NBA mudrolije

3 Likes

Ne znam koliko ko ovde prati NBA, ali zadnjih dana se povela zanimljiva diskusija nakon sto je Lebron izjavio kako misli da je najbolji kosarkas svih vremena.
Valjda ohrabren ESPN popunjivacima mediijskog prostora koji svaki njegov potez slave kao drugi silazak Hrista, covjek u svojoj emisiji/serijalu izjavi kako misli da ga je pobjeda protiv GSW u finalu nacinila GOAT-om.

Na njegovu zalost, svi zivi su ga toliko pokopali, pocev od tih ESPN popunjivaca prostora, pa preko bivsih kosarkasa, pa do cak I drugihaktivnih igraca I radnika u klubovima. Toliko su se smijali da je covjek objavio da nece razgovarati sa novinarima neko vrijeme.
Naravno, meni srce kao Rusija, vidim da ipak narod nije poludio kako mi se u jednom momentu cinilo.

In other news, James Harden nastavlja da obesmisljava brojke u NBA, covjek je u zadnjih 15 meceva na prosjeku od 40.5 poena, uz pokoji triple double u ovom periodu.
Takodje, Luka Doncic nastavlja da terorise NBA. Kapa dole majstore. Steta sto on I Jokara nikada nece igrati za istu reprezentaciju. Mozda mi I nekada osvojimo Sloveniju, ali Jokara ne igra za reprezentaciju.

3 Likes

Al sad si me zainteresovao, ko je po tebi najbolji igrac svih vremena? I zasto taj Lebron to nije?
Pitam ko potpuni laik, jedva znam kako covek izgleda, a kamoli kako igra.

Siguran sam i da je kosarka evoluirala od Dzordana, Leri Brda, itd naovamo. Kako uopste porediti.

1 Like

Pa mom misljenju, najbolji ikada je Michael Jordan, I to da mu se dva Lebrona ne bi mogla pribliziti.

Poslije njega idu Magic Johnson, Kareem Abdul Jabbar (rodjeno Lew Alcindor), I utjesno Lebron I Larry Bird.

MJ je toliko ispred svih zato sto je dominirao svaki minut svake utakmice koje je igrao. Kako u napadu, tako I u odbrani. Kada cuvas Jordana, cuvas najboljeg napadaca u ligi. Kada on cuva tebe, cuva te najbolji defnazivac lige. I tako svaku sezonu koju je igrao u NBA.
U toku karijere, direktno zbog Jordana prsten nikad nisu uzeli Barkley, Ewing, Miller, Stockton, Malone, Shaquille O’Neal… da nije otisao u penziju na dve godine, titule vjerovatno ne bi uzeli ni Olajuwon I Drexler. Kao direktna usporedba, najbolji igraci koji zbog Lebrona nisu uzeli titulu su mozda Lowry I DeRozan iz Toronta. Svi ostali vrhunski igraci ove ere su uzeli prstenje.

Stvarno volim NBA, ali prijasnja kosarka je bila zanimljivija za gledanje u svakom mogucem pogledu. Prije svega, igralo se podjednako na visoke I niske igrace, tako da se moglo vidjeti neke vjestine, krila su igrala dobro I ledjima prema kosu kao I licem prema kosu, centri su bili igraci 210+ visine I 130+ kilograma tezine, dok su plejevi bili ljudi koji su bili zaduzeni za komandovanje parketom, te su razigravali svakog saigraca bez puno razmisljanja o poentiranju. Danas se sve svodi na sutiranje trojki. Krila su sva 3’n’D (samo sutaju trojke I igraju odbranu), centri su vecinom igraci koji sluze za postavljanje visokih pick’n’roll-ova I odbranu (ako nisu ovo, onda sluze za sirenje reketa tako sto sutiraju trojke), dok su bekovi postali nanosioci. Cim predje centar ide se na tricu.
Kao direkna posledica ovoga, igra je daleko manje napeta, I koga bolje sluzi sut za tri poena pobjedjuje. Nadalje, svi igraci su otprilike iste visine I tezine, te vise gotovo nema razlike izmedju pleja I centra.

Sve ovo je rezultat promjenjenih pravila gdje se napadaci gotovo ne mogu ni dotaci u roku igre, zato sada I vidjamo naduvane I nerealne statistike igraca. Isto tako, zbog toga je moguce I da Westbrook ima vec drugu sezonu 10+ skokova u prosjeku, zato sto vise ni nema centara da kupe sve lopte oko kosa.
Kazu da se sve krece u ciklusima, tako da se nadam da ce uskoro zavrsiti I ova era ispaljivanja milion trojki po svakom mecu.

