Kapitalistički dizajn u video igrama

Gaming
1

image
image1400×1050 87.4 KB

Evo jednog dobrog teksta na eurogameru:

Svi znate za moju novostecenu slobodu of Fife - koja cak nije ni vrhunac kapitalisticnog dizajna u video igrama. Mobilne igre su notorne u tom pogledu, jer vas teraju da platite novac ili da oplatite gledanjem istih dosadnih reklama, non stop morate da pratite razne eventove i da klikcete po ceo dan kao sumanuti da bi postigli nekakav uspeh u igri. Buduci da su mahom free to play, sve je usmereno na ovo besomucno isisavanje novca ili vremena.

Secam se kada je devojka pokrenula Animal Crossing na Wii-u i krenula da bere jabuke. Dobila je smernice da se sto pre javi nekakvog rakunu Nooku. Javljajuci se u njegov office, ponudjen joj je prvi upgrade u igri - slucajno je kliknula na neki krov, potpuno isti kakav je vec imala samo druge boje. Nook joj je drage volje prodao i zaduzio za neki sumanuti iznos u jabukama, koji je trebalo da otplati. Bila je zapanjena kada je shvatila koliko ce joj trebati vremena. Kapitalisticki dizajn od samog pocetka bode oci. Zasto bi neko od igraca trazio besmislene manuelne zadatke ako bi video igre trebalo da budu zabavne? Zbog cega sebe zarobljavamo u virtuelne svetove koji za nas predstavljaju drugi posao? Neverovatno je koliko je ovaj kapitalisticki pristup svemu, pa cak i zabavi, skopcan sa nasim osecajem za satisfakciju i nagradu.

Cini se da je danas racionalnom gameru koji ceni svoje vreme, neophodno da se nekako iskobelja iz tog stiska kapitalistickog dizajna, koji vreba svuda, od open world AAA naslova do mobilnih igara, koje tek cede svaki atom slobodnog vremena. Online igre su tipicno i najtoksicnije jer ukljucuju i momenat kompetativnosti.

Za mladog gamera, takve vestine mozda imaju smisla, jer treba kroz igru da ga pripreme za surovi realan svet - ali za starije gamere koji u tom svetu vec provode puno vremena i zele uz igre nakon toga samo da se opuste, postizanje teskih, dugorocnih ciljeva i trcanje po virtuelnom tocku moze da bude iscrpljujuce. Jedan posao radite za pravi novac, drugi za virtuelni, zapostavljajuci svoju istinsku potrebu da se razvijate i da sticete kvalitativno nova iskustva.

Dugo me muci da li uopste u gamingu postoji izlaz iz tog egzistencijalistickog pakla - izgleda da tek poneke Indie igre ili story driven AAA igre mogu da zadovolje visoke narativne kriterijume i vracaju nas u ono doba kada su igre bile prava umetnost a ne obicna kapitalisticka zamka.

5 Likes
2

Sve manje vise tacno…
Ima davno da sam igrao neku glupavu igricu na ipad… i to, kliktao kao debil… danju, nocu…
Dotle je islo da sam bio u US i pisem zeni kod kuce da upali igricu i sta da klikce :exploding_head:
Debil debil… na kraju popizdim i obrisem sve i cao!!

Ali sta predlazes?? Da igramo klikere :rofl:
Pa naravno da je igrica kapitalisticka… kao i film, kao i prasak za ves, kao pasta za zube…
Prosto svaki proizvod je neko napravio da bi ga prodao i zaradio…

1 Like
3

Proizvod kapitalizma ne mora da bude i njegova imitacija. Pasta za zube ispunjava svoju osnovnu svrhu bez toga da ti glumi sefa i zahteva da peres zube 22x dnevno, odredjenom brzinom, da bi postigao ne znam sta, imao belje zube i vise puta oprane od Mike ili Zike. Zamisli da svaka stvar ima svoje ciljeve, mini igre, da se negde belezi i deli na socijalnim mrezama.

Igre mogu da budu strahovito naporne, iluzija je da mi biramo grind u Fifi, da neko nije namerno dizajnirao sve moguce dugmice da bi manipulisao nasim slabostima. Neuronauka je odavno utvrdila zakonitosti kojima se proizvode epinefrin, serotonin, dopamin, oksitocin i to predstavlja legalni doping pod okriljem zabave - a koje na vrlo jednostavan nacin mozes da inkorporiras u mehaniku igre.

4

A jbg, na kraju dana samo jos jedan proizvod u nizu… pola zivota kupujemo stvari koje nam ne trebaju ali ih opet kupujemo. To je zivot.

5

Najsmešnije mi je bilo kad sam pokrenuo Freedom Wars. Na početku igre te osuđuju na kaznu od mislim milion godina, ako ne i više. Kako igraš misije, tako ti se umanjuje taj broj. Što je teža misija, to ti se više godina smanji. Kad sam prešao igru mi je ostalo još oko 500000 godina robije.

