Nije tajna da Ubisoft drži neke od najboljih IPeva na tržištu. Isto tako, nije ni tajna da u poslednjih par godina baš I ne znaju šta da rade sa njima. Splinter Cell, Ghost Recon, Beyond Good & Evil i naravno Prince of Persia. Sve ove franšize jesu u neku ruku legendarne, ali ni jedna se nije mučila koliko Prince of Persia serijal. Posle sjajnih naslova u eri originalnog Xboxa i PlayStation dvojke, dobili smo čak dva reboota u periodu od par godina. Iako su to bile sasvim okej igre, nisu se pokazale dovoljno dobre da bi nastavilo da se radi na njima, u nekom vidu franšize. Posle toga, dobili smo najavu za remake Sands of Time naslova, i to je ujedno i najproblematičniji razvoj neke igre u Ubisoftu, okej ne računam pakao kroz koji prolazi Beyond Good and Evil 2, to je van svih realnih i nerealnih shvatanja. Sredinom 2010ih godina, Ubisoft je izbacio nekoliko 2D igara koje su bile prosto fantastične. Rayman Origins i Legends, Child of Light su bili super naslovi, i uvek smo se pitali, zašto se ne vrate na početak sa Prince of Persia serijalom, zašto ne bi napravili jednu sjajnu igru u 2D izdanju? Nije kao da nemaju talenta u kancelarijama, nije da im bilo šta fali.
Godinama nakon priželjkivanja. Ubisoft je najavio Prince of Persia The Lost Crown novu igru na kojoj je radio Ubisoft Monpeljer, svima poznat po sjajnim Rayman Origins Naslovima. Sa tom prvom najavom, nije izgledao obećavajuće. Bolje rečeno, izgledalo je sve nekako razočaravajuće za novi Prince of Persia naslov. 2023 se završila, krenula je nova godina, a s tim je Ubisoft izbacio svoj dugo očekivani naslov, Prince of Persia The Lost Crown, u kome franšiza prvi put posle decenijske pauze napokon prihvata 2D izvedbu. Ne samo da se okreće korenima, već igra jednostavno razvaljuje koliko je dobra. Impresije ove igre, makar prvih par sati su već bile na netu, i niko nije verovao koliko je igra ustvari dobra, kako je Ubisoft posle par godina izbacivanja „solidnih“ naslova napokon na putu da izda jednu jednom rečju, sjajnu igru, u apsolutno svakom smislu.
Prince of Persia The Lost Crown je priča o sedam najjačih i najboljih ratnika u Persiji, čija se grupa naziva Immortals. Da, ovo je prva PoP igra u kojoj ustvari ne vodite prica, već ratnika. Razlog je već svima poznat, makar po trailerima. Princ biva otet iz njegove palate, i na vama je da ga pronađete. Šest immortalsa će vam biti donekle od pomoći, a vi vodite najmlađeg i najnovijeg člana ovog tima super ratnika. Sargona.
Pored toga što je najmlađi, Sargon je pun samopouzdanja i stilizovan je pa reklo bi se za mlađu, novu publiku. Njegovo ponašanje, način na koji odgovara svojim sagovornicima se neće svideti svima, taj arogantan stav će većini smetati, ali vremenom ćete se navići, a u nekim trenucima ćete se i nasmejati dok on pokušava da održi imidž mladog bad boya dok ga drugi efikasno spuštaju u dijalogu. Sargon želi da postane največi ratnik koga je Persija ikada videla, a na vama je da mu ispunite želju, borbom, delima i otkrivanju svih tajne koje skriva ovaj naslov.
A tajne ima na pretek. The Lost Crown nije klasičan 2D platformer, već je konstruisan u stilu metroidvanija. Imaćete ogromnu mapu koja je ispresecana prečicama i prolazima, povezana na sve moguće načine. Dok sam igrao, prosto nisam mogao da verujem koliko je mapa raznovrsna po izgledu, stvarima koje su na njoj, objektima kojima možete manipulisati usled rešavanja zagonetki. Kada krenete da otkrivate delove mape, prosto će vas oduševiti ta raznolikost i pitaćete se, dokle više. To je jedna od odličnih stvari u ovoj igri, a naravno dizajn mape koji je savršen ne bi bio toliko dobar da u njoj nema dobrih zagonetki. Na početku će one biti jednostavnije, prosto rečeno, platformski izazovi, ali kako napredujete kroz igru, njihov kompleksnost će rasti, najviše zbog mogućnosti i moći koje ćete sakupljati u toku prelaska. Znate da sve te igre jednostavno imaju pregršt tajni, stvari, zatvorenih vrata i teško je nekada popamtiti ih.
Ubisoft Monpelier, tim iza ovog naslova, je smislio odličnu mehaniku za to. U igri ćete imati Memory Shards, a njime jednostavno možete hvatati skrinšatove određenih lokacija na mapi koje kriju tajni prolaz, collectibles ili šta god to drugo bilo. Tako da u svakom trenutku, otvaranjem mape možete videti šta je na tom mestu gde ste se zaglavili, preispitate sve šta imate kod sebe i zaključite da li vredi vraćati se na to mesto ili vam treba još neki ajtem ili moć koju ćete sakupiti usput u toku prelaska. Ovaj feature neverovatno olakšava taj backtracking koji je poznat za ovaj tip igara, jer nećete morati da nasumično hodate tunelima, tući se sa istim neprijateljima iznova i iznova samo da bi stigli do tog ugla gde vam je trebao dupli skok, a prilikom dolaska do tog mesta se shvatili da je potrebna druga moć, koju eto trenutno nemate.