Poprilicno dug rant, a I odmakao sam se od teme :slight_smile:

Svaka cast I Lebronu I ostalima, ali MJ je najbolji ikada. Kad se spoje dva Lebrona, mozda bi bilo blizu.

6 Likes

NBA pratim sigurno 30 godina.
Neke sezone sam pratio površno, a neke umeo ustajati svaku drugu noć i gledati utakmice.
Smatrao sam sebe solidnim poznavaocem NBA lige, međutim, kroz druženje i razgovore sa @iKaran i @Son_of_a_gun sam skontao da se utakmice mogu i “dublje” posmatrati, i da nije sve onako kako se čini.
Uvek sam imao, da kažem, jednu perspektivu i pogled na tekmu, onako, laički, dok kad oni ispričaju detalje sa neke utakmice vidim da su daleko bolji poznavaoci same igre, i kao da su videli na istoj utakmici malo više od mene.
NBA je prošla kroz ozbiljan redizajn i u mnogome se razlikuje od perioda kada sam ja počeo da je pratim, ali i dan danas volim da šmeknem šta se dešava “preko”.
Nadam se da će tema zaživeti, i možda na forumu ima još poznavalaca košarke i NBA terena.

4 Likes

I jos NBA u vreme MJ, kada si imao po kojeg bledunjavog stranca i ligu prepunu budućih HoF igraca, i sad gde je košarka dovedena na nivo baleta, bez mogućnosti ikakvog kontakta. MJ, i ne samo on, koji su tada davali 50 komada na meču, sada bi imali toliko u proseku. Ako bi se birao najruzniji ikad bio bi ozbiljan konkurent za prvo mesto.

2 Likes

Pre par godina, kad Kari jos nije bio zvezda pricao mi drugar kako ce upravo on unistiti kosarku zbog nacina igranja. Tipa predje pola i suta. Sad ne znam da li je bas on uticao na ovo danas da svi sile trojku, ali je sigurno pomogao.
MJ je i za mene najbolji ikada, Lebron je sivonja, odlican igrac, ali ga ne volim gledati. MJ je to sve nekako lepse, pametnije i opustenije radio.

Lebron jeste ovako veoma ucinkovit , fizicki dominantan , ima i igracki IQ i zna da koristi svoje prednosti i zamaskira nedostatke , ali realno da bi se neko smatrao najboljim igracem svih vremena taj mora da bude pravi pravcati umetnik , da ima gracioznost kao balerina i da ga je prosto milina gledati sa loptom , a Lebron definitivno ne spada u tu kategoriju.

Recimo po meni igraci koji spadaju u te kategoriju su Majkl Dzordan, Medzik Dzonson , Dejan Bodiroga, Drazen Petrovic, Mani Djinobili, Toni Parker, Stiv Nes, Dzejson Kid, Alan Ajverson, Kobi Brajant.

1 Like

Pa taj Curry ce uskoro postati igrac sa najvise pogodjenih trojki u istoriji NBA sto uopste nije mala stvar.

Inače, na konto Lebrona par redova da napišem.
Moramo se složiti da je jedan od najboljih ikada, ali takođe i da nije GOAT.
Koliko je dobar ogleda se i u tome da bez njega na terenu njegovi timovi ne liče ni na šta, sem onih par sezona u Majamiju, gde je pored sebe imao još par izuzetnih igrača.
Onakav bedni Klivlend je redovno na svojim ramenima nosio do plejofa, a to isto sada radi i sa Lejkersima.
Čitam neki dan da je u timu Lejkersa on prvi u statistici po ne znam koliko kategorija, a ima 34 godine!

