Interpretacija priče o robinu hudu je svima poznata, makar u filmovima i serijama, ne toliko u igrama. Mada poslednjih par godina smo dobili nekoliko naslova koji su pokušali da na svoj način prenesu ovaj svet, sa manje ili više uspeha. Hood Outlaws & Legends je verovatno poslednja igra koja je pokušala da izmisli nešto novo sa svojom interpretacijom ovog sveta, i to je dobro, ali nekako priroda igre, coop fora nije zadržala igrače previše dugo uz nju, na žalost. Godinama kasnije Appeal Studios u saradnji sa Naconom izbacuju Gangs of Sherwood, svoju, do sada neviđenu interpretaciju sveta najpoznatijeg lopova u borbi za siromašne.
Gangs of Sherwood se dosta razlikuje od tradicionalne priče o Robinu Hoodu. U ovom alternativnom univerzumu, srednjovekovna Engleska uveliko istražuje i meša mehaničke stvari sa alhemijom, magijom i svim i svačim ostalim. Upravo zbog toga, po rečima game directora ovo je njihov pokušaj predstavljanja ovog narodnog heroja u takozvanom „Science Fantasy“ okruženju. Tu ćemo videti mnogo mnogo više stvari koje podsećaju na mašinerije iz prvog svetskog rata, ogromnet topove, mašinerije koje pokreću misteriozne sile, velike bossove koje iako potenciraju da inspiracija nije bila to, neodoljivo podsećaju na neke steampunk kreature. Svet koji može da se vidi u Gangs of Sherwood jeste prelep, intrigantan, zanimljiv i teraće igrače da nauče više o njemu, ali na žalost, to neće moći. Ma koliko okruženja izgledala odlično, igra je poprilično linearna i ona neće moći da se istražuju onoliko koliko bi igrač poželeo.
Struktura misija, koje ima ukupno 12, je poprilično linearna. Od početka do kraja idete već predefinisanom putanjom, od tačke A do tačke B, a tu je i checkpoint ukoliko nekako uspete da zalutate, što se neće desiti, jer jednostavno nije moguće. Na nivou doduše ima nekoliko putanja koje se račvaju ali generalno vode do istog cilja. Na tim putanjama možete naći tajne, više parica za siromašne i neke vrste collectiblesa koje možete sakupljati, ali ništa od prevelikog značaja za napredak igre. Mada u igri postoji sistem alata koje vam mogu pomoći u bitkama, mada to ću pomenuti kasnije, kada budemo pričali o gameplayu. Generalno gledano, ma koliko ceo svet izgledao zanimljiv i raznovrstan, nekako deluje kao da je razvojni tim isuviše malo vremena posvetio tom takozvanom world buildingu, bolje rečeno svemu šta bi moglo da se dešava na ovim, ma koliko linearnim, poprilično prijatnim nivoima. Igra se deli u tri poglavlja od po tri misija, svako poglavlje se dosta razlikuje od prethodnog i to je za svaku pohvalu. Pored glavnih misija, imate i tri dodatne, koje su više boss borbe koje možete prelaziti zarad dobijanja više zlatnika koje će vam služiti za nadogradnju likova. Problem je to što za svaku misiju će vam trebati 20-30 minuta za prelazak, što znači da će vam za celu igru trebati, pa ne više od četiri pet sati za prelazak, možda čak i manje ukoliko ste vešti u borbi.
Sada krećemo sa onim zanimljivim, sa delom koji stvarno sija u igri, makar na početku i do određenog momenta, a to je borba. Kako je razvojni tim rekao, borba je inspirisana japanskim akcionim igrama kao što je Devil May Cry i Bayonetta. Daleko od toga da je tog kvaliteta, ali poprilično je zanimljiva. U igri imate četiri lika koje možete da izaberete. To je Robin Hood, Mirriam, Little John i Friar Tuck. Dobra stvar je što svaki heroj, ako mogu tako da ih nazovem, ima totalnu drugačiju mehaniku borbe. Robin Hood je vešt lukom i strelom, u kombinaciji sa povremenim mlaćenjem protivnika izbliza, Mirriam je agilni borac koji koristi svoj bič i koplje, Little John je veliki, polumehanički lik koji je jedan od dva snazna karaktera, i Friar Tuck će najviše služiti kao tenk i odbrambena jedinica sa svojim ogromnim štitom i još većim čekićem.
