Kako godine prolaze, tako stealth igre polako izumiru u industriji igara. Bolje rečeno, već su izumrle, što je naravno veoma tužna stvar, uzevši u obzir naslove kao što su Metal Gear Solid i Splinter Cell. Mada, pored tih velika,a uvek se izdvajala još jedna igra sa sjajnom stealth mehanikom, a to je Styx franšiza. U tim igrama glavnu ulogu ima mali prgavi, pohlepni goblin koji će sve uraditi kako bi došao do svog plena. Na ovogodišnjem Gamescomu smo imali prilike da sednemo i igramo nekih sat vremena poslednji naslov ove franšize, što je faktički čini trilogijom, Styx: Blades of Greed.
Mala istorija franšize
Sada malo istorije. Styx naslovi su nastali iz jednog, manje popularnog naslova sa Xbox 360 i PS3 konzole i PC. Of Orcs and Men je bio RPG u svetu orkova gde ste imali dva glavna lika, Styxa goblina i Arkaila brutalnog ratnika orkovskog klana Bloodjaws. Iako smo tada imali dva lika, jedan je ukrao šou, a to je Styx. Upravo zbog toga, studio Cyanide je odlučio da ispriča Styxovu priču i kako se upleo u dešavanja u igri Of Orcs and Men. Dobili smo dva naslova, a to je Styx: Master of Shadows i Styx: Shards of Darkness, koji je sada izašao već davne 2017. godine. Ipak, uvek je falila ta karika koja će spojiti dešavanja igre Of Orcs of Man i Styxove priče.
Upravo zbog toga, Cyanide se praktično digao iz mrtvih sa istim članovima tima koji su napraivli ove dve sjajne igre i rade na sledećem delu Styxove priče, ujedno i one koje će napokon povezati njegov narativ sa Of Orcs and Men dešavanja a to je, kao što već rekoh, Styx: Blades of Greed.
Gameplay mehanike i osećaj kontrolisanja Styxa
Nego da krenemo sada na ono bitno, a to je Gameplay. Styx naslovi su uvek išli ka tome da ovo bude maksimalno stealth igra. Dakle, diverzije, kretanje po senkama, iskorišćavanje malog „form factora“ Styxa kako bi se krio svuda, i naravno tiho eliminisanje neprijatelja i dolazak do vašeg cilja. Sve je to savršeno funkcionisalo, i od Styxa napravilo ikonu stealth igara, u doba kada su već vladale MGS i Splinter Cell naslovi. Ipak, Styx je već u startu bio sa malim hendikepom, a to je zbog njegovog izgleda, verovali ili ne.
Vidite, u industriji ljudi žele da se poistovete sa glavnim likovima, zbog toga dizajneri gledaju da oni budu privlačni igračima, nebitno ko oni bili. Cyanide se odlučio za drugu rutu, ubaciti lika koji je da ne kažem totalni anti heroj, ali sve samo ne uzor mladim igračima šta treba da postanu kada porastu. Styx je prgav, ružan, stalno ima šta da dobaci i kaže i nema previše savesti. Ali upravo zbog toga je on možda i jedini lik u ovakvim igrama koji ga odvaja od drugih. A pored toga, ovim je Cyanide još sa prvim naslovom odlučio da izgled nije sve, već motivacija i naravno krajnji cilj u ovoj igri, a on je u najmanju ruku plemenit. I naravno, gameplay, koji je bio fantastičan, kako u prvom delu, tako i u drugom, a evo sada i u trećem.