Uvek je teško napustiti svoje prvo dete. Uh, ovo zvuči pogrešno, ali pokušaću da objasnim. Razvojnim timovima u gaming industriji je uvek teško da ostave projekat na kojima su radili toliko dugo, IP u koji su stavili svoje dušu, srce, aposlutno sve kako bi realizovali svoje najčudnije i najluđe ideje. To je situacija u kojoj se našao Tarsier Studio, kratori fantastičnog IP-a, Little Nightmares. U toku razvoja dvojke, Embracer Group ih je kupio, tako da su radili ovaj naslov, znajući da je to poslednji deo ovog IP-a koji će oni napraviti, i da će morati da krenu dalje, u neke nove kreativne avanture, nove izazove. Little Nightmares IP je ostao u rukama Bandai Namco, a Tarsier Studios upao u novi dom Embracer Studiosa, tužan rastanak za jedne od najemotivnijih horor avantura.
Cela zajednica je „oplakivala“ ovaj događaj, jer su svi hteli nastavak iako je Tarsier Studios rekao da je to poslednje poglavlje njihovih malih noćnih mora. Mada Bandai Namco se nije složio sa tim, te je u saradnji sa Supermassive Games izbacio Little Nightmares III krajem prošle godine, koji se nama jako svideo, ali ljudima i ne baš, jer je falilo to nešto, ta mračna nota i kreativnost koju samo Tarsier Studios ume da ubaci u svoje igre. Mada, Embracer Group nije previše čekao da dozvoli ovom studiju da napravi nešto novo, isto, ali drugačije, bolje, veće, bombastičnije i ambicioznije od bilo kog Little Nighmares do sada. I kako studio koji je stvorio LN mogao da odbije takvu šansu, i tako se rodio REANIMAL, nova horor avantura Tarsier Studios.
Kao što sam već napomenuo, REANIMAL je upravo ono šta je Little Nightmares 3 trebao da bude, ne puki nastavak jedne od najboljih horor avantura, već prava evolucija jednog naslova, iliti novi početak gde će se pomeriti granice svega šta su ovi naslovi predstavljali do sada. Mada, više bih rekao konačna forma neostvarenih ludih i brutalnih ideja neverovatno talentovanog studija kao što je Tarsier Studios.
U REANIMAL vodite sestru i brata, koji pokušavaju da pobegnu iz mesta koji su nekada nazivali svoj dom. Usput, pokušavaju da sakupe svoje društvo, decu koja su ostavljena kao i oni. Ali oni ne idu na poznata mesta kako bi ih pronašli, već na neka najneočekivanije lokacije, mesta gde dete ne bi smelo ni da kroči, kamo li da avanturiše kako bi pronašli svoje prijatelje. I za razliku od prethodnih Tarsier Studios igara, ovde se ne radi samo o klaustrofobičnim lokacijama. Po prvi put, Tarsier Studios je odlučio da otvori svoju igru, da se dešava ne samo u napuštenim zgradama, uskim objektima gde se deca stalno provlače kako bi pobegli od noćnih mora koje ih jure. Već na širim prostranstvima, koja su ujedno prosto prelepo odrađena. Naizgled otvorena, ipak nemate totalnu slobodu da ih istražujete. Ta linearnost je preneta i u ovom naslovu, ali ipak imate malo više prostora da istražujete i divite se okolišu.
Igru počinjete mirno i polako, na pučini mora u brodicu i pratite signalne bove kako bi došli do prvog mesta koje trebate istražiti, napuštene plaže i nekog objekta nalik zamku. Svaka lokacija na koju nailazite je ujedno i prepreka do vašeg konačnog cilja, a cilj, pa nije jasan n početku. Cilj je da pobegnete, izaćete iz tog užasa i koji se postepeno pretvara u neverovatan haos sa totalno neočekivanim stvarima i situacijama. Na svakom mestu ćete naći jednog prijatelja, negde zatvorenog, zarobljenog od strane nekih kreatura koji vrebaju iz mraka, za koje morate da ostanete nevidljivi u senkama, mada to neće biti uvek tako lako i jednostavno, jer kao i svaka noćna mora, sve ove kreature se hrane decom i drugim slabašnim ljudima.
U osnovi, REANIMAL je horor avantura sa izometrijskim izvođenjem, ali za razliku od prethodnih Tarsier Studios naslova, ovde ipak imate i promenu perspektive. Nekada nalik iz trećeg lica, nekada nalik platformerima, nekada sa totalno slobodnim šetanjem po otvorenim nivoima. U toku avanturisanja, nailazićete na zagonetke, smicalice koje su napravljene kako bi vas usporili. Mada, ni jedna od ovih zagonetki nije teška niti komplikovana, tu je kako bi malo pokrenuli mozak, obratili pažnju na detalje i jednostavno, malo uposlili vaše prstiće. Ovde je fokus pre svega na priču koja se u ovom slučaju prenosi na igrača ne preko dijaloga i konverzacija likova, već preko okoliša u kome se nalazite u datom trenutku. Preko svega šta vidite i šta se dešava oko vas. I verujte mi, sve je to neverovatno jako emotivno odrađeno. Na svakom nivou ćete imati makar jednu lokaciju gde ćete zastati i reći „Uh… okeeeej“, koja vas neće ostaviti ravnodušnim.
