Jel igras performance mode, ili?
Da da, nikada mi ni jedno drvo nije tako izgledalo, niti generalno igra. Mada moja je digital verzija, ne znam da li ima neke veze, trebalo bi da nema, jer se i disk instalira.
Btw:
Crossposting sa drugog foruma
Igram već 15-20 sati igru i jako je dobra, ok ako ne zagledamo graifku koja je iz PS4 ere, ali ponovo, sam fokus nije na to, nego na borbenu mehaniku, a to je savršeno, dosta bolje od Wo Longa i od Nioh. Sada da li je generalno bolja od Nioh, koja ume da bude previše komplikovana, to je pitanje, ali i ovde nalik Niohu ima dosta stvari koje umeju da zakomplikuju celu situaciju.
Pogledao sam neke opise i nije mi jasno da li su neki jelte novinari, igrali igru više od 10 sati, ili se makar potrudili da malo dublje zađu u celu filozofiju gameplay mehanike i svega šta se dešava u igri.
Igra počinje dosta sporo, ali početak je recimo mix Ninja Gaidena i Wo Longa, što je meni bilo super. Samo za razliku od Wo Longa, prva dva bossa su poprilično laka, mada vidim na redditu da neke mlati Chandler Bing, tako da, možda sam se već navikao na tu parry, dodge, recover mehaniku iz Wo Longa. Kada smo kod toga, igra nije “lagana” kao Wo Long sve vreme dok ne dođeš do bossa, ima ceo niz mini-bossova koje možeš pronaći i koji mogu da ti jebu kevu bukvalno ako nisi savladao mehanike. Ali, ako se ide “redom” ovde isto tako ima par bossova koji bukvalno proveravaju da li si sve naučio i siluju te dok ne pohvataš sve lončiće. Čak ni to nisu Bossovi nego delom opcione stvari koje eto bi trebalo da se posete.
A sve ovo zbog toga što je igra Open World. Ceo sistem je Ubisoft/Ghost of Tsushima fazon. Imaš kampove (Public Order probleme) koje treba da očistiš od bandita ili tako nekih govana, nekada divljih svinja recimo, i taj moment to moment gameplay je odličan, gameplay loop je baš baš dobar. Ni u jednom trenutku te igra ne tera da istražuješ nešto da bi napredovao, već eto možeš ako želiš, jer ima mnogo stvari koje mogu da se pronađu, preko stilova borbe za razna oružja, opreme i tako to. Što ponovo, nije mandatory, jer ti igra daje stilove i kada pratiš glavne misije samo.
Sada stilovi borbe i fajting mehaika. Baš u borbama, miks Wo Longa i Ninja Gaidena, mada, imaš druge vrste prilaza, recimo totalno stealth da igraš i tada dosta podseća na Tenchu. Naravno Sekiro je mix svega toga sa souls fazonom, tako da ne vredi pominjati i sekiro kada je to derivat mnogo drugih igara (ne kažem da je loš, odličan je i više od toga).
Dobro je što imaš toliko stilova borbe već posle 10 sati da igru možeš da igraš kao Nioh ili kao Wo Long ili možda kao Ninja Gaiden, da budeš baš agresivan. Sada ono “one button mashing” fora na netu i u opisima [image] kao što rekoh, nije mi jasno šta su ti ljudi igrali. Imaš faktički dva napada, jedan je običan, drugi je repel napad koji isto služi i kao parry, counterspark ovde. Pored toga, imaš kao u Wo Longu, martial arts poteze i support, luk i strela, puška i tako to, plus throwable iz quick menija. Na početku, dok se ne naučiš, da možeš da igraš taj fazon, jedno dugme, parry, jedno dugme, critical i tako u krug, ali kasnije, to se sve mnogo menja.
