Retko kada se desi da se pojavi neka dobra igra niotkuda. Bukvalno na bum, i oduševi sve one koji je probaju. Još manje ako ta igra dolazi od nekog malog studija sa nekolicinom zaposlenih, a minimalna šansa je da taj naslov opčini sve i grafikom. Mada, kako vreme prolazi, kako su alati za pravljenje igara sve dostupniji, recimo Uneral Engine 5, tako sve više i više talentovanih ljudi mogu pretočiti svoje vizije u stvarnost. Jedna od tih igara je Nobody Wants to Die, neo-noir cyberpunk walking simulator kako bi rekli, bez prevelike akcije, ali sa odličnom pričom i još boljim ambijentom i muzikom.
Iskreno, ništa nisam znao o igri sve do par dana pre nego što je izašla, a onda su krenula oduševljenja na internetu,a sa njima i moje. Igra je izgledala prelepo, dizajn celog sveta u kome se dešava fantastično, prosto nestvarno za jednu igru ovog tipa. Nekako smo navikli da igre koje izlaze u poslednje vreme uvek na uštrb grafike i efekta se fokusiraju na neki bombastični gameplay, bolje rečeno retko ko se oslanja na prezentaciju, iako smo već duboko zagazili u (n)ovoj generaciji konzola. I eto, kao što sam već rekao, kao grom iz vedra neba nam dođe igra ovog tipa koja obori s nogu apsolutno u svakom segmentu koja ona prikazuje i odlično realizuje.
Igra se dešava 2329 godine, kada je tehnologija toliko napredovala da je pronašla način da prebaci svest iz jednog tela u drugo. Mada, kako to obično biva, za tu tehnologiju su rezervisani samo oni sa najviše para. Upravo zbog toga, srednja i niža klasa ne mogu uživati u ovim pogodnostima. Šta više, postoji pretplata na telo koje koriste, tako da ako nisu u mogućnosti da plate mesečnu pretplatu, telo im biva oduzeto od njih i oni praktično umiru. Ovo je stvorilo popriličan jaz u svetu, gde su ljudi počeli da se pobunjuju protiv vlasti koje drže monopol na telima. Tu uskače naš glavni lik koga vi kontrolišete, detektiv James Karra, koji je poginuo na zadatku i dobio novo telo. Ipak, on ima problema da se adaptira u tom telu, tako da stalno vidi svoju mrtvu ženu, sa kojom priča, stalno ima monologe, kako ne bi poludeo i tu i tamo mu se priviđaju stvari.
James Karra dobija novi zadatak, a to je da ponađe serijskog ubicu koji hara futurističkom New Yorku. Serijski ubica cilja samo one sa dosta para, baš one kojima je nekako osigurano da žive večno, one koji mogu da kupuju nova tela iznova i iznova svojim neverovatnim bogastvom. Targetuje one ljude zbog koji siromašni gube šansu za život. To su najčešće biznismeni, glumci, poznate ličnosti kao i svi ljudi koji su u korporaciji koja obezbeđuje tela svim bogatašima. Iako je ovo donekle plemenito od njega, jer pokušava da „sredi“ društvo, vi ga morate pronaći i zaustaviti sve horrore i patnju koju je naneo ovom prelepo odrađenom gradu.
James ide od jednog do drugog mesta zločina u nadi da će ih sve rešiti, da će povezati konce i sklopiti kockice kako bi pronašao ubicu. Svako mesto gde je zločin počinjen izgleda jednostavno prelepo. Mešavina starog sa modernim i futurističkim elementima je odlično odrađeno, mada kao što sam već rekao, sem tog divnog prikaza, grafike i prezentacije, sam gameplay je po malo plitak. Bolje rečeno, nije plitak, već jednostavno jeste to što jeste, što u suštini odgovara ovom naslovu, ali uzevši u obzir koliko je detalja bačeno na celokupan svet, na svaki ambijent koji posetite, prava je šteta što ovo nije malo dinamičniji naslov.
Ovo je pre svega detektivska igra, tako da će James imati kod sebe razne alate koji će mu omogućiti da pronađe sve potrebne tragove. Igra je poprilično linearna, tako da se neće desiti da propustite nešto šta je bitno i da vam to spreči napredovanje. James kod sebe ima tri alata koja će mu pomoći u ovome – portabilni X-Ray uređaj koji će mu pomoći da pronađe razne elektronske putanje koje će biti potrebne kako bi rešio zločine, ultraviolet svetlo kako bi pronašao krv i sve ostalo šta je potrebno, i možza najzanimljiviji alat a to je Reconstructor, koji mu pomaže da praktično u realnom vremenu rekonstruiše scenu pre i nakon zločina koji je počinjen. Ovo je sjajni alat i trud koji je uložen kako bi ovo izgledalo što bolje je neverovatan. Mada, kao što sam rekao, pošto je igra linearna, James će jednostavno u svaokm trenutku kada dođete do nekog mesta izvaditi alat koji mu je potreban, tako da nećete imati taj nagon da vi ustvari istražujete, jer James će sve to raditi umesto vas. Upravo zbog toga, ovo uništava tu šansu za samostalnim istraživanjem celog mesta zločina i generalno celokupne igre. Nekako imam osećaj da je ovo praktično Tech Demo koji vodi igrača od jednog mesta do drugog i onda mu igra i samostalno reši zadatak. Ne postoji taj izazov, to mozganje koje bi moralo da bude tu jer ste vi ipak u koži detektiva, nego, sve vam je na izvolte. Čak i drugi Walking Simulatori imaju u trenucima slobodu rešavanja zagonetki bez detaljnog i temeljitog pomaganja, ovde je jdenostavno sve već rečeno, na vama je samo da se prošetate.
Sa druge strane, tu su neki izbori koje morate načiniti u toku igranja, dijalozi koji vode do drugačijeg razvoja priče, ali sem toga, sve ostalo je totalno linearno. Vi možete, ukoliko želite da birate druge dijaloge i izbore, ali da bi to učinili, morate igru krenuti ispočetka, jer u igri ne postoji odabir nivoa ili selektovanje scena koje se dešavaju u račvanju naracije kao što su ti izbori i dijalozi. Još jedna propuštena šansa, ali šta je tu je.
Pored tih svih mehaničkih mana, iliti bolje rečeno, propuštenih prilika, igra dostavlja apsoltuno sve šta se trudi da predstavi igračima. Definitivno se tim odlučio na prezentaciju pre gameplaya, ali to ne mora da bude loša stvar. Meni po nekada prijaju igre ovog tipa, u kojima se mogu šetati, diviti se, slušati priču i nekako biti deo te naracije, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da je ovo mogao biti nezaboravan naslov samo da su ubacili još par drugih mehanika.
Nobody Wants to Die je igra sa odlično, intrigantnom pričom, prelepom grafikom i prezentacijom, walking simulator koji je baš to, koji vas šeta od jednog mesta do drugog do samog kraja igre, sa nekoliko izbora tu i tamo koji će vas upitati sa vremena na vreme, a šta bi bilo da sam izabrao nešto drugo. A upravo je i to trik razvojnog tima da odigrate igru još jednom ili možda dva puta, kako bi videli sve moguće scenarije koja ona krije u sebi. Ko voli Walking Simulatore sa prelepom grafikom, ovo je prava igra za vas, a ukoliko očekujete dubok i detaljan gameplay, onda je zaobiđite.
