Nisam mislio da će me igra iz Rune Factory franšize oduševiti. Serijal koji već godinama balansira između farm sima i JRPG akcije uvek je imao svoj šarm, ali bio nekako ograničen. Iskreno, nisam igrao ni jednu igru iz franšize, ali jesam istražio o njoj pre izlaska ovog naslova, I onda baš kada sam pomislio da znam šta me čeka, sadnja, zalivanje, malo borbe po tamnicama, upoznavanje čudnih i simpatičnih stanovnika sela, Marvelous odluči da napravi Guardians of Azuma, i da taj šablon, koji sam mislio da me čeka, potpuno preokrenu. Nintendo Switch 2 verzija je došla nešto kasnije i nisam očekivao da ću brzo utonuti u ovaj naslov, ali ubrzo sam shvatio da ovo nije samo još jedan nastavak, već nešto što se oseća kao novi početak, a opet ne zaboravlja korene serijala. I upravo taj balans između poznatog i novog drži igru svežom i zanimljivom tokom desetina sati. Što je za mene bilo prosto savršeno, jer kao što rekoh, ma koliko sam čitao, i očekivao jedno, dobio sam naslov koji je savršen za pridošlice u Rune Factori franšizu.
Sam uvod postavlja atmosferu drugačije nego ranije. Azuma nije veselo selo kao u prethodnim igrama, već svet na ivici raspada, zahvaljujući mitskim silama i neizvesnošću. Vi ste, naravno, taj izabrani heroj tj Earth Dancer, koji mora da poveže farmu i sudbinu sveta, jer kako drugačije? Ali umesto da sve krene lagano i polako, kao što je običaj u Rune Factory igrama, Guardians of Azuma vas odmah baca u miks akcije i odgovornosti. U prvih pola sata borite se protiv ogromnog čudovišta koje izgleda kao spoj zmaja i demona iz japanskog folklora, i tek onda shvatite da ćete pored oranja zemlje morati da budete i čuvar balansa između ljudi i mitoloških sila koje razdiru ovaj svet.
Kasnije, priča se polako razvija i oduševio sam se koliko su ustvari likovi dobro napisani u ovom naslovu. Tu ne mislim samo na glavne likove i one oko njih, već i na one koje samo sretete negde dok istražujete ovim predivnim svetom. Kako budete igrali, tako će vas Guardians of Azuma sve više i više uvlačiti u ovaj svet, i nekako ćete se osetiti kao da krećete da gajite neke emocije prema likovima koje susrećete, još više sa onima sa kojim imate češće interakcije. Njihova pojava, naravno prezentacija u igri, kao i glasovna gluma su skoro pa perfektni. Sve vas to natera da se osetite kao da ste stvarno deo ovog sveta, što je stvarno odlično. Ovakve igre uvek igram sa glasovnom glumom koja odgovara zemlji ili likovima u igri, što bi ovde bilo japanski, ali probao sam i engleski VO i savršeno se uklapa u igri. Glasovni glumci su stvarno super izneli celu igru.
Gameplay se i dalje oslanja na poznatu kombinaciju, farma u kojoj provodite dane uzgajanjem biljaka, pravljenjem hrane, brisanjem znoja nakon beskonačnih zalivanja, a onda i tamnice, u kojima svaka greška može da vas košta povratka kući sa praznim džepovima i manje samopouzdanja. Ali ono što Guardians of Azuma uvodi je mnogo veći fokus na akcioni deo. Borbe su fluidnije nego ikada, osećaj udara oružjem ima težinu, a neprijatelji nisu samo „xp na nogama“, već prave prepreke koje vas teraju da učite njihove šablone i menjate pristup. Svako oružje ima svoj skill tree i komboe koje možete unaprediti, tako da se možete “igrati” i pronalaziti one koje vam najviše odgovara. Najbolje od svega je što cela borba savršeno izgleda, i još bolje, osećaj je sjajan.
Boss borbe su posebno upečatljive, ogromna bića inspirisana japanskom mitologijom izgledaju i zvuče zastrašujuće, a svaka ima svoj trik koji morate da savladate. Sećam se trenutka kada sam prvi put izašao na čistinu i ispred mene se pojavio Guardian u obliku lava prekrivenog runama. trebalo mi je malo više vremena da ga oborim, ali kada je konačno pao, osećaj je bio kao da sam završio mini Soulslike bitku u okviru Rune Factory igre. Naravno da nije toliko teško, ali sam se navikao na avanturu, pa mi je to bio mali presek i znak da i u ovoj igri ne valjda opustiti se totalno. I to je ono što čini Guardians of Azuma posebnim, uvek vas tera da balansirate između nežnog farmera i nemilosrdnog ratnika.
S druge strane, farma nikada nije bila raznovrsnija. Umesto standardnih polja pored kuće, sada se farma širi na različite regije. Jedan deo je u podnožju vulkana, gde možete gajiti useve otporne na toplinu, drugi u dolini stalno obasjanoj maglom gde uspevaju retke biljke. I svaka od tih lokacija nije tu samo da bi bila egzotična, već igra koristi te resurse da vas tera da eksperimentišete, spajate biljke, pravite nove recepte i otključavate moći koje kasnije pomažu u borbi. Nikada do sada nisam osećao toliku povezanost između farme i RPG dela – kao da sve što uradite na zemlji ima direktan odjek u tome kako se snalazite u tamnicama.