Najviše zbog tipova stila koja ima tri u igri, sve u zavisnosti koje oružje neprijatelj nosi. Možeš da budeš efikasan, neefikasan ili neutralan kada tamaniš nekog sa tri različita stila. Kada si efikasan, brže mu skidaš Ki (stamina) i možeš brzo critical hit da mu udariš, kada si neefikasan, sve to ide dosta sporije plus kada te neko udari a ti uradiš parry, tebi skida isto to Ki jer eto nije ti dobar stil. Neutralno je jbg neutralno. Sada je fora što na početku, svako od neprijatelja ima po jedan stil i to je to, kasnije imaju po dva-tri stilova ili više koje mogu da menjaju on the fly. A to znači da i ti treba da menjaš stilove on the fly, a da ne bi gubio fluidost gameplaya, moraš da otključaš skill koji ti omogućava da ne prekidaš fluidnost pokreta kada menjaš stil, bolje rečeno, da se nadovezuješ kako sa stilom tako i sa sekundarnim oružjem, praviš komboe, sve sastavljeno, bez prekida i tako to. Ovo odlično izgleda ka da se uvežbaš, bukvalno baš dobro.
“Jednostavan i prost gameplay”
I sada, “jednostavnost gameplaya” Aktivni dugmići su ti, L2 throwable recimo šurikeni da bi malo smanjio razdaljinu, jedan udarac, drugi udarac/parry koji isto tako služi kao završnica comboa, ono fazon kocka kocka kocka trougao, R1+RS u nekom pravcu za menjanje vrste stila borbe, R1+kockatrougaokvadratkrug za martial arts, L1 block, D-Pad za Health i drugu vrstu throwables ili bonuse, krug za dodž. Stvar o kojoj isto moraš da razmišljaš na početku je blade flash, recimo udariš neprijatelja par puta, krvav ti mač, ti uradiš blade flash on otrese krv sa katanei to ti se vrati u Ki. Kada je blade flash bar pun na oružju, onda ti se vraća najviše Kija. Ovo ne možeš da uradiš kada poželiš, već samo neposredno posle udarca, recimo par frejmova. Ovo MNOGO znači u borbi protiv bossa kako bi nastavio niz recimo. Isto tako, do jaja izgleda.
Sve to ukombinuj kada se boriš protiv nekog težeg protivnika, koji menja stilove, oružja, koristi utilities i sve ostalo. To znači da ti treba obema rukama isto to da radiš kako bi bio kopetitivan u borbi. Cela mehanika je jako brža od wo longa, protivnici su dosta brži jer su jebiga samuraji ili nindže ili ko zna koji kurac, dakle nemaš vremena da ispratiš još jedno dugme recimo za heavy jer (teoretski) dok ti zamahneš heavy udarac, ovaj će da te raskomada u bukvalnom smislu te reči. Na kraju krajeva, nije ovo DMC ili GOW ili šta već pa da šamaraš protivnike jer niko neće da ti dozvoli, da vežeš više od pet udaraca (slabiji protivnici) bez da ili ne uradi parry ili ne uradi dodge, block šta god. Kada se masteruju kontrole, onda koristiš skoro pa sve prste koji su ti upotrebljivi i koji ne drže gamepad da ti ne ispadne, eto toliko je kasnije jednostavna mehanika. Ima bossova koji su neverovatno brzi, tako da nemaš vremena ni da razmišljaš, već moraš samo da reaguješ.
Recimo, Sekiro je ples, svaki boss ima svoj stil plesa, pokrete koje najavljuju šta će da uradi sledeće. Ne kažem da je lakše jer nije, ali ti dobar deo vremena budeš opčinjen celom činjenicom igranke koju imaš sa bossom i tim do jaja animacijama koje oni imaju. Ovde nemaš taj ples. Bossovi ne igraju, ne okreću se, nego stoje mirno i iz dupeta izvedu kombo poteza i ti ne znaš šta te je snašlo. Nisam još uvek sreo bossove sa dve faze ili šta već, ali na trećinu healtha svaki boss menja combo niz koji radi i ubacuje druge poteze koje pre toga nije. Kao što rekoh, taj parry window je dosta manji, a block+parry koliko je u Wo Longu bio koristan u dobrom delu igre, ovde nije jer kada ti opadne Ki (stamina) stagger ti traje mislim 2-3 sekunde, tako da može da nastavi niz i da ti skine ceo health bukvalno iz par udaraca. Gineš faktički kroz sekundu ipo ako nisi pažljiv protiv jačih bossova. Ne daju ti mira, agresivni su i jebeni.
