Nekako se plašim trenutka kad luka bude tražio Fortnite da proba. U mojoj glavi to je početak kraja.
Zašto? Igra k’o igra.
Ne kapiram tu potrebu za ograničavanjem, “ovo je igra, ono nije igra”…
Meni lično, u dizajnu igara smetaju samo dve stvari - pixel art grafika, i zombiji, ali mi ne pada na pamet da tvrdim da to nisu igre. Igram različite vrste igara, na skoro svim mogućim platformama, uključujući i telefone.
Deo kolega, ovde, se bog zna kako, zgražava nad ovim, ili onim igrama, odnosno igranju na telefonu. Zvuče kao moji matorci, pre 35+ godina. Više puta mi je objašnjeno da ću da izgubim vid, odnosno zaglupim. Zbog igara mi je fond reči engleskog i nemačkog porastao daleko više nego što bi na časovima u školi. Zbog modinga sam naučio da koristim Photoshop i Illustrator (a od ta dva do InDesign je samo korak). Zahvaljujući poznavanju tih programa zaradjivao sam pare radeći prelom knjiga.
Naočare ne nosim, još uvek.
Iskulirajte decu, pustite ih da sami otkrivaju svet oko sebe.
2 Likes
Ma nije uopšte u tome stvar. Više me brine da će krenuti da ga mame skinovima, season passovima i sličnim mamiparama.
Druga stvar je što će krenuti besomučno da gleda one mlađe dilbere ko nindžu na jutjubu, i ovako već gleda gomilu treša.
Treća stvar je što će verovatno pokupiti loše navike od gorenavedenih, poput živciranja kad gubi, psovanja i slično. Jer je kul što to ovi stariji rade.
Najzad, ovakve igre su strašno adiktivne. Ne znam još kako ćemo kontrolisati situaciju kad krene da ludi oko neke igre pa ne bude hteo da stane. Sad je još relativno mali pa nije problem, al mogao bi postati.
2 Likes
To sve nema veze sa igrama. Postoji gomila različitih stvari koje mogu da izazovu takvo ponašanje. Bitno je kako ga vaspitate, a ne šta igra. Takodje, ako njegovi drigari igraju Fortnite (ili bilo šta drugo) neigranje te igre bi ga isključilo iz društva.
1 Like
Ima jedan problem u ovom divnom slobodna deca Samerhila konceptu, ne otkriva se svet bas kroz video igre. To je u redu donekle kada dete odrasta i razvija psihomotorne sposobnosti, vokabular stranih reci, koncepte konverzacije, i slicno.
Medjutim velika je opasnost od fizicke neaktivnosti i sedenja, prokrastinacije, adikcije, koji vode neizbezno u razocarenje i propustene sanse.
Kroz ogranicavanje naravno nista ne moze da se postigne. Ovde nisam siguran da li je gora oskudica ili dostupnost. Dete/mlad covek sam prepoznaje ono sto mu je potrebno, i ako je to igranje 10h dnevno, ne vredi tu mnogo da se intervenise. Sadrzajno je bolje da igra Doom nego Fortnite, ali sustinski je svejedno.
Problem je kada kasnije “mlad” covek udje u kasne dvadesete i tridesete i to jos traje. Ne moram vama mnogo to da objasnjavam, ali to je trenutak kada posledice socijalne izolacije, visegodisnjeg sedentarnog zivota i propustenih prilika pocinju da se ispoljavaju i postaju ocigledne okolini.
Znam da su mnogi na forumu delimicno zahvaljujuci upravo gamingu (ili uprkos gamingu) izgradili relativno uspesne karijere, imaju srecne porodice, sve deluje naizgled u savrsenom redu i skladu sa godinama. Ipak, mozda je moglo i vise i bolje. Zdravstveni ili mentalni problemi pocnu malo kasnije da se ispoljavaju i o tome se ne prica mnogo. Samo odjednom shvatis da pola foruma umire od bolova u ledjima, razvaljuje se od trave ili ima neku formu anksioznog poremeca. Mozda je gaming i vid terapije, mozda uzrok, tek - neki problem postoji.
2 Likes
Na osnovu čega to zaključuješ?
