Mali je broj franšiza koje se mogu pohvaliti time da su zaslužene za neku vrstu revolucije u gejmingu. Još manje je onih koji mogu da kažu da je svaki naslov iz tih franšiza pravio skoro pa rekordne brojke po prodaji. A najmanje onih da su definisale ne samo industriju kao što sam već napomenuo, već i živote gejmera a neke od igara iz franšiza čak predvideli stvari koje će se dogoditi ili makar igrali sa mozgom igrača do tog nivoa da se pitaju šta je stvarno šta ne.
Svi znamo ko je Hideo Kojima, svi znamo za Metal Gear Solid serijal, nebitno da li je neko igrao ili ne, sigurno ste makar jednom čuli to ime u životu. Ako niste a gejmer ste, mora da ste proveli poslednjih 25 godina prvo ispod kamena a onda u WoW-u kako ne bi znali šta se dešava i šta se izrodilo iz čudesno otkačenog mozga jednog jedinog Hidea Kojime. Da, ovo će biti priča o Metal Gear Solid igrama, igri koja je osvojila srca i duše gejmera još na prvoj PlayStation konzoli, a onda i na skoro pa svim ostalim do sada.
Ovih dana, Konami, da, taj isti Konami koji je isterao Hidea Kojimu iz svog studija, nam je podario jednu od svetog grala gejminga, a to je komplilacija šest Metal Gear igara. Dve sa MSX personalnog kompjutera koji je bio popularan u japanu sredinom osamdesetih. Tri NES igre, od toga dva porta i jednu abominaciju kakav je Snake’s Revenge i tri igre koje su prvobitno obeležile PlayStation 1 i 2 Eru, Metal Gear Solid, Metal Gear Solid 2 Sons of Liberty i Metal Gear Solid 3 Snake Eater.
Da, u ovoj Master kolekciji su u fokusu te poslednje tri igre koje sam pomenuo, igre koje su definisale gejming na mnogo nivoa, u mnogim dubinama, na bezbroj načina. Svako ko pokuša da ospori to jednostavno nije živeo u istom svetu kao svi mi, možda u nekom paralelnom gde ove igre nisu psotojale ili su jednostavno bile prolazna zabava koja nije bitna mnogim ljudima u svetu gejminga. Ovo će nadam se, biti uvodni video, pregled svega šta nam je ponuđeno u master kolekciji, predjelo onoga šta bih voleo da spremim, a to je retrospektiva svih Metal Gear naslova. Tako da ćemo se ovde pozabaviti sa onim šta nam je dato u prvog toma master kolekcije metal gear igara.
Ovo su avanture Solid Snake-a, Naked Snakea tj Big Bossa i Raidena koji je jedan od glavnih protagonista, na iznenađenje apsolutno svih kada je igra originalno izašla za PlayStation, u Metal Gear Solid 2 igri. Sve počinje daleke 1987 godine na MSX računaru. Hideo Kojima je sigurno tada izbacio jednu od najkompleksnijih igara na gejming sistemima iz te ere. Iako je igru odlikovala tada jako dobra grafika, sada pixelated izometrijski prikaz, je imala genijalne ideje, mehaniku kao ni jedna do tada, ali najbolje od svega, tajne i zagonetke, koje su igrači morali da rešavaju trial & error sistemom ludom domišljatosću. Iskren da bude, prve dve Metal Gear igre nisam igrao sve do pre nekih 10tak godina, ali kada sam ih probao, oduvala me je kompleksnost igara s obzirom u kom dobu su izašle. Još tada je bilo jasno da je Hideo Kojima pravi genijalac što se tiče razvoja priče, gamepalya i fazona i fora koje mogu biti ubačene u jedan zabavni medij kakve su igre. Metal Gear: Solid Snake je direktni nastavak Metal Gear naslova i popravja apsolutno sve apskete gejmpleja koji su po malo kočili u originalu. Ovaj nastavak je izašao 1990 godine i nakon ogromnog uspeha na istoku, u međuvremenu je odlučeno da se rade portovi za NES konzolu. Igre su generalno pričale istu priču, ali tehnički su bile dosta inferiornije u odnosu na MSX verzije. Mada, pre zvanične dvojke, Konami je zadao prvi udarac Kojimi i izbacio svoju interpretaciju nastavka pod imenom Snake’s Revenge. Iako je igra dobro prošla, ona ipak ne spada u takozvani Canon celokupne priče.
Najbolja stvar u svemu, što svih ovih pet igara imate u ovoj kolekciji, tako da možete igrati koju god poželite, kada god poželite, sa mogućnosću biranje PAL ili NTSC verzije, što važi i za sve ostale igre iz kolekcije.