Puno tekstova je napisano na temu MJ vs Lebron i šta bi bilo kad bi bilo, ali eto, ispalo je da su iz različitih era NBA košarke i valjalo bi tako i postaviti stvari.
Moje mišljenje je da u eri Jordana on ne bi bio toliko dominantan i da je bilo tada bar nekoliko igrača koji bi ga čvrstom odbranom držali na daleko slabijoj statistici.
Gary Payton, Ben Wallace, Dennis Rodman, Alonzo Mourning, Joe Dumars su samo neki od neverovatnih defanzivaca iz vremena pre Lebrona koji bi ga valjano pritisnuli.
Način na koji se danas igra daje igračima poput njega da postiže to što postiže…

4 Likes

Statistika je mozda sve u NBA ali svakome ko je igrao (dobro) i trenirao kisarku vec na prvi pogled je jasno. Ljudima koji ne igraju kosarku to nije moguce objasniti. Nacin i lakoca sa kojom je MJ igrao poticala je iz glave dok je ovaj pretezno jedna ogromna planina misica. Totalno drugaciji tip igraca. MJ bi ga urnisao 1-1 i ne samo on vec i mnogi drugi koji trenutno igraju. Ali u jednoj timskoj ugri sa ne preterano jakom odbranom (za vreme MJ-a NBA nije ovoliko mutirao u cirkus sa razmazeni zvezdama), Lebron je jednostavno terminator. Da se razumemo i MJ je bio fizicki uzasno dominantan, pobedjivao na takmicenjima zakucavanja… ali nije bio zivotinja na steroidima.

1 Like

4 Likes

Danas od snage nema neke koristi u NBA ako ta snaga nije kombinovana sa brzinom, jednostavno je tempo previse brz.

Bitno je dodati da, pored toga sto se igralo daleko jace i sa vise kontakta, vazilo je i pravilo da se svi faulovi nakon zvizdaljke ne racunaju. U praksi je ovo znacilo da te neko faulira, a dvojica poslije pistaljke naprave sikiricu na ruci/glavi/vratu.

A sto se tice Hardena, nakon drugog iznudjenog faula koji se danas svira, u reketu bi ga sacekala dva centra da mu demonstriraju sta je pravi faul.

Ako mogu da dodam, tacno se vidi ko je na forumu 30+ :joy:

5 Likes

Jednom kad budu pravili film o Jordanu volio bih da to bude kroz prizmu playoff sudara sa Pistonsima u periodu 1988 -1991. Taj film bi imao sve: heroje, antiheroje, uspone, padove, žrtvovanje, kulminaciju i happy end (kako za koga), ali pre svega jedan edukativni karakter za sve one koji su rođeni nakon toga, a i za nas matore da se podsjetimo koliko je današnja košarka daleko od njenog esencijalnog značenja.

Da ne bude zabune, u mojoj glavi su Pistonsi pozitivci s obzirom na nevjerovatan timski duh i podređenost svakog igrača u službi tima, dok su Jordanovi Bullsi negativci iako sam u tim godinama redovno navijao za njih. Jordan je nesumnjivo najveći igrač ikad, ali je i preteča današnje filozofije NBA košarke u kojoj je sve podređeno pojedincu, tzv. zvijezdi tima, pa u širem kontekstu gledano igra Bullsa ima izrazito negativan uticaj na razvoj košarke uopšte.

Iz ove perspektive, neuspjeh džezera da se domognu bar jedne titule smatram jednom od najvećih nesreća koje su se mogle dogoditi ovoj igri.

But that’s just me jbg.

3 Likes

Kad si vec pomenuo Pistone ne moramo sad da idemo 20,30,40 godina unazad , evo uzmimo onu generaciju sa Ben Valason, Rasid Valason, Rip Hamiltonom, Consi Bilapsom, Teson Prinsom i ostalima koju je predvodio Leri Braun i koja je uzela titulu 2004. na iznenadjenje mnogih , mislim ja se secam tad nekih utakmica kada su protivnike zadrzavali na 60-ak poena po utakmici , mislim 60 poena po utakmici je i u ABA ligi smesno a ne u NBA gde se igra mnogo brze i gde utakmica traje 48 minuta ( znaci prakticno za celu jednu cetvrtinu duze nego u Evropi), a sad kad vidis kako ekipe daju po 150,160 poena po utakmici (vise nego na All Staru) , kako se svira faul cim nekog pogledas popreko i kako se protivnicki igraci bukvalno sklanjaju i ciste put protivnickom igracu kako bi ovaj atraktivno zakucao , ono jasno je da je izgubilo smisao i postalo sprdnja i da to sto neko moze da postigne 30 ili 40 poena po utakmici uopste ne mora da bude nikakvo merilo i odraz kvaliteta.

4 Likes

Admin FB stranice Old School NBA Bodin Pokrajac ubo u centar sa ovim tekstom:

Slučaj našeg najboljeg košarkaša van terena podjednako je zanimljiv kao I sve ono što radi dole na parketu, I kao autor stranice koja okuplja zaljubljenike u košarku, fanatike I širu košarkašku javnost osećam potrebu da napišem nešto na tu temu.

