Kada sam video najavu za Sniper Elite Resistance, pomislio sam da je još neki promo Sniper Elite 5 igre. Tek na kraju trailera sam ustvari video da se radi o totalno novom naslovu, koji je građen na istom engineu i koji krasi naizgled ista mehanika kao u petici. Upravo zbog toga sam bio malčice razočaran, jer svako očekuje da sledeći deo neke franšize bude veći, bolji, lepši od prethodnika, pogotovo u 2025. godini. Kada sam dobio igru za potrebe ove recenzije, mišljenje se promenilo, jer sam se ustvari podsetio koliko je zabavno igrati ove igre, nebitno da li se manje ili više razlikuju od prethodnog dela. Sam gameplay loop Sniper Elite igara je prosto fantastičan, mehanika koja je usavršena sa peticom. Tako da mi je nekako bilo logično što Sniper Elite Resistance izlazi u skoro pa nepromenjenom obliku u odnosu na peticu, jer svi fanovi petice će uživati i u ovoj igri.
Priča u Sniper Elite Resistance se dešava paralelno sa dešavanjima u Sniper Elite 5. Vi preuzimate ulogu engleskog specijalca, Harry Hawker, člana elitne Special Operations Executive jedinice. Posle šuškanja da nacisti pokušavaju da naprave super oružje u srcu Francuske, dobili ste zadatak da saznate o čemu se radi i upropastite im planove. Moram da kažem da ovo nije najmaštovitija priča kao ni najbolji plot, ali u ovom naslovu, služi svrsi.
Sniper Elite Resistance se drži formule koja je, za sada, dostigla svoj vrhunac sa peticom. Iako je u imenu Sniper, to ne znači da ste vi, igrač, ograničeni da igrate samo tim oružjem. Igra jeste dizajnirana sa snajperom na umu, taktičkim prilazom svakom cilju i hirurško preciznom egzekucijom plana. Čak i pored toga, niko vas fizički ne forsira da imate takav pristup i u tome jeste draž ove igre. Ukoliko ste nestrpljivi i jednostavno želite malo akcije u svom životu, možete se napucavati sa neprijateljima, sve dok glavna misija od vas ne zahteva da budete tihi i neprimetni. Gameplay mehanika u tim trenucima je i više nego odlična, najviše jer je ovo u neku ruku nadogradnja petice ili bolje rečeno, deluje kao expanzija petice, koja je imala odličnu gunplay mehaniku. Starije igre, makar par njih koje sam ja igrao, su bile smotane, ako bih tako mogao da kažem, kada bi uzeli bilo koje rafalno oružje ili kada bi morali da se izvlačite iz nezgodne situacije napucavanjem sa neprijateljima. U petici se to promenilo, i akcioni pristup je postao totalno validna opcija. Prilikom korišćenja oružja koje pokupite ili imate kod sebe, prebacićete se sa nišanjenjem iz prvog lica i haos može da krene. Moram da priznam da je igra čak i zabavna tada, jer naravno niko od neprijatelja ne očekuje da praktično poludite i trčkarate okolo kao Valter sa svojim šmajserom ubijajući sve naciste na koje naiđete. Sjajna stvar u svemu tome je što u tim trenucia, AI koji nije toliko inteligentan najbolje deluje u tim trenucima, sa svojim pogubljenim pokretima kao da se desilo nešto totalno neočekivano, što i jeste, jer snajper je ušao u vaš vidokrug i kolje sve pred sobom, automatskim oružjem. Jedini problem tom pristupu je to što, koliko god haosa pravili, toliko podrške će neprijateljske trupe dobijati, tako da više neprijatelja za ubiti. Sve do trenutka kada se ne pojavi neka vrsta specijalnih vojnika čiji je zadatak da vas praktično ulove. Tada haos staje i prelazi se u igru mačke i miša. Te jedinice su poprilično efikasne, ubitačne, tako da u tom trenutku najbolje je predahnuti i napraviti drugi plan, kako pobeći od njh ili kako ih eliminisati, i vratiti glavnoj misiji.
Ostatak recenzije pročitajte na VIRTUALNI KUTAK