Tako da, one buttom mashing fora otpada posle faozn 5-6 sati igranja.
Priča je za sada odlična, i ovo mi je totalno neočekivano. Baš likovi imaju nekog šarma, i nisam video ništa slično u Team Ninja igrama do sada. Imaš dva puta + druga račvanja koja se dešavaju, tako da ti se kraj razlikuje, moraš makar još jednom da odigraš da bi video drugu vrstu kraja.
Sve je istorijski “tačno” a pošto se meni sviđa taj Bakumatsu period i izumiranje Samuraja i kraj Edo perioda, baš baš mi leži. Grafika jebiga takva kakva je, pada FPS kada galopiraš okolo na konju, malo više kada kiša pada, ali u borbi je rock solid 60, ni u jednoj situaciji nije palo ispod. Nebitno gde se borba dešava. Na kraju krajeva, ne znam da li je iko ikada igrao Team Ninja igre zbog grafike i malo mi je licemerno kako neko diže neke tamo igre koje krš izgledaju a nemaju gameplay a pljuju po ovome, još gore mi je kada neko počne da pljuje grafiku i nadoveže se kao, i gameplay je sranje. Baš mi je ono, mindblowing. Ovo je jedno 3-4x bolje od Wo Longa, jedina razlika što nemaš svinje kao bossove i velike zmije, jer jebiga ne pokriva mitologiju Japana.
Ima samo par opisa koji idu u dubinu gameplaya i vidi se da su ljudi igrali, i ti ljud ikažu da igra vredi, a ovi ostali, ne znam šta su i koliko su igrali, ali Ronina nisu na žalost, makar ne onoliko koliko je potrebno da napraviš celokupnu sliku kakva je igra.
Celo seratanje po ovoj igri na netu me podseća na onaj tvit za Dragon’s Dogma 2, što je neko rekao, da je najgora kopija souls igara lol. Bukvalno isti slučaj za ovu igru, samo eto ljudi jednostavno nisu želeli da uđu u srž same igre i razumeju je.
E da, samo još ovo. Ghost of Tsushima, sličnosti su, open world, Japan, čišćenje kampova. Toliko. Neuporedivno je koliko je ovo dublja igra od Tsushime u svakom mogućem pogledu. Tsushima je bojanka u odnosu na ovo.
Jedina stvar što me smara, jebeni loot, kao i u Wo Longu.
TL DR: Ronin je sjajan!
5 Likes
Trebalo mi je oko 59 sati za celu igru, možda nešto manje. Uz to sam odradio sve Bond Missions, ima ih 58 i još gomilu stvari, znači nisam samo jurio kroz igru. 63h mi je trebalo za Platinu što sam sada uzeo. Ostalo mi je “samo” da nadogradim jedan ceo skill tree, i naravno izabrao najteži način, minibossove 5lvl viši od mog na Midnight težini [image] da bih dobio Strenght poene. Pre toga sam slikao i hvatao mačke, i tu mi najviše vremena otišlo iz tih 4 sata od završetka priče do platine.
Od Team Ninja igara, nisam odigrao Nioh i Stranger Than Paradise, Nioh 1, 2 imam na PS5 (za sada) dok STP na Xboxu, ali ću prvo da odigram Nioh jer ono… Japan. Ne računam ovde Dead or Alive i ta sranja, već mislim na NG serijal i ostale stvari.