Lucidni sprski centar, možda i jedini domaći igrač čiji se potencijal trenutno ne može izmeriti, poslednjih meseci je meta oštrih osuda. Kritike na račun Nikole Jokića, kako na domaćim, tako ništa manje ni na stranim košarkaškim portalima, dostigle su tačku usijanja.

Govorim o jadnima I bednima, isfrustrianim I tužnim, ukratko onom najgorem što ovaj narod može da ponudi. To su ugavnom oblici egzistencije koji su bili prvi u svakom sranju koji je zadesilo ovaj narod. Brzi na kritici, laki na uvredama, zahvaljujući njima se svo zlo na ovom tlu raspaljivalo kao šumski požar.

Možda nisam dovoljno stručan da kažem šta je to što nekog natera da provodi sate I dane ispaljujući najniže uvrede na račun drugog ljudskog bića koje aposlutno nikakve veze nema sa njim samim. Nisam, ali prvo što mi pada na pamet je nezadovoljstvo sopstvenim potencijalima I životom, nedostatak samopouzdanja I ogromna nesigurnost. Prva reakcija čoveka koji je nezadovoljan je potreba da učini da neko drugi pati zbog toga. Mudri I samosvesni se izdignu iznad tih niskih poriva, a ostali…pa možete ih videti svaki dan ispod vesti o Nikoli Jokiću, trenutno ubedljivo najboljem srpskom košarkašu.
Živimo u zemlji gde ljudi prodaju svoje političko dejstvovanje u zamenu za sendvič, glas za kilo brašna i karton mleka, dostojanstvo za sitnu i prolaznu ćar, a opet svako bi od njih odbio 150 miliona dolara samo da bi došao ovde i odrigrao koju utakmicu za reprezentaciju. Svaku od njih je kao zapeta puška da osudi Nikolu Jokića. O kakvi paradoksi, o kakve nelogičnosti.

Prva osuda koja se u takvim tiradama vezuje za Nikolu Jokića je-izdaja. Izdaja najčešće podrazumeva izneveru nečijeg poverenja I očekivanja. Ali, pre nego što uperimo prstom u nekoga moramo da se zapitamo šta su realna očekivanja, I ko je nama za bilo šta dužan a šta su samo naše subjektivne projekcije. To što je neko očekivao da Jokić svaki put zaigra za reprezentaciju je lepo, ali niko nije rođen da ispunjava tuđa očekivanja, pa ni Nikola Jokić. Neko može sa tim da se slaže ili ne slaže ali apsolutno niko nema pravo, a pogotovo ne javno, da vređa, ponižava ili preti. I to je samo moralna strana priče, hajde da pogledamo I onu drugu, pratkičnu.

Svi žele da baš ovaj dominantni Jokić, jedan od kandidata za MVP igrača najjače košarkaške lige na svetu igra za reprezentaciju. Međutim, da li bi Nikola Jokić bio igrač kakav je danas da se svaki put odazvao za reprezentaciju? To je nešto poput kvake 22. Vrlo verovatno ne. Da je zapostavio svoj individualni košarkaški razvoj I eventualno doživeo neku povredu, da li bi ga bilo ko toliko strasno želeo u reprezentaciji? I još bitnije, da li bi mu takvom bilo ko vratio izgubljeno? Vrlo verovatno ne. Dobar primer je Dario Šarić, koji možda nema Jokićeve potencijale, ali je igranjem za reprezentaciju izgubio mnogo, a često je dobio samo kritike i osude navijača i javnosti. Nemojte sada skočiti na prvi zaključak. Prvi sam koji smatra da igrač uvek treba da se odazove. Odrastao sam uz reprezentativne nastupe Danilovića, Đorđevića, Paspalja i ekipe. Vrlo dobro znam šta je košarka na ovim prostorima, šta je kult reprezentacije, i kakvo je nasleđe dobio Nikola Jokić od svojih prethodnika.