Igram se duže nego bilo ko na ovom forumu. Bio sam državni prvak u mačevanju tri puta. U reprezentaciji od 1993. - 2017. Vozim bajk, skijam (i skije, i bord), paddle board…
Moje dete je bilo čirlidersica u školi, ide na jezero sa društvom svakog vikenda, vozi snowboard…
Od malena je puštena da igra šta hoće. Koliko hoće.
Mislim da ima vise suprotnih primera, ali odlicno je ako gaming nije stajao na putu fizickog razvoja.
U vasem slucaju, ti si joj bio odlican role model, ali bojim se da to nije bas cest slucaj. Ne mora to ni da bude gaming u osnovi problema, slika pater familiasa koji se zavali pred televizor nakon “napornog” posla u socijalnom preduzecu, verujem da je mnogima ovde urezana u podsvest.
Ponavljam, nisu u pitanju igre, nego šta radiš kao roditelj.
Mene ubode kad kolege, ovde, počnu da zvuče kao moja baba.
Tvoja baba ne prica iz iskustva koje nije imala, u tome je razlika. Drugacije je kada je neko iz te price.
A sto te ubode? Pricamo iskreno. Budi otvoren za drugacija misljenja. Mi smo tek prva generacija gamera. Sve nam je to poznato.
Upravo zato me ubode. Zato što znam. I kao gejmer, i kao roditelj.
Eh, tu donekle zavisi i kakvo dete imaš.
Gledajući druge roditelje s malom decom, vidim da ne možeš baš preterano da utičeš na njihove interese. Šta god ti radio ili ne radio, oni dosta brzo krenu da vuku na svoju stranu. Il ga zanima sport ili ne. Il oće da lista knjige il neće. Na kraju tebi ostane samo da usmeravaš koliko možeš.
Jako bih voleo da je luka tako proaktivan ko tvoja ćerka. Al momak je blago autističan, ne voli nova iskustva niti sport, s njim sve mora na kašičicu inače se samo istraumira.
Šta ćeš, tako je. Radiš najbolje što možeš s onim što ti je dato. Ko što neko jednom reče, takav si roditelj kakvo ti je dete. 
Nekad te baš zakine, a nekad baš i ne, i ja sam se baš plasio svih stvari koje si gore nabrojao, ali po mom nekom iskustvu evo već nekih 13tak godina, najbolji primer daješ ti i tvoje ponašanje .
Dete će jednostavno na početku uvek posmatrati tebe i kako ti reaguješ u odredjenim sutuacijama sa kojima se ono jos nije suočila-o.
Mene je moja posmatrala npr. dok sam igrao World of tanks, stalno sam uzimao neke brze tenkove i vecinom sam trolovao i zezao se po mapi, kružio oko sporih tenkova, uletao u bazu među njih 15 itd. Smejali se na max, sada gledam nju kako igra online Genshin impact i pre Robolox isti stil, nema vređanja, ali mala troluje sve oko sebe na max 
I plače od smeha
Inače to za skinove i ostalo, shvati to kao sto su za nas bili nem pojma, sličice i stripovi, jednostavo ista stvar, samo digitalna, to je nova generacija i to je njihov svet … Kao sto su nama nasi govorili da to sto mi skupljamo je za njih bacanje para … A nije 
Inače ceo budžet za rodjendan ove godine je otišao na Genshin impact, ali naravno moraš povući crtu i staviti mesečni budžet i od toga nema odstupanja…
Spominješ Nindžu Fortnite itd. Meni je bio strah Baka prase npr.
Šetamo se tržnim centrom u N.S upravo izašli iz bioskopa, kad najava Baka Prase dolazi u BIG taj isti trzni centar, ja naravno moram da proverim dete, jace je to od mene, Lana je imala tada 8-9 godina, znaci tada baš ciljna grupa navedenog debilka i pitam je, dušo hoćeš sledeci vikend da te vodim da upoznaš Baku Praseta?
Tajooo pa on je debil 
Meni kao da mi je rekla tajo osvojila sam zlato na olimpijadi
Zagrlio dete i rekao u sebi, Stevane koliki god da si zajeb u zivotu, kod ovog deteta si nešto uradio kako treba 
5 Likes
^This 
1 Like
a veliki si zajebe brate 
1 Like
Od toga ne bežim Priznajem bato i to baš veliki