Sonic Generations je bila jedna od najboljih 3D Sonic igara kada je izašla i na sedmoj generaciji konzola. To je bilo vreme kada je SEGA očajnički htela da napravi kvalitetnu igru, i posle par pokušaja, joj je uspelo. Sa druge strane Generations je bila igra limitirana hardwareom na kojem je izašla. Česti problemi i nemogućnost igranja u 60FPS-a su baš ubijala iskustvo u ovoj igri. Čak i pored toga, to je bila fantastična igra. Sonic Generations je dobio extra life kada se pojavio kao Backwards compatibility naslov na Xbox konzolama, i tada je igra bukvalno prodisala, i svi koje nije mrzelo da ponovo uključe ovaj fantastični naslov, su videli ustvari koliko je divno igrati je u fixnih 60 frejmova po sekundi.
Poslednjih par godina uživamo u renesansu Sonic 2D i 2.5D igara, i SEGA je on the roll što bi rekli sa tim naslovima. To su presekli pre par godina, sa ponovo fantastičnom Sonic Frontiers igrom, iako je cela izvedba u 3D-u. I dok su svi maštali o tome kako bi SEGA mogla da oživi nekoliko naslova iz prošlosti, jedan Generations a drugi Shadow The Hedgehog naslov, oni su naporno radili da fanovima upravo dostave to, 2 in 1 pack Generationsa i potpuno nove Shadow kampanje!
Sonic x Shadows Generations je kombinacija dveju igara. Tu je Sonic Generations, više remasterovan nego remakeovan, koji se i dalje pokreće na starom Hedgehog engineu. Za razliku od originala, ovde je fluidnost konstantna od početka do kraja, ali sada, jedno 13 godina ili više nakon izlaska, se vidi da je vreme učinilo svoje kada je u pitanju kontrolisanje Sonica u ovoj igri. Možda i zbog toga što smo navikli na Sonic 2D igre koje su izašle u skorije vreme i koje imaju odličnu responzivnost u toku igranja, stvar koja je preko potrebna Sonicu. U ovoj igri, nekako se čini da te kontrole nisu toliko zategnute. Oseća se taj lag i nepreciznost jako često, pogotovo u 2.5D izvedbi nivoa, što može da bude problem nekim igračima. Na žalost, ovaj problem je konzistentan između svih platformi, čak i na PC-u. Iako je SEGA ubacila i drugi tip kontrola, bolje rečeno, modernizovala ih ili prebacila one iz Frontiers u Generations, ponovo se čini da nešto fali, tih par milisekundi od trenutka kliktaja do reakcije Sonica na ekranu. Tu su naravno i klasične Generations kontrole za one old school igrače koji su se navikli na njih.
Nivoi u igri su prelepo odrađeni, kombinacija 2.5D i 3D izvedbe prosto sija na svakom koraku. Pored toga dizajn samih nivoa je odličan, tako da ni posle prvog prelaska vam neće biti dosta nego ćete ponovo uskočiti kako bi pobili rekorde na svim nivoima. Taj replayability treba da krasi svaki Sonic naslov, i hvala bogu, ima ga i ovde i dalje.
Hedhegog Engine je ipak star i nije mi jasno zašto se dev tim odlučio da ga i dalje koristi u ovom pakovanju Sonic igara. Jer Hedgehog 2 Engine, koji pokreće Frontiers je responzivan, tačan i prelepo izgleda pored svega toga. Ne kažem da ova Generations verzija ne izgleda lepo, bolje rečeno originalni Generations sa X360 konzole i dan danas izgleda perfektno kada ga igrate na Xbox Series X konzoli, u 4k60. To je samo dokaz koliko se SEGA potrudila da se tada davne 2011 iskupi za sve fejlove sa Sonicom i izbaci igru koja će i jeste oborila sve s’nogu.
I sada dolazimo do prave zvezde ovog naslova, a to je Shadow i njegova kampanja, Shadow Generations. Prva i osnovna razlika u ovoj igri u odnosu na Sonicov deo kampanje je to što je igra rađena u poslednjem Hedgehog 2 engineu koji je korišćen u Frontiers, što znači da je osećaj prilikom igranja prosto fantastičan. Responzivan, tačan i sjajan. Nemate osećaj kao u Sonicovom delu da nešto tu fali kada su kontrole u pitanju, već je sve kako treba da bude. Nije mi jasno uopšte zašto u jednoj igri postoje dva enginea, ali okej, šta je tu je.
Fora kod Shadow kampanje je to što je odrađena na Sonic Generations nivoima, naravno sa malim promenama i izgledom, kako bi celokupna atmosfera bila prilagođena Shadowu. Cela kampanja prati taj mračni pristup Shadow lika od početka do kraja, i iako su nivoi poprilično slični, stvarno deluje kao da igrate potpuno drugačiju igru. Najbolje od svega je što nakon prvog prelaska svakog nivoa, otvara vam se mogućnost ponovog prelaska tih istih nivoa ali u fixnoj 2.5D izvedbi, kao neki poslednji Sonic naslovi. U tim trenucima se vidi razlika između Sonic dela igre i Shadow dela igre i koliko je Shadow deo superiorniji u odnosu na Sonicov deo.
Delom je koliko toliko razumljivo, lakše portovanje i šminkanje, kao i veći trud za Shadowa, koji je jedan od najomiljenijih likova u gaming svetu i sigurno najomiljeniji u Sonic franšizi. Shadow deo igre, pored toga što ima malo drugačije nivoe, ima i drugači skillset od Sonica, i pravo je osveženje igrati sa njim. Pored toga, za par nedelja će doći i DLC Movie Pack koji će integrisati u igri Keanu Reeves glas, jer on daje svoj glas Shadowu u poslednjem Sonic filmu koji treba da se pojavi u bioskopima.
Još jedna razlika između Sonic i Shadow delova kampanje je HUB World između misija. U Shadow delu on dosta podseća na onaj iz Frontiers, i on je kompletno odrađen u 3D izvedbi. Pored toga, to je nivo za sebe, i na njemu imate dosta tajne i izazove koje trebate rešiti. Mada najbolja stvar u ovom hub worldu je to što se on nadograđuje kako napredujete kroz kampanju, tako da kako vreme odmiče i završavate nivoe, tako ćete dobijati druge delove hub worlda koji možete istraživati. Super stvar da vam igra „ukrade“ još par sati slobodnog vremena kako bi pronašli sve šta je potrebno.
Sonic Generations nije bio dugačka igra, ali u kombinaciji sa Shadow kampanjom i sa tom replayability forom, koja je tu sa razlogom, igranje Sonic x Shadow Generations može da potraje, što je naravno, super vest za sve Sonic fanove. Nadam se da će ovo biti pokazatelj SEGI da treba više vremena da uloži u stvaranju Shadow naslova, jer njegov karakter, karizma i naravno celokupno ponašanje i prezentacija u igri su prosto fantastični, tako da stvarno zaslužuje još koji naslov. Ko zna, možda je ovo uvod u neku Shadow franšizu, mada verujem da ćemo vremenom i videti.