, ipak, druga stvar…
Ja sam zagazio 3-4 sata u igru, dok je prvih sat vremena kao neki produzeni cinematik.
Koliko god nisam ljubitelj ovakvog stila naracije, gravitas koji prva igra nosi me je drzao napetim i zainteresovanim.
Ono sto je dobro je da je produkcija na vrhunskom nivou, prica se lagano razvija, i moze se reci da igra ima dobr flow.
Ono sto je lose je da nema sanse da cu moci ponovi preci ovu igru, posto tesko da cu ponovo moci da jasem konja i nosim kablove po sat vremena ako ne postoji jaka zelja da vidim sta ce biti dalje. Cini mi se sa ND sve cesce upada u ovu zamku gdje im igre postaju odlicna one time iskustva bez ikakvog replayability-a.
Isto ovo se odnosi na zadnji Uncharted, dok je The Lost Legacy izbjegao ovakvu sudbinu.
Moguće da zbog toga deluje brutalnije jer su uneli život u svakog lika ponaosob i u podsvesti (kad neko uzvikne ime tog nekog koga si ubio) tebi kao igraču nije svejedno jer ostavlja utisak kao da si nekog uskratio za prijatelja, člana porodice itd. dok u drugim igrama niko ne priča ništa u 90% slučajeva i onda ni nemaš taj osećaj već ganjaš poligone u igri da ih oboriš. 
Plus kad uhvatim nekog na stealth i držim ga za taoca pre nego što ga dovršim, uvek kažu nešto drugačije tipa: “Opusti se, samo smireno” ili nešto tako gde bi samo da ga onesvestiš na primer ali nema te opcije tako da je taj lik završio svoje. 
Ali ima i onih koje uhvatiš tako pa ti pametuju kako “praviš grešku” i još prete - e oni su najebali. 
Ali developeri su to i hteli, pričali su u ovim poslednjim trailerima baš o tom uzvikivanju imena među protivnicima i kako su zašli dublje u tu priču i sami su rekli da nije za svakog i da možda nekom neće da se svidi. Mene oduševljava to koliko su pomerili granice u gomili aspekata, ne samo u suvoj grafici.
1 Like
Al jesmo sigurni da je to uopste zamka? Ljudi su dali pare, prodaja obara rekorde, isplatilo im se.
Pricajuci na sopstvenom slucaju, prakticno ne pamtim da sam neku igru presao vise od jednom, kakvom god zanru da pripada. Dan-danas vise volim one-and-done, singl-plejer igre s dobrom pricom i razumnom duzinom, nego ove moderne hrcak-koturove gde desetinama sati cistis ikonice s mape.
Ima mesta i za jedne i za druge. Bio bih tuzan da klasicne singl-plejer kampanje nestanu. Te takve su mi pruzile neke od najnezaboravnijih trenutaka u ovom hobiju. To sto sam ih presao samo jednom mi nije uopste minus.
4 Likes
Mozda je do mene sto se rado vracam igrama koje volim, te nerjetko preigram igru ponovo.
Halo CE sam presao minimum 30 puta, od novijih igara DOOM sam presao pet puta, Uncharted 4 jedva presao drugi put iako sam imao lijepe uspomene na igru
Bitno je da igra donese neko dobro, odlicno, genijalno iskustvo koje cu zauvek pamtiti a za replayability me boli uvo. Kad pogledam sebe i igre koje sam uglavnom prelazio vise puta to su uglavnom neke gluposti koje nisu nesto mnogo popularne i odlicno ocenjene nego su meni iz nekog razloga veoma zabavne. Retko sta ima od ultra mega giga vrhunskih igara o kojima svi pricaju a da sam ih vise puta prelazio.
Lik rekao da je DS dosadan i zamenio za tlou 2 a ovaj pajser mu nesto odgovara lol
Ti prijatelju moj mozes samo da cistis cipele ljudima iz ND-a.
1 Like
Ne kapiram? Šta ti ovo znači?
Zasto je ocena 4,3? Da li je zaista tako losa?
A mislis li da su ove druge ocene na mestu?
Znam da su ovde cesto clanovi pisali da neka igra ne zasluzuje dobijenu ocenu (tu levu ocenu)…
Kad smo kod ocena, vi koji ste igrali, sta bi joj za sada dali?
Ja se zabavljam sa igrom isto kao i God of War dok sam igrao, a to mi je jedna od najboljih igara na ovoj generaciji i počistio sam je sa platinom u prvom prelasku bez Youtube-a i sl. Znači apsolutno čisto uživanje da zavirim svuda, tako se osećam i u ovoj igri. Bukvalno me tera da igram dalje zbog priče, kao da gledam neku seriju i konstantno puštam sledeću epizodu. 
Tako da ja nemam zamerki niti sumnjam da ću ih imati do kraja igre. Izbalansirano je sve super, i akcija i ona ekstremna akcija kao u Uncharted-u i one mirnije deonice gde se uživa u dijalozima, pejzažu i istraživanju. Zvučim kao neki hardcore fanboy
2 Likes
Nakon 30 sati igranja presao sam The Last of Us 2 stvarno je igra prevazisla ocekivanja.Nije mi skinula Witcher 3 sa prvog mjesta najbolje igre ikada al tu je.A za ljude koji je jos nisu igrali samo cu reci manite se glupih izjava i sl ljudi koji nisi igru ni takli nego procitali sto sta i baljezgaju.Igrajte kad budete u mogucnosti i sami procijenite kakva je igra.
1 Like
Ovo treba da važi za apsolutno svaku igru. Svi mi imamo svoje favorite i volimo odredjene tipove igrara, a druge ni ne igramo ili im prilazimo sa velikom dozom skepticizma i nezainteresovanosti.
Što se tiče TLOU2 odbacite sve predrasude oko priče i same igre, krenite da igrate i videćete/odigraćete jednu od najboljih igrara koje ste imali priliku da odigrate. Definitivno je igra koja može da ne odgovara svakome, ali evo posle 15+ sati provedenih sa njom, mogu reći da nije ništa brutalnija, od mora drugih naslova (COD MW egzekucije su besmislenije, a daleko surovije; DOOM cepate protivnike, lomite vilice, bodete oči i nikome ništa), ovde je samo sve to provedeno kroz notu realizma i sama priča dotiče neke druge aspekte, kao što je čovečnost, osećanja ljubavi, gubitka i mržnje, kroz naraciju koja je neverovatna.
1 Like
Vrlo dobar Jim:
Sad kada sam presao igru gde mogu da nadjem sta je sve to procurelo pre izlaska o cemu se pisalo? Posto sam zaobilazio bilo kakvo saznanje o igri pre nego sto je odigram. 
1 Like