Međutim, živimo u drugim vremenima. Finansijski profit i marketing diktiraju sve u košarci, i Nikola nije taj koji se o svemu pita. Da bi mogao da bude taj koji se o svemu pita, morao bi da žrtvuje, a možda i izgubi sve, a jako je nezahvalno očekivati takva herojstva od drugih. Pogotovo kada se razmisli koliko bi zapravo na kraju bila svrsishodna. Iz tog razloga jako je bitno da ga čuvamo i podržavamo jer uskoro će doći vreme kada će zaigrati za reprezentaciju, pa će biti u prilici da nam se oduži za svu podršku(kao da nam se već nije odužio ambasadorskom delatnošću). Srbin koji je kandidat za MVP igrača NBA lige, ima li boljeg ambasdorskog delovanja za košarku na ovim prostorima. Zato glasajte za All-Star, ne štetite tastaturu, jer bi vrlo brzo moglo doći vreme kada će nas upravo Jokić voditi u velike pobede. Ukoliko do toga pak ne dođe, za razliku od ovih drugih, bićemo čisti i ponosni pred sobom. A na kraju dana to je ipak najbitnije.

7 Likes

Svaka mu je na mestu. Mnogo smo govnjiv narod i zato nam nikad bolje nece biti. Isti su komentari i za Djokovica. Jednostavno, volimo da mrzimo i zato smo tu gde jesmo.

5 Likes

Nikada mi nece biti jasni ljudi koji pljuju na Djokovica. Drugi narodi bi ga dizali, ne u nebo, nego u vasionu. Ali takav smo narod, cudan, bezobrazan i pun mrznje prema tudjem uspehu. Citam negde kako je Djokovic upao u sektu, kako mu je zena sektasica… Cime se sve nas narod ne bavi:confused:
Djokovic je nas najbolji ambasador, a evo, prikljucuje mu se i Jokic, cije poteze i sama NBA stranica izbacuje. Ne prodje utakmica, a da ne ispratim makar statistiku nasih igraca. Oduvek sam voleo nase igrace, gde god i sta god da igraju i oduvek se ponosio njihovom uspehu.
Svaki dan bi mi Jokic ulepsao novim tripl-dablom, Djokovic novim trofejom, Luka Jovic i Mitrovic jos jednim golom u ligi, Matic jos jednom presecenom kontrom, Bogdanovic trojkom sa 9 metara, Bobi svojim zakucavanjem, kao i Profesor Beli nekim dobrim potezom. Cak me vrlo raduje i kad Dragic odigra dobru utakmicu, kad Doncic standardno zablista, pa i kad Babo da par trica i odvede Indijanu do pobede. Ne znam kakvo se zadovoljstvo pronalazi u pljuvanju ljudi koji su svoj zivot posvetili necemu i uspeli u tome. Pljunuti mogu na drzavu, koja nam je oterala jednog vrhunskog plivaca poput Cavica, svojim ophodjenjen prema njemu (ali da ne ulazimo u tu raspravu). Na Olimpijdama sam uvek pratio nase sportiste i navijao za njih kao da su mi rod rodjeni. Od Jasne Sekaric i gadjanja u sami centar, do Zikice Milosavljevic i iskoristene kontre. Hvala Bogu, pa me moji nisu odgojili da na tudji uspeh gledam sa ljubomorom. Uvek cu podrzavati nase sportiste, igrali oni za reprzentaciju ili ne.
Otisao sam u off, ali sam istog stava kao i vi (ocigledno), pa ne mogu da cutim kada citam o tim zavidnim ljudima koji su u zivotu svoju satisfakciju pronasli u pljuvanju tudjeg uspeha.

Inace, Joka je pravi umetnik na terenu. Mozda je centar sa najvise pasing skila kog je NBA ikada imao. Cist primer da nije sve u snazi i sirovini.
Takodje smatram da nema dovoljno postovanja od samih sudija, ali se i on nekada previse buni i prigovara (sto mozda i nije lose). Medjutim, sama njegova ocena na 2k19, koja je sada 91 (ista kao i Embidu), govori o tome da ga ljudi tamo itekako cene.

Zanima me sta mislite vi o Bobiju i Teu i njihovoj maloj minutazi? Jasno mi je da Bobi ne moze odigrati dobro odbranu, zbog svoje brzine, ali isto tako, cesto ekipa igra sa pozitivnim skorom kada je on na terenu.
Za Tea bih rekao da ga je povreda dosta udaljila i da je on svoje u NBAu odbroja, ali da nije pokazao koliko je mogao…

5 Likes

Pa upravo to sto si rekao, Teodosic ne moze fizicki da izdrzi tempo dok je Marjanovic jednostavno prespor, nedovoljno skocan i eksplozivan. Pritom nije nikada nista specijalno pokazao ni u Evropi ni u reprezentaciji da bi sad nesto kao eksplodirao u NBA.