Ronin je baš baš čudna igra kada se pogleda celokupna slika (not in a bad way), kontam da su hteli da uđu na šire tržište sa open world forom i da je to za neke backfireovalo, mada, taj Open World je ovde odlično rešen. Ne tera te igra da igraš side misije, ne tera te da istražuješ, možeš ako želiš, ako ti lično želiš da grindaš, ali sve ti daje u dovoljnoj meri koliko je potrebno. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj, uh sada moram da grindam da bih prešao ovog i ovog bossa, već je sve išlo prirodno. Recimo istraživao sam sve jer su sve lokacije, bitne lokacije, temples, delovi gradova i tako to, baš baš verno prikazani iz tog dela perioda i sva tri grada, Yokohama, Edo i Kyoto. Bukvalno side by side picture su skoro pa identične, podsetilo me na neku igru od pre par godina kada ljudi upoređivali po netu. Čak i taj nedostatak NPC-eva na ulicama, nije kao da nisu mogli da ih ubace, nego recimo na glavoj ulici Yokohame ni u stvarnosti tu nije bilo više od 5-6 čoveka na slikama, dok u užim uličicama imaš svakakve ljude. Btw patchevima su popravili NPC draw distance tako da je mnogo bolje nego na launchu. Zanimljivo je i to da ne moraš da nadogradiš ni jedno oružje niti armor niti bilo šta da bi prešao igru. Totalno možeš da igrnorišeš taj segment igre ako nekoga smara. Ne moraš ni da koristiš ono da premažeš oružje vatrom, otrovom, na normal težini ne moraš ni da koristiš elemental resistance protiv bossova, bukvalno možeš samo da igraš i uživaš, bez da brineš za te stvari.
Čak i ne moraš da trošiš skill poene ukoliko ne želiš, mada nadogradnjom strenght, dexterity, charisma, intelligence ti se ipak otključavaju neke opcije u razgovorima recimo, neki dodatni potezi i mogućnosti, ali u 3/4 igre sam imao fazon 58 unused skill points jer sam samo išao i završavao sve. Sa druge strane, ukoliko želiš da se posvetiš svemu tome, nadogradnjom, transferom statistika sa jednog oružja na drugo i tako to, igra te baš nagrađuje spektaklom, boljom borbom, raznovrsnim potezima, više stilova, više zajebancija, baš sve pršti i mnogo je dobro kada uđeš u ceo taj fazon. Sa treće strane, to ne znači da je igra jednolična i dosadna kada ne radiš to, jer je borba tight as fuck u svakom trenutku.
Svet je ultra detaljno odrađen, pogotovo gradovi, baš su detaljni, enterijeri pogotovo, gde ih ima naravno. Still shots baš ne idu in favor izgledu igre, jer u pokretu sve mnogo mnogo bolje izgleda. Jeste da je ovo faktički engine koji je pokretao Dead or Alive 2 samo nadograđen jedno milion puta, ali u nekim trenucima igra stvarno izgleda prelepo. Za razliku od Tsushime koja izgleda bajkovito, ovo ima taj realistični prikaz svega šta je na sceni. Ima mnogo skrivenih zajebancija, tajni, lokacija iz stvarnih života, zajebancija koje mogu da se nađu, i ono šta je najbitnije, mislim da su APSOLUTNO SVI LIKOVI U IGRI rađeni po istorijskim ličnostima. Fazon guglovao sam jedno 15 njih, ima ih mnogo više, svi su potojali i svi igraju tu ulogu iz tog perioda, što je jebeno fantastično. Ima mnogo referenci na Nioh, Ninja Gaiden i tako to i uvek me obradovalo sve to. Sam početak igre recimo kada se dva ronina penju na američki brod, to se desilo u stvarnosti, samo je ovde malo drugačije prepričano.