A prelazak najtežih misija u tom trenutku je umanjivao kaznu za 500-1000 godina. Prodavanjem pušaka i delova koji se nađu po misiji bi se umanjila kazna za možda par godina.

Jedno vreme sam se zanosio da pokupim sve trofeje, uključujući onaj koji se dobija kad odradiš sve te godine robije, ali sam rekao da bi radije igrao nešto drugo.

Igre su počele da dodaju apsurdne stvari da bi ih što duže igrali. Bilo da su achievementi kao Seriously iz Gears of War, igranje svakog lika 24 sata u Mortal Kombat ili nešto drugo, postalo je malo apsurdno i kao drugi posao da imaš.

2 Likes
6

Nekako je cela industrija otišla u pravcu da nas izmuzu do poslednjeg centa. Što vremenski što novčano.

Mislim da je Guardians baš zato mnogima postao favorit, jer je old-school SP igra, gde ispratiš priču i završiš je za neko relativno kratko vreme a pritom te ne košta osim osnovne cene ništa.

Svi se bore za naše vreme i pare.

Konačno su svi shvatili da je gejming veći od filmske industrije i da se opasne svote vrte. Nažalost su istu krv u vodi osetile i ajkule, pa su prvo pokušali putem loot-boxeva da nas navuku na kockanje, kada im to nije prošlo, danas pokušavaju sa nft-em, i ko zna šta je sledeće. Menjaju dnk već ostvarenih franšiza, kao Battlefield, ubacuju neke krindž spešaliste, ni bi li u budućnosti mogli eventualno još koji dinar iz nas da izvuku putem lajv service. Kako izvući maksimalni profit, a pritom uložiti minimalno truda.

Pritom igre redovno izlaze polu završene i bagovite do neba. Sva sreća pa je community grlat, pa se prozovu ovakve gluposti.

GTA V tj. Online je jedna od najvećih bruka što se istoga tiče. 10 godina i 3 generacije nam guraju isto niz grlo, dok opet community nije rekao dosta. I eto, posle revolta i pada popularnosti rockstara, odjednom kao iz vedra neba, GTA6 najavljen, in full development. I opet, nije to najavljeno zbog fanova, nego taman pre earnings call, investitorima i kompanjerosima.

Nook iz AC je inače poznati mafijaš i zelenaš. Nisam igrao igru, a znam sve mimove vezane za njega. :grinning:

image

3 Likes
7

Ova priča mi je baš interesantna, i Nook Mafioso kome dugujem 80.000 jer sam se doselio na ostrvo…
Lopovluk, kvadrat u Animal Crossingu kao na Beogradu na vodi :smiley:

Elem, baš me zanima da otvorimo temu sa stanjem naših omiljenih igara. I tu da pišemo, npr alex za bf, ja za halo itd itd.
Da vidimo gde se koja igra nalazi i u kolikom je kanalu… Bilo bi interesantno videti. Jer je trziste postalo toliko overwhelmed da ne postoji sansa vise da svako od nas sve isprati. Nikad nije bila ovakva hiperprodukcija.

1 Like
8

Kako onda uzvratiti udarac, zasto se vise ne borimo i ne koprcamo da se izvucemo iz tog uslovno receno ropskog polozaja u odnosu na ogromne data-centre koji crunchuju nase podatke i navike koriscenja, prevarajuci ih u kranje proizvode koje pretenduju na 80% naseg slobodnog vremena. Odbaciti apsolutno sve grind-based, stats-based, RNG based, online igre koje nas teraju da se borimo jedni protiv drugih i ostvarujemo pirove vituelne pobede, simulacije stvaranja, pa i strategije. Sta nam onda preostaje, osim nekih narativnih iskustava i walking simulatora koji ce nas usmrtiti od dosade, ako vec ne od prekomernog leachovanja naseg vremena i energije.

Zalim za vremenom kada igre nisu bile ovoliki biznis. Naravno, bile su i dalje u osnovi kapitalisticki dizajnirane - tezina je bila pre svega uslovljena potrebom da se ubacuju zetoni u automate, itd. Ali, danas je sa ogromnim data science centrima i analitikom otislo na neki potpuno suludi nivo legalne ili polu legalne adiktivnosti (u slucaju lootboxova), pa je prepoznavanje ovih elemenata pod okriljem zabave licna odgovornost igraca. Hiperprodukcija i hiper-konkurencija, evolutivno dovode do razvijanja sve podmuklijih metoda za okupiranje paznje igraca.

