Spremite se na traume.
a jel bi rekao da igru vredi probati, uprkos traumi?
meni svaka njihova igra deluje intrigantno, al nijednu stvarno nisam voleo da igram, uvek se nekako promasimoā¦
Obavezno! Ja sam je igrao u najgoroj fazi artritisa, sto dovoljno govori (doduse mozda i o mom mazohizmu pomalo).
Ako uspes da prevazidjes crushing momente pocinjanja igre iz pocetka svaki put kada umres, rekao bih da je mehanika skoro pa na Diablo nivou zaraznosti.
Roguelike igre su ipak za neku posebnu sortu gamera. I posle nekoliko sati, nisam se osecao toliko jako da projurim kroz prvih nekoliko ānivoaā, ali moram reci da nije ni izbliza na nivou kaznjavanja Returnala i postoji kakav takav osecaj progresije. Dosta pomazu i novi narativni elementi i trinketi posle svake reinkarnacije.
Dobio je cringe roguelite etiketu, ali nemojte da vas zavara, u odnosu na roguelike igrace, svi gameri sa Xbox republike su teski casualci.
Jedna od najboljih roguelike igara. Ja sam je uzeo za PC bas zbog odlicnih ocena i hvalospeva. Meni se npr sam gameplay ne svidja. Kontrolisem lika sa WASD dok su mi napadi klikovi na misu. Meni kao dugogodisnjem isometric igracu treba vremena da se presaltam na taj nacin igre jer je uglavnom obrnuto, Zato sam i ubrzo batalio i od tada nikako da joj dam drugu sansu.
Probao juce, svidela mi se!
Lako se umire, predjem tek pregrst soba, al gameplay je dinamican i svako unapredjenje koje pokupis znacajno promeni playstyle. Otkljucao sam sve pocetno oruzje, zasad naginjem luku i streli mada naravno treba eksperimentisati.
Jako mi se svidja kako su upleli pricu u roguelite strukturu, sve sto se desava ima narativnog smisla, plus te igra ānagradjujeā novim dijalozima posle svake ture koji produbljuju karaktere i situaciju. Gluma i kvalitet pisanja odlicni.
Ono sto mi se zasad manje svidja je dodge na X-u, umesto na krugu. Onoliko puta refleksno pritisnem krug kako bi izbegao napad i popijem damage, al ajde, navici cu se. Takodje mi se ne svidja sto dodge ne odreaguje istog momenta, kao da mu treba delic sekunde da se pokrene.
Al da se razumemo, iako nisam neki ljubitelj roguelike zanra, vec vidim sto se Hades smatra jednom od boljih. Da izazov nije tako visok, garantujem da bi se Lidija navukla na dramu medjā bogovima, bas su ih napravili da budu, onako, biseksualno harizmaticni.
Odi lagano u opcije i promeni da ti dodge bude na krug. To sam prvo uradio na Xbox (B umesto A) pre nego sto sam pokrenuo igru.
Jako je važno sa svima popriÄati u svakom krugu nakon smrti i darovati im nektar.
Da, obiÄno ne menjam kontrole od default postavke, al ovde sam na ivici da to uradim hah.
Jasno, a i priÄa je veÄ krenula da se zahuktava.
RazmiÅ”ljam kako Äu predložiti lidiji da proba igru uprkos averziji prema teÅ”kim borbama. Ako se pomiri s tim da je umiranje oÄekivani deo procesa, možda se i navuÄe na igru, baÅ” zbog razgovora s bogovima.
Ljudi su se razveli i zbog manjih stvari, zar zaista zelis to da joj uradis
Mogu slobodno da kazem da mi vec duze vreme neka igra nije tako cucnula kao ova. Jedva cekam da nastavim veceras.
I jos da dodam, ako su hteli da chris judge bude hades a da se ne zna da je to on, trebali su da izbace āboyā iz dijaloga ili su ostavili namerno
Ej pazi stvarno! Nisam ni provalio, al sad kad kazes taj je.
Stigoh tek do treceg sveta jednom (tj, pobedih onu skeletalnu azdaju), i to potpuno neocekivano. Mozda kad si dobar u ovakvim igrama mozes da planiras svoj build i u svakom trenutku imas dobru ideju kakve su ti sanse, al kad ja igram, svaka odaja bude nov obrt ā od full healtha do smrtno ranjenog, od jedne noge u grobu do nedodirljivog, nikad se ne zna.
I jel se to meni cini, il je aresov ādoomā boon prilicno op?