U stvarnosti je to uradio Yasusuke Sawamura koji se isto pojavljuje u igri i on je fazon potomak Ryu Hayabusa klana, tj Iga klana i u jednom trenutku ti priča kako se on ušunjao na američi brod da ukrade dokumenta i planove amerikanaca. Najbolja stvar od svega je što se to stvarno desilo i stvarno je ukrao dokumentaciju, samo japanci nisu imali kako da prevedu engleski lol [image]. Isto tako ima ga i Kano Jigoro koji je osnivač Judoa i cela priča zašto hoće da napravi borilačku veštinu tog tipa. Ima tona takvih sitnih istorijski tačnih činjenica koji su odlično ubačeni u igru, i najbolja stvar je što se sve to stvarno desilo u tom periodu od 30 godina koliko traje radnja u igri mislim. Bukvalno sam se oduševljavao na nekim delovima, mindblowing mi je bilo koliko je sve odrađeno sa toliom pažnjom i ljubavlju, baš su se maksimalno iscimali za sve. Cela priča je jako dobro odrađena, mnogo bolja od Tsushime recimo, sa dosta obrta i malo haosa pri kraju. Ni jedna igra ne predstavlja japan sa kraja Edo perioda kao ova, sa svim mukama, sranjima i tragedijama koja se desila, kako Samuraijma tako i samom narodu.
Sada Gameplay, bukvalno najbolja stavka igre. Jako je sve jebeno dobro, cela mehanika, pozicioniranje, sam čin borbe je baš odlično odrađen. Igra forsira parry mehaniku most of the time, mada može da se igra sa dodge+block forom. Block+parry ne funkcioniše kao u Wo Longu gde si mogao bukvalno da iskorišćavaš tu mehaniku, jer sada parry nije samo parry, već je to dodatni napad, stance breaker fazon i ima dosta frejmova u toj animaciji. Dakle, ako promašiš parry window, ne možeš odmah instant da stisneš i da očekuješ da ćeš da uradiš parry napadu koji ide ka tebi. Ovo je po mom mišljejnu mnogo dobro, ne možeš da abuseuješ mehaniku, već stvarno moraš da naučiš pokrete i oružja kako bi znao kada šta treba da uradiš. Nije kao u Sekiru da uradiš parry ili tamo Mikiri Counter kada zasvetli crveno, nego moraš da naučiš kada je blade contact i tada da ga radiš. Nema laga recimo, u igri mi je jedna bitka sa sporedne misije radila ispod 60 frejmova i to me je smorilo, ali generalno ni u jednom trenutku sem u tom, u borbama nije palo ispod 60. Fora sa Ki je ta što ne možeš da abuseuješ protivnika i samo da ga sateraš u ćošak i seckaš, jer padne stamina i onda te on pipne i ti upadneš u stagger i onda ti jebe kevu. Imaš Blade Flash koji ti puni staminu, faktički istreseš krv sa katane [image] jako dobar trenutak, mislim da ovo ima i u Nioh, ali to ti ne puni ceo Ki bar već samo trećinu recimo kasnije kada nadogradiš taj stats. Tako da je baš bitno pozicioniranje i da budeš svestan svega šta se dešava, a najviše šta protivnik može da ti uradi ako si mu isuviše blizu.
Generalno borbena mehanika je JAKO BRZA, JAKO JEBENO BRZA, mnogo podseća na Ninja Gaiden kada se boriš protiv običnih mobova, mini boss i boss bitke su druga priča.
Pored svega toga, možeš da čistiš mapu u stealth fazonu i imaš posebne skillove za to. Ovo je jako jako Tenchu momenat meni bio, jer možeš bukvalno svakakva sranja da praviš neprijateljima ako želiš da igraš tako. Bukvalno sam se smeškao sve vreme kada sam tako čistio neke delove mape u jednom trenutku. U 90% slučajeva svaku misiju možeš da odigraš Stealth fazon sve do area bossa ili bossa. Neke misije te forsiraju da igraš stealth ili no kill fazon. Znači rukama ili drvenim oružjem [image].