Naravno, moze se slicno reci i uopste za nas konzumerizam - sigurno nam ne treba jos jedan par Dzordanki, i necemo biti srecni i nasmejani ako pijemo Coca Colu, nego cemo dobiti dijabetes i cirozu jetre, uz visak kilograma koji ce nas takodje polako ubijati viscelarnim mastima oko organa, i ko zna kakvim sve hemikalijama.

Drugim recima, gaming je postao opasan po zdravlje, i mentalno i fizicko. Od jednog u osnovi eskapisticko-elitistickog hobija za gikove, prerastao je u industrijsku masinu koja nas drzi zarobljene u matriksu tih vituelnih svetova i crpe energiju za ogromne zle korporativne Harkonene.

Perverzija konfuzije dostize svoj vrhunac debatama i u radovanju oko ovih poslednjih akvizicija koje bi mogle da podmire dug svih zemalja treceg sveta. 5 milijardi od mikrotransakcija, wow, dobar posao Jimbo. Ne samo da smo u jadnom i bednom polozaju nego nismo u mogucnosti da prepoznamo da je njihov interes dijametralno suprotan nasem, pa se radujemo sto ce na nas racun moci da zaradjuju jos vise para.

I to je jedno vrzino kolo - radimo za jedne kapitaliste da bi davali te mukom zaradjene pare drugim kapitalistima i to opet kroz neko virtuelno mrcvarenje.

Gde je tu zadovoljstvo bitisanja, miris poljskog cveca i sveze pokosene trave, sljapkanje po barama posle kise. Gde je tu vreme da razmisljamo, ne samo da se divimo i uzivamo. Gde je u tom bezdusnom sistemu, sto bi rekao Duci Simonovic, covek kao jedno mislece bice, gde su humanisticki principi.

9

Moje stanje sa Fifom zaista ne zelite da znate, koliko je to otislo daleko. 15 godina ja sam prakticno radio drugi posao za prokletnike. Vrteo nekakve virtuelne milione, grindovao kao blesav sav content koji postoji. I sledece godine gradi ponovo od temelja istu kulu od karata.

Robujemo fransizama, svadjamo se oko toga ko ima bolju konzolu i koji je brend bolji, delimo ko je koliko zaradio za fiskalne kvartale. Potrebna nam je hitna evakuacija iz tih virtuelnih kaljuga, podmetanje klipova u tockove bezdusnoj masineriji virtuelnim skakanjem sa prve litice i virtuelnim samozapaljivanjem/samogranatiranjem, ako je ukljucen friendly fire. Crvenu pilulu moramo da progutamo odmah, koliko god bila gorka, a posle na temeljima razrusenih virtuelnih imperija i pustih servera, izgradimo neki bolji gaming.

2 Likes
10

Ja ne vidim stvari jos tako ekstremno. Mada sigurno ima neizmerno vise takvih slucajeva nego pre 15 godina.

Ja na gejming gledam jos sa radoscu, i radujem se sledecoj sesiji. Bas juce sedim i razmisljam kako me je Dying Light 2 podsetio zasto volim ovaj hobi. :slightly_smiling_face:

Trenutno sam svakako u periodu zivota gde imam kasno uvece 2-3 sata da upalim neku igru, a i onda sam toliko umoram da ne mogu ni da uzivam kao covek. Zato i nervira kada igra ocekuje od mene da joj posvetim 500 sati ili da grindeujem da bih ostao kompetitivno relevantan.

Ja sam srecan sto sam Half Life Alyx, mogao da odigram sa svojih 30 i kusur, i da je nazovem mojom omiljenom igrom ikada. A ne da zivim kao do tada od neke nostalgije, i od nekih secanja na igre koje su mi pre 15-20 godina bile omiljene. Bez i da ijednom dodatno provucem karticu. Ima bisera koji vracaju veru u ono bi gejming trebao biti. Ali su te igre sve redje.

Generalno ja nazalost ne vidim poboljsanje na horizontu, cela kripto prica mi to samo i dalje to dokazuje.

5 Likes
11

@padawan tvoj problem sa Fifom je isti kao moj problem sa LoL-om koji sam imao. Stvar je u tome da ni jedan ni drugi ne bi smo grindali da nismo uživali u igri. Bilo nam je lepo i zabavno. Onog trenutka kada nam ta zabava prelazi u frustraciju za svaki poraz u ranked mečevima ili tebi otvorenim lošim packovima, onda je vreme da se stavi tačka na tu igru i ostane u lepim sećanjima. Ja mrzim LoL sada isto koliko i ti mrziš fifu ali ne mogu da zaboravim sve one divne trenutke dok sam igrao sa društvom. Ovaj članak je po mom mišljenju možda i “too heavy” jer igre igramo zbog zabave a ne da nam to bude dodatna obaveza. Oni mogu da stvaraju šta god hoće ali korisnik je taj koji bira kako se ophodi pre toj igri tj da li je igra iz zabave ili želi da mu bude dodatna obaveza, a msm da ovo drugo niko ne želi.
Ne znam, nekako nisam zadovoljan kuda ide ovaj moderan svet. Za sve postoji neki naučni termin, sve je postalo bolest, sve je postalo fobija… Treba postaviti pitanje da li su kreatori ti koji nameću kapitalistički dizajn ili je to ipak fo korisnika. Ja mislim da je ovo drugo.

