Kada sam prvi put saznao da ću videti Planet of Lana II na prošlogodišnjem Gamescomu, oduševio se kao malo dete. Kada sam je tada i zaigrao, ostao sam bez reči nakon tih 30-45minuta. Jer sam znao da nas čeka jedan fantastičan naslov. Samo je bio problem što je moralo da se čeka, nekih 6 i više meseci od trenutka kada sam je igrao, do trenutka kada ću ponovo zaigrati ovaj fantastični naslov. I evo nas, toliko meseci kasnije, posle nekoliko dana provedenih uz igru, shvatio sam da Wishfully, ne samo da su ispravili sve šta je nedostajalo u prvom delu, već i nadmašili sva moguća očekivanja, makar kod mene, kada je u pitanju ovaj naslov. Planet of Lana II je puna, zanimljiva, izazovna, sjajna, dirljiva i prelepa igra u svakom mogućem pogledu, i za razliku od prvog dela, prava igra u kojoj ćete uživati, ne samo u grafici i art dizajnu, u prezentaciji, već i u gameplayu, koji je unapređen po svakoj mogućoj stavci. Pa hajde da krenemo ispočetka.
Planet of Lana II se dešava par godina nakon prvog dela. Nakon što je Lana shvatila neke stvari o bićima koji su izvršili invaziju na planeti Novo, bolje rečeno, da svi potičemo od istog mesta neke tamo daleke planete (naše?), sve je krenulo na bolje. Čak je i njeno selo krenulo da koristi mašinerije koje su im pravile probleme u prvom delu, kako bi poboljšali produktivnost, olakšali sebi život, bez nekog lošeg cilja. Mada nisu svi tako mislili, jer nisu svi ljudi isti. Jedno od plemena na ovoj planeti pod imenom Dijinghala je pa, po malo više sebično i samoživo, tako da su oni odlučili da iskoriste mašine kako bi došli do većeg bogatstva, da rudare razne rude koje su inače opasne po život ovih ljudi na planeti Novo. Jedna od tih ruda pada kod Laninog sela, i njena nećaka je baš bila tu da je dodirne i na žalost i padne u komu. Sada Lana, kao prava avanturistkinja, ima zadatak da nađe lek za nju, koji je razbacan po ovom svetu.
Planet of Lana II, kao i prvi deo, ne koristi svima poznati jezik za komunikaciju između likova u igri. Svaki dijalog je izmišljen, i upravo zbog toga je otvoren za interpretaciju svakog igrača kako on želi. Nebitno je šta pričaju ljudi u ovom svetu, bitno je kako vi to shvatite i do kog zaključka dođete, šta je bitno, a šta ne. Tako da igra se dosta oslanja, pa kao i prvi deo, na toj priči koja se priča igraču preko okruženja i svega šta Lana i Mui susreću u toku njihove avanture. Ni jedan trenutak nije dosadan čak iako ne razumete šta pričaju, i vuku vas da ih slušate, što je stvarno slatko, a i efektivno ako mene pitate. Jako lepo osmišljeno i najbolje od svega je to što sjajno funkcioniše.
Planet of Lana naslov je bio poznat po toj neverovatno lepoj i dirljivoj atmosferi. Kao prvi ovakav naslov Wishfully studija, nije kao da se previše očekivalo. Priča je bila slatka, lepa, nema, ali ponovo je dosta puno govorila. Gameplay je bio, što bi rekli, serviceable, lagana avanturica sa laganim zagonetkama tu i tamo. Sve je više težilo ka iskustvu, i upravo te stvari su bila i najveća mana igre. Iako je ona bila fantastična za ono šta je nudila i kako je plsirana, ipak je falila ta dubina u gameplayu, nešto šta će nateradi igrače da rade nešto više sem držanja analogne palice u jednoj strani dok lagana muzikica svira i vi uživate u okolišu. Upravo zbog svega toga, Wishfully je shvatio da je igri potrebno nešto kako bi se igrači igrali sa njom jelte. Dobra i razrađena gameplay mehanika, i upravo su to uradili.
I kada kažem, dobra i razrađena, ne mislim da će Lana u ovom delu da trči okolo, puca na sve, skače kao Lara Croft i tako to. Već mislim na to baš kako su oni realizovali sve njihove ideje u ovom nastavku. Ceo taj temelj puzzler avanture je već bio postavljen, sada je bilo potrebno da se stavi malo više mesa, sadržaja, mozgalica u celu rotaciju, što je i urađeno, hvala bogu. I najbolje od svega je da, celokupan gameplay, širi gameplay ako mogu tako da kažem, tako nekako prirodno leži svemu šta igra prikazuje da je to neverovatno. I ovde ne želim da pričam o tome kako su dodali samo više slagalica nego u prvom delu, jer ih je bilo zaista malo u prethodnoj igri. Zagonetke su dosta kompleksnije, dosta zanimljivjije, teraju vas da razmišljate, da pokušavate da ih rešite, da grešite, sve dok ne dođete do rešenja.