Tako kada se sve stavi na papir, ovo je mešavina Nioh + Ninja Gaiden + Tenchu. Oni koji upoređuju ovo sa Wo Longom i Sekirom, izgleda da nikada nisu igrali Ninja Gaiden i tenchu. Nioh ima dosta fazona da se razlikuje od Souls igara, a izgleda da Team Ninja baš želi da napravi svoju nišu, kao što je to uradio From. Ovo nema veze sa Souls igrama, ako sa nekom može da se uporedi to je Sekiro, ali ponovo, samo po nekim detaljima, ne po gameplay elementima jer kako igraš igru, vidiš da je ona beast of its own.
Pored toga, borba ima vaš veliku dubinu. Ima devet vrsta oružja i svako oružje ima po minimum šest stilova. Mislim da Katana ima preko 10. Svaki stil ima drugačiji movement set, drugačije napade, drugačije martial arts (ne vezuju se za oružja kao u Wo Long) nego za stil + oružjem otključavaš). Ima MNOGO varijacija i nikada mi se nije desilo da se borim recimo sa 5-6 neprijatelja u nizu i da svi imaju isti stil, nego menjaju stilove, a i ti moraš da menjaš svoj stil u odnosu na to jer Ten Jin, Chi vrste stilova su dobri protiv određenog tipa oružja. Plus fluidno menjanje stilova u borbi može da se radi tako da to otvara ono komboe x3 jer vežeš tri stila bez prekida flowa. Mislim možeš da koristiš jedan stil type samo, ali onda manje skidaš staminu (Ki) neprijateljima i manje im radiš damage. Stilovi se nadograđuju ali to ide prirodnim putem isto, ili dok ubijaš recimo Fugitive na mapi, ili završavaš misije, ili radiš Bond Misije za likove koje upoznaš koji su bitni za priču, tako da recimo ja nisam ni znao da sam masterovao par stilova dok nisam ušao u sve to da vidim koji stil mi daje najveći damage bonus. Ponovo kažem, ne znam koj kurac su igrali ljudi koji su ovoj igri dali ispod 8 i koji su se žalili na “jednostavnost” borbe, jer kunem se pojma nemam da li su više igrali do 10 sati, jer kada se igra otvori, jebeno ide na sve strane što je mnogo dobro. Ja sam recimo igrao sa Katanom i Odachiem i uopšte mi nije dosadilo za ovih 60 sati, najveća fora što bih još igrao, ali ne znam da li ću imati vremena. Oxtail Blade pruža najviše flashy gameplay i to sam probao u jednom trenutku u toku priče čisto da vidim kurčenje sa borilačkim stilom koji je kao igranka neka jebiga, ali divno izgleda.
Nego stilovi, neki su toliko jebeno brzi i teško se čitaju da te mozak zaboli kada igraš protiv nekog bossa ili minibossa koji ih koristi. Baš je ono sensory overload u tom trenutku jer ne znaš šta prvo da uradiš, niti kada da zadaš udarac. Okej sve je da kažem podnošljivo na Normal, ali na Midnight težini je jebanje majke, jer ako te uhvati za jedan crit, skine ti 80% healtha. Na kraju priče, ti se otključava još jedna dodatna grana skillova, tu praktično nadograđuješ recimo health 50+ x15 ili block 10+ x15 i tako te statistike. I tek u Midnightu bi trebalo da se krene sa manageovanjem opreme i šta je najbolje za neki određeni stil koji ti furaš.
Najbolje od svega je što ta srž same igre, moment to moment gameplay, temelj koji Team Ninja napravio, je jako dobar, tako da faktički igra ne može da ti dosadi ako klikneš sa borbom, jer uvek će se desiti nešto drugačije, a oružja + stilovi ti daju toliko jebeno nenormalno mogućnosti i varijacija da je to nešto neverovatno.