1 Like
12

Šta znam, u neku ruku te razumem jer sam prošao isto kao ti, od nervnog sloma pa sam sada u fazi kad se ni malo ne sekiram. Evo posle prve vikend lige na Fifi imao sam skor 13 pobeda od 20 utakmica. Pre mi je bio maksimum 14 od 30. Igarm koliko da igram i da se ponadam da ću dobiti iz neke kesice nekog top igrača poput Ronalda, Mbapea itd. Inače, ne pada mi na pamet da više grajndujem sve i da u nedogledam igram squad battles. Klasika samo neki rivals koliko da imam poene za WL i možda neki objektiv ako baš ima neki dobar igrač a da ne iziskuje da propišam majčino mleko.

1 Like
13

Ne bih se slozio samo sa ovim da imamo hiperprodukciju.
Mozda je do mene. Ali ja samo vidim gomilu reciklaza, okrecenih, usminkanih matorih igara i besumucnih nastavaka.

14

Prebacivanjem tereta “krivice” na igraca, koji ne ume da se obuzda, samo zanemarujemo sistemski problem u osnovnom dizajnu koji zahteva da sledis pravila igre kako bi bio uspesan. Naravno, uvek mozes da kazes - ma ja cu samo u areni da sutiram loptu na gol, sta mi mogu, haha. Ali to nije nacin na koji oni zele da te angazuju, nije nacin na koji ces u igri biti “uspesan”. Drugo, igras na ivici noza i u svakom momentu mozes da skliznes u taj void besmislenog grinda, besomucnog otvaranja paketica, kompletiranje dnevnih i nedeljnih ciljeva za kartice koje ce vec za nedelju dana biti prevazidjene.

Drugim recima, ako polako vrtis tocak, to te ne cini nista manje hrckom, vec samo sporim (= losim?) hrckom. :hamster:

Cela poenta online igara je penjanje na ladderu. Bez tog kompetativnog momenta, bojim se da su takve igre kudikamo jos besmislenije.

1 Like
15

E sada ne bih da zvucim blesavo…
Ali sta ti imas tu da radis u Fifi sem da igras.
Sta kao dobijes bolji mac, stit, pusku??
To je fifa…
Odaberes tim, sutiraju loptu…

1 Like
16

Kapitalisticki sistem koji te isrcpljuje tokom dana, zahteva od tebe jos grindanja nocu, i nervira te to sto prosto ne mozes sve da postignes. :slight_smile:

Zasto je uopste vazno biti “kompetativno relevantan”. Zar to nije krajnje isrcpljujuce, nakon celodnevnog dokazivanja vrednosti i borbe za relevantnost na poslu, cak i da moze da se nekako ugura u ta 2-3 sata. Trci, udri, juri, pucaj, skaci, stalno u krug, brze i bolje od drugih.

Mozda je to neki evolutivni poriv da ispoljimo agresiju u kontrolisanom okruzenju, koja se akumulira kao posledica kapitalisticke eksploatacije, u nekoj formi koja joj takodje daje gorivo za opstajanje - da bi mogli bolje da pucamo, jurimo i skacemo, gomila korporativnih leminga mora danonocno da rinta i izbacuje patcheve.

Zasto lepo ne mozemo da nadjemo “ventil” u sadjenju bonsai drveca, ili makar nekom virtuelnom ekvivalentnom zen iskustvu (u linku iz uvodnog posta je opisan indie biser iz gamepassa, Unpacking).

17

Pa dobijas svasta nesto, sto ce na kraju sledece sezone postati nista. :slight_smile:

Fifa je dijabolican mehanizam koji kombinuje kocku, ekonomske principe trgovine, i AI skripte za “player engagement”.

Biranje tima i sutiranje lopte je samo spoljasni sloj, koji nekome sa strane lici na fudbal.

18

Ali stvarno bez zelje da vredjam. Sta dobijes??
Jbt ono fifa, odaberes tim.
Cemu sluzi? Bolje kopacke pa tvoji brze trce?

19

Pa da, kao neke bolje verzije kartica, koje progresivno tokom sezone izbacuje EA i to sve frekventnijom dinamikom na nedeljnom i dnevnom nivou, ali posto ih svi imaju, cilj je da budes iznad “power curve”-a, i da imas u bilo kom trenutku malo bolje nego drugi. Blesavo zar ne.

In before Vasic napise koju rec o skupljanju kartica :smiley: