Uvek kada krenem da pišem ovakve tekstove, da li samostalno ili uz pomoć mog prijatelja, decenijskog JRPG fanatika, stanem i zamislim se jer nikada nisam mogao da pretpostavim da ću igrati ove igre, kamo li da mi se sviđaju onoliko koliko mi se sviđaju sada. I onda neko kaže da se ljudi ne menjaju, okej možda se ne menjaju, ali ukus im se definitivno malo modifikuje tokom godina. Nego, Shin Megami Tensei V: Vengeance je u neku ruku remaster već postojeće igre za Nintendo Switch. Zašto kažem remaster, pa eto, ima sve šta je falilo u Switch verziji, koja je već bila puna sadržaja i napokon radi kako treba! Jer se Switch mučio sa nekih 20-25 frejmova po sekundi. Mada ni to nije sprečilo fanove da se odvale igrajući ovu igru. I uvek sam se pitao, gde treba krenuti ako neko hoće da uleti u ovu franšizu, a odgovor je sličan kao i kod Persona igara.
Shin Megami Tensei V Vengeance je savršeno mesto za nove pridošlice serijala, jer svaki SMT deo je u neku ruku i samostalna priča. Osnova ostaje ista: nalazite se u svetu gde su demoni veoma stvarni i veoma žele da vas unište, možda čak i sve drugo. Tokom vašeg putovanja, imate sposobnost da razgovarate s demonima i pregovarate s njima, koristeći različite taktike (podmićivanje, zastrašivanje, šarm) kako biste ih ubedili da se pridruže vašem timu. Sada imate snažan tim strašnih čudovišta koji se bore uz vas i mogu izvesti elementarne ili fizičke napade koje glavni lik možda ne bi mogao koristiti.
Ovog puta, igrač je srednjoškolac koji slučajno završava u bitci između anđela i đavola za sudbinu celokupnog postojanja, i pretpostavljam da ste jedini koji može da pomogne. Zarobljeni ste u Netherworldu sa nekoliko svojih školskih drugova (i, u Osveti, misterioznom novom ženom), put napred je nejasan, a demoni su svuda. I pošto započinjete igru spajanjem s nekim proto-demonom i postajete entitet poznat kao Nahobino, vi ste više kao MewTwo u ovoj trajnoj analogiji, potpuno sa iskrivljenim božanskim kompleksom.
Na početku Shin Megami Tensei V: Vengeance, igrača odmah suočava sa ključnim izborom. Da li će spasiti misterioznu devojku iz okova koji je sputavaju iz same priče igre, ili će odlučiti da joj otključa zatvor? Odlučivši se za put “Kanona osvete”, odlučujem da pružim ruku i spasem tu devojku. Ako se ne odlučite za ovu opciju, priča će više slediti originalni tok Shin Megami Tensei V.
Rano u igri, nakon što vas prvi put bace u podzemni svet i spojite sa Aogamijem, susrećete ovu novu devojku. Njeno ime je Joko Hiromine, a poseduje moć sličnu svetici. Ova promena uvodi novu dinamiku u igru, jer gostujući likovi ranije postaju deo vašeg tima. Joko će vam davati komentare dok obavljate sporedne zadatke ili otkrivate nove crvene staze na mapama. Govoriće o svetu demona i anđela, izražavajući sumnju u ono što joj se govori. Kada pomognete demonu ili anđelu, ona će vam dati svoje mišljenje o situaciji. Ovaj trend se nastavlja kada se tokom igre pridružuju i drugi gostujući likovi. Ova promena mi omogućava da dublje razumem likove. U originalnom Shin Megami Tensei V, jedini lik koji je dovoljno vremena proveo na ekranu da razumem njegov motiv bio je Daizo. Ostali likovi na listi pretpostavljali su da znate zašto su takvi kakvi jesu. Ovog puta, sa instalacijom Osveta, ovi likovi deluju mnogo dublje razrađeno.