Kada igra klikne, jako je dobra. Kada sam igrao na “firminom” nalogu, poginuo sam dosta puta u prvih 10 sati igranja. Kada sam prešao na svoj nalog, poginuo sam jednom u prvih 20 sati igre. Tek pred kraj igre sam na nekim minibossovima počeo da ginem po 4-5x i to najviše zbog toga što mi se spavalo i reflexi su mi bili mrtvi.
Inače, svako ko je igrao Wo Long a i Ninja Gaiden igre, zna da Team Ninja voli grupnjak boss bitke, tako da i ovde ima sporedna misija sa tri neprijatelja, a u poslednjoj četvrtini se često boriš protiv dva bossa odjednom. Ne napadaju te istovremeno ukoliko se dobro postaviš, ali ako pokušaš da siluješ, gangbangovaće te jako lako.
Sećam se da mi je Wo Long bio fazon 9/10, ali sada retrospektivno bih rekao da je to 8.5/10 a ovo 9/10. Mnogo je bolje i potpunije, iskristalizovanije nego Wo Long, borba je mnogo više tight i ne možeš da abuseuješ određene mehanike kao tamo.
Strašno mi je žao što živimo u tom dobu kada retardirani novinari određuju sudbinu neke igre. Ovo je jako kvalitetna igra uzduž i popreko, ali zbog debila koji su je napljujvali loše prolazi. U 10 komentara ljudi koji su probali igru, možda je jedan negativan, makar je to ono što sam ja video na redditu i eri od kada je ona izašla. Svako ko krene da je igra i uđe u fazon, se oduševi.
Naravno, ovo nije igra za svakoga, jer ume da bude brutalna ukoliko ne klikne sa nekim.
5 Likes
Samo da se zahvalim @Wahad na detaljnom tekstu - da nije padova frejmrejta i generalno stvarno jako outdated lastgen grafike i ja bih joj dao 90+. Steta sto je nisu jos malo ispolirali pred izlazak, ovakva igra je mogla da bude kultni klasik za PS5.
Za sada je meni prilicno izazovno i na normal, na midnight tezinu i ne pomisljam. Gledam da budem malo overlevlovan za glavne i sporedne misije, redje se umire a pace igre je brz kakav i treba da bude.
Ovo ide na moju dusu, skipovao sam deo dijaloga ali je Ronin prilicno ok napisana igra, mozda i bolje od serije Shogun.
Fantastican gameplay podseca dosta na Nioh samo je ovde ipak sve dosta arkadnije i manje Souls-like. Na trenutke zapravo vise podseca na Assasins Creed - ogromna otvorena mapa sa gomilom misija i nacickanih ikonica je prepoznatljiva Ubisoft formula koju su sve open world igre u manjoj ili vecoj meri pokusali da kopiraju. Kada skaces po krovoviman Yokohame, zipujes se i glajdujes, bez problema bi mogla da prodje kao AC smesten u istorijski period Japana.
Nekako je, mozda najvise zbog grafika i janky cust scena, osudjena da bude percipirana kao poor man’s Sekiro ili Tsushima, iako ima mnogo da ponudi sa borbenim stilovima, bogatim mehanikama i istorijskim licnostima. Narativno i mehanicki, ovo je ipak za koplje iznad. Savet svima a pre svega @ph1beropt koji je odustao zbog lose grafike je da ne sude knjigu po koricama - a od ovoga stvarno moze da se napravi nekakav solidni istorijski romancic, ako bi ikoga na ovom svetu danas jos bilo briga da cita knjige i nije potpuno corruptovan video formom generalno. A mozda i za @MikiBanter jer voli Japan i navikao je na series S grafiku (mada ovo mozda pre pripada Xbox 360 eri, neke teksture i geometrija su toliko siromasni).
3 Likes
Nisam zbog grafike odustao (uprkos losem kvalitetu). Ceo paket meni licno nije legao, kako gejmplej, tako svet, pa i pomenuta grafika. Generalno, verovatno nije tip igre za mene.
2 Likes