11 godine nakon prve Metal Gear igre, koima je priredio revoluciju na PlayStation konzoli, izlaskom Metal Gear Solid naslova. Ova igra je u neku ruku remake Metal Gear 2 Solid Sanke naslova sa MSX platforme. Po mnogome slična, ali naravno po izvedbi, načinu pripovedanja, miljama, svetlosnim godinama ispred. Metal Gear Solid je bio i ostao jedan od najpoznatijih naslova u industriji. Uveo je sinematično izražavanje igre kada je u pitanju naracija kao i gameplay sisteme koje su do tada bili neviđeni. Najgora stvar u ovoj kolekciji je to što je Metal Gear Solid najobičnija emulacija ove igre sa PlayStationa, dakle nemamo apsolutno nikakva poboljšanja. Ovo je jako tužna činjenica, ali znate kako kažu, bolje išta nego ništa. Čak i ta „verna prenešena igra Metl Gear Solid sa PlayStationa, kakva god tehnički bila, je i dalje jedno od retkih remek dela industrije. Tako da smo zahvalni konamiju što nam je dopustio da je uopšte igramo na modernim platformama, što je do skoro bilo nezamislivo, okej sem na PC-u.
U kolekciji imamo još dva naslova, a to su Metal Gear Solid Sons of Liberty, po nekima najbolja igra u franšizi. I dalje na netu kruži snimak muka na E3 sajmu prilikom prvog prikazivanja igre, kao i neverovanje šta će sve jedna konozola moći grafički prikazati igračima. Na žalost ovo je jedan običan port kao i kec, samo ovog puta iz PlayStation 3 i Xbox 360 kolekcije, Metal Gear Solid HD Collection. Upravo zbog toga, svako ko ima Xbox Series X ili Xbox One, S ili X, je već mogao da igra apolutnu istu verziju ove i treće igre iz franšize, jer su pa identične, ako ne i bolje nego ove iz najnovije kolekcije.
Metal Gear Solid 2 iako je bio nastavak već sjajnog naslova, je mogao da se igra zasebno, jer je imao svoju priču, koje poprilično lepo zaokružena. Deo za sebe, kao i svaki Metal Gear Solid naslov, ali naravno, to ne znači da nema takozvanih callbackova na prethodnu igru, a i svako ko je igrao prvi deo će se oduševiti nekim fazonima i forama i prozivke keca. Veći deo gire igrate kao novi karakter Raiden i to je bio jedan drawback za mnoge fanove, jer sa kecom su se svi zaljubili u Solid Snakea. Ipak vremenom su shvatili i razumeli ideju Hidea Kojime i poentu ubacivanja novog lika u igri. S tim, makar meni, od tih starijih naslova, Metal Gear Solid 2 je možda najbolji deo, mada verujem da je za sve ostale to trojka.
Metal Gear Solid 3 Snake Eather je, kao i dvojka, priča za sebe, a radnja se vraća nekoliko decenija unazad gde igrate sa Naked Snakeom iliti Big Bossom iz ostalih igara. Nekada protagonista, nekada antagonista, znate da sa Kojimom nikada nije lako kada je razumevanje njegovog pripovedanja u pitanju. Celokupna priča, dešavanja, lokacije su po mnogima najbolje stvari u trojci od svih pet „novijih“ naslova franšize, ali ponovo ostaje žal za tim što jednostavno nemamo nikakva podešavanja u odnosu na HD kolekciju sa Xbox 360 i PS3.
Svaka igra je, kao što sam sam rekao, priča za sebe, ne samo po jelte priči, već i po izvođenju. Metal Gear Solid ima to sada već kultno izometrijsko izvođenje koje je poprilično dobro i interesantno i nekako totalno ide uz gameplay koji je ponuđen igračima. Dvojka sve to modernizuje malo bolje za igrače i pravo je uživanje igrati ga. Ima svoje fazone i fore i naravno muke i komplikacije kada je izvođenje u pitanju. Trojka je ipak u tim mukama najbolja jer nekada, bolje rečeno, jako često, kontrole mogu da budu previše za većinu igrača. U nekim boss igrama imate osećaj da se borite protiv dva bossa, a to su kontrole i boss u igri. Nego i pored toga, igra je toliko dobra da je teško bilo šta zameriti.
Pored svih igara, Master Kolekcija Volume 1 ima i pregršt dodatnih sadržaja, a od njih je najbolji Mater books svih naslova. Jednostavno rečeno, to su svi nacrti, scenariji, backstory svih bossova i likova iz igara koje igrate. Blago za sve fanove Metal Gear franšize i za sve one koji žele da još dublje uđu u ovaj neverovatan svet koji je za sve nas kreirao Hideo Kojima. Problem, makar na Xboxu je to što svaki deo kolekcije mora da se startuje zasebno ukoliko želite ili nešto da pročitate ili nešto da igrate, ali to je mala muka u odnosu koliko kolekcija nudi svim igračima.
Generalno gledano, sa tehničke strane, ovo je najlenji port igara ikada, što ostavlja taj gorak ukus u ustima igračima i fanovima ove franšiza. Sa druge strane, kolekcija je toliko sadržajna da je ne možemo mrziti, čak i pored užasnih tehničkih problema i nedostataka. Konami nam je ipak pružio da igramo prve tri tj pet Metal Gear igara na modernim platformama i koliko da me boli moram reći, hvala im na tome.
žarko iščekujući epski završetak sage, koji dobrim delom nažalost nismo dobili.