Borba u Shin Megami Tensei V je pravo zadovoljstvo, što se ne može uvek reći za JRPG igre uopšte. Iako je borba sa potezima sigurno ništa novo, ima dovoljno strategije za različite borbe kada strategija igra ulogu. Mogućnost da pogodite slabost neprijatelja omogućava vam dodatni potez za borbu, dok promašaj i blokiranje (ili još gore, apsorpcija) vašeg udara znači gubitak poteza. Uključivanje dva različita stila automatske borbe - automatski napad ili automatska veština - omogućava vam brzo prelaženje kroz još složenije neprijatelje, iako na račun vašeg MP-a. Srećom, mogao sam veselo da se obračunam sa višestrukim susretima kako bih se brže nivelisao
Što se tiče demona, Vengeance donosi značajne dodatke kako u rosteru, tako i u povezanim funkcijama. Novi demoni su obogaćeni raznovrsnim sposobnostima i dostupni su već rano u igri. Na primer, Pellaidh je jedan od prvih novih demona s kojim se susrećete i dolazi sa veštinom koja može naneti Seal na sve neprijatelje dok im smanjuje napad. Debufi su veoma moćni u Shin Megami Tensei igrama, tako da su odličan dodatak. Ukupno ima oko 30 novih demona, svaki pružajući neku vrstu vredne opcije. Demoni, kako novi tako i stari, imaju individualne pasivne osobine koje mogu pomoći ili ometati vaše strategije. Na primer, otkrio sam da jedan od mojih demona ima pasivnu osobinu koja uzrokuje da sve sposobnosti, uključujući čini, kritično pogode. Čini obično ne mogu kritično pogoditi, a svaki kritični udarac dodaje ikonu Push Turn (dodatni potez), što je izuzetno vredno.
Posle svakog main questa, sltižu i tamnice. Kada sam stigao do tamnice, osećao sam se kao da sam ušao u nešto mnogo konkretnije. Prva tamnica smeštena u modernom Japanu bila je škola koja je bila napadnuta. Morao sam da se probijam kroz različite spratove škole, pobeđujući demone koji su mi stajali na putu. Na kraju tamnice, suočio sam se sa odvratnim šefom po imenu Lahmu. Taj demon je doslovno uzimao duše učenika kako bi postao jači. Njegov izgled me je naježio, ali sam koristio svoj tim da mu pokvarim planove sa dušama. Osećao sam se kao da sam ispunio svoju svrhu.
Za neke igrače, fokus na istraživanju u Shin Megami Tensei V je posebno privlačan. Priča nije razočarala, naprotiv. Bila je mnogo dramatičnija i sa većim ulozima nego što sam očekivao. Posebno mi se dopalo što su likovi bili dublje uključeni, a različite verzije istih likova iz različitih kanona pokazivale su različite reakcije pod različitim pritiscima. Ako volite igranje u Shin Megami Tensei igrama, sigurno ćete uživati u istraživanju Da’ata. Samo imajte na umu da priča neće uvek biti glavna pokretačka sila. Završetak mi se veoma dopao, a prema onome što mogu da zaključim, postojaće bar dva različita kraja u Kanonu Osvete. Takođe, imate opciju za novu igru plus, gde možete preneti stvari kao što je vaš Demon Compendium, i proširenu opciju koja vam omogućava da zadržite svoje nivoe i trenutni tim.
Kada sam se našao u Shinjuku okruženju, prosto sam se oduševio. Tačno je da su priča i drugi sadržaji bili oskudni, ali sam i dalje bio zainteresovan za istraživanje. Imao sam osećaj da sam slučajno naišao na područje kraja igre, možda čak i opcionu tamnicu. Iako nije bilo mnogo priče, okruženje je bilo prelepo. Nakon što sam se vratio u Tokio, ponovo sam poslat u Shinjuku, na područje koje je bilo malo dalje od mesta gde sam se upravo kretao. Ispostavilo se da je to bilo samo punjenje između sekvenci, bez posebne priče. Ipak, bilo je lepo. Možda je to privuklo zlikovce u prvi mah.
Kada bolje razmislim, o SMTV:V se može pisati večno, o stvarima koje su promenjene, stvarima koje su ostale iste, stvarima koje oduševljavaju i one koje po malo razočaravaju. Mada kada se sve baci na papir i pogleda kompletna slika. Vengeance je napokon prava SMT igra, dosta bolja od originala koji je izašao za Switch pre par godina, dosta kompletnija i ispunjenija u svakom smislu. Tako da ako volite SMT ili Persona serijal, šta čekate, uskačite u ovo!