Iskreno nisam mnogo očekivao od priče u ovoj igri, ali kako je vreme prolazilo, ona me je prosto kupila u svkaom mogućem pogledu. Ona nije samo tu kako bi bila sredstvo da igra uopšte postoji, da se kaže da se dešava nešto u njoj, već poprilično dobro zaintrigira igrače kako bi oni poželeli da što pre vide šta će se sledeće desiti. Retko koja metroidvania ima priču kao The Lost Crown, a to je za svaku pohvalu.
Sargon na početku ima pomoć svojih dva verna pratilasa, Qays i Layla, bolje rečeno, njegove mačeveo d kojih se ne odvaja. Iako igru krećete samo sa jednim oružjem, odmah se vidi kompleknost borbene mehanike. Sve radite na jednom dugmetu, ali promena položaja i pokreta Sargona u prostoru definiše koju vrstu komboa će uraditi. Komboe možete učiti i u odličnom trening delu koji je u igri, ali nekako je lepše otkrivati ih u toku borbe. A borba je fluidna, tačna, precizna i jako brza i puna iznenađenja. U igri pored napada imate parry i dodge mehanike. Možete uraditi parry na dva neprijateljska napda koji su prikazani žutom bojom u toku igre. Jedan je običan, dok je drugi jači udaraci njegovim odbitkom ćete zadati neku vrstu smrtonosnog udarca neprijatelju. Nešto kao Mikiri Counter u Sekiro igrama. Crvene napade nećete moći da blokirate i tada morate da dodžujete taj napad ili iskoristiti neku od moći koje ćete kasnije otključati. Borba već na početku može biti zahtevna, potrebno je da igrač ima pažnju i fokus. Iako je Sargon jedan od najboljih ratnika kojeg je Persija ikada videla, neprijatelji vas poprilično brzo mogu ubiti. A tada ćete se vratiti na poslednjem otključanom Checkpointu iliti Wak Wak drvetu koje ćete pronalaziti na Planini Qaf.
Borba jeste zahtevna odmah na početku, greške se ne praštaju, ali ona postaje još kompleksnija kako krenete da otključavate Sargonove specijalne moći. U igri ćete otključati još dva oružja, a to je luk i strela i Chakram, nešto nalik oružju bumerangu. Kako vreme odmiče, otključavaćete Athra Surges moći, koje se aktiviraju kada napunite Akhra Gauge mlaćenjem neprijatelja. One mogu biti ofanzivnog ili defanzivnog tipa, a možete slektovati ne više od dve različite Akhre u jednom trenutku. Kasnije ćete otključavati i moći koje će vam pomoći da se igrate vremenom, vraćate se unazad i tako dalje, sakupljanjem Feather of the Simurgh u ključnim trenucima priče. Kada otključate makar po jednu dodatnu moć, borba postaje, pa rekao bih savršena, ali još zahtevnija nego na početku. Koristićete apsolutno svako dugme na kontroleru u toku igranja, prsti će vam raditi nonstop, i tu ne mislim samo u boss bitkama koje imate devet, već i protiv običnih neprijatelja. Kada smo kod toga, raznolikost neprijatelja je za svaku pohvalu. Pored devet glavnih bossova imate mini-bossove kao i obične neprijatelje, a ukupan broj različitih neprijatelja prelazi brojku od 65. U svakom od trinaest bioma ćete pronalaziti drugačije neprijatelje, sa drugačijim pokretima i napadima. Bitno je da naučite po kom šablonu napadaju, šta možete i šta ne možete uraditi u borbi kako bi preživeli.
Pored glavnih misija, moći ćete da završavate i sporedne, koje ćete preuzimati od likova koje susrećete u toku igre. Svaka sporedna misija će vam dati materijale ili kristale koje možete koristiti kako bi kupili poboljšanja za vaše oružje, nadograditi health bar i tako dalje. U igri ćete moći da sakupljate i ogrlice koje možete nositi. U igri ukupno ima trideset šest ogrlica koje možete sakupiti. Svaka ogrlica će vam dati određene bonuse, malo veći health, malo jači napad, papagaj koji će pevušiti kada ste blizu kovčega sa blagom i tako dalje. Kasnije u toku igre ćete dobiti i one koje će drastično promeniti i unaprediti vaše postojeće napade, koje će u tom trenutku biti must have kako bi prešli neke teže protivnike. Vremenom ćete otključavati mogućnost stavljanja nekoliko delova ogrlica od jednom i time ćete moći da kombinujete bonuse koje vam one daju, sve u zavisnosti od vašeg stila igranja.
Nisam mnogo očekivao od igre, od priče, pa bolje rečeno ni od čega šta je bilo najavljeno, pogotovo nakon onog trailera sa rep muzikom, koji apsolutno ni u jednom univerzumu ne paše za Prince of Persia igru. Kada sam krenuo da igram, pa posle prvih pola sata, sam shvatio da je ovo vanserijska igra. Fluidna mehanika i sjajna borba, sa pregršt dobro dizajniranih zagonetki i fantastično odrađenim svetom stavlja ovu igru sigurno u rangu sa nekim od najboljih metroidvania nikada. Kada tu ubacimo i sjajnu priču sa dosta preokreta i neočekivanih događaja, dobijemo jedan savršen paket. Prince of Persia The Lost Crown izlazi 15. Januara za Early Access korisnike koji će kuptii Deluxe verziju igre iliti 18. za sve ostale. Tako da ako volite ovaj tip igara, uželeli ste se Prince of Persia naslova, nemojte napraviti grešku i propustiti ovu igru.
Ako je uopšte bitno, ovo je 9/10 sigurno