Boba je fluidna, brza i odlična. Svi likovi će imati dupli skok iliti skok i dash, roll, jak i slab napad, super napad koji će se puniti vremenom kao i još neke stvari koje će im pomagati u borbi koje možete otključati kasnije. Svaki lik se drastično razlikuje od drugog i najbolje od svega je to što kada igrate sa drugim igračima, možete da kombinujete napade, a to stvara poprilično odlične scene na nivoima. Neko će toliko jako udariti protivnika da će se on lansirati, dok će drugi igrač moći da se nadoveže na taj napad i poleteti ka neprijatelju i uraditi 10+ komboa na njemu u vazduhu sa zakucavanjem protivnika na zemlju. Sve to izgleda prosto fantastično, uzbudljivo i tera igrače da budu što kreativniji u borbi, da isprobavaju razne stvari i da se prepuste odličnoj fluidnosti gameplaya.
Ovde dolazim do stvari koja je mač sa ve oštrice, a to je suština kako je osmišljen gameplay. Celu igru je moguće igrati u solo izvedbi. Birate heroja koga želite, krenete misiju i završite. Na normalnoj težini, u solo izvedbi igra je prelaka, makar je meni delovala tako, i ne tako zanimljiva. Da, možete da vezujete komboe, ali nekako fali taj „umpf“ kada igrate sami, ako me razumete. Jednostavno fali nešto, nekako je sve previše suvoparno. Priča i nije toliko bitna, jer eto, mene nije toliko zaintrigirala. U svakoj misiji, nebitno da li igrate solo ili ne, ćete čuti dijaloge svih likova, čak i ako igrate sa jednim, kao da su oni tu stalno prisutni, ali nisu. Tako da prelaženje iznova i iznova u solo izvedbi zbog priče jednostavno nije rešenje, jer ćete sve čuti u prvom prelasku.
Ono naš ta se igra oslanja je kooperativna igra koju sam već pomenuo i koja je odlično odrađena. Na normalnoj težini i nije toliko zanimljiva, ali sija kada se ona podigne na veći nivo. Tada ta saradnja, sinergija svih likova je preko potrebna i jednostavno vas tera da komuniciratte sa ostalima i reorganizujete taj haos koji nastaje na svakom delu nivoa. Mada sve je to kul do onog trenutka kada vidite da u igri nema baš toliko varijacija neprijatelja. Oni se ponavljaju iz nova u nivo, dođe neki novi tu i tamo, ali nemaju neke drugačije napade i šablone koje trebate naučiti, već je celokupna borba, makar kasnije postaje poprilično jednolična, ma koliko sve pršti na strani.
Sve nekako deluje kao da su neprijatelji dummies koji su jednostavno tu kako bi se vi iživljavali sa raznim komboima koje možete da vežete sami ili sa drugim igračima. Postaje kritičnije kada je na ekranu više neprijatelja. Postoji lock on sistem ali nije toliko dobar, nekako je labav i često skače sa jednog na drugog protivnika. Najbolje rečeno, ne postoji taj izazov koji će terati igrače da budu bolji i bolji. Postoji dosta dobar fun factor, osećaj zadovoljstva dok sve pršti od komboa i brojke koje izleću sa strane da vam pokažu koliko ste vezanih udarca uradili, ali sve to splasne čim se završi okršaj. Igri nedostaje ta dubina, ali za dubinu je potrebno da ona duže traje, a ovde to nije slučaj.
Kada pričam o dubinama, to je malo poboljšano sistemom nadogradnje likova. Posle svake misije ćete se vratiti sa određenim brojem zlatnika, a to možete koristiti za nadogradnju lika i otključavanje novih udaraca. Ipak to nije kompleksan sistem sa 20+ poteza, već ih ima desetak i lako ih je naučiti i realizovati u borbi. Dobra stvar u svemu tome je što imate training ground u Major Oak, tj vašoj bazi odakle birate i startujete misije. Tu se možete izveštiti sa likom sa kojim planirate da igrate. Ipak, nemoguće je pokupovati sve poteze i mogućnosti nakon jednog prelaska igre, tako da je potrebno da igrate iznova i iznova kako bi usavršili nekog lika do maksimuma. Ovo možda bude predstavljalo problem jer je solo gameplay, ma koliki plus bio što uopšte postoji taj „offline mod“ poprilično suvoparan i ne toliko interesantan, zanimljiv kao kada igrate u coopu.
Gangs of Sherwood je igra sa super mehanikom, makar onom osnovnom, ali kojoj nedostaje ta dubina na mnogo više nivoa. Uzevši u obzir da je ovo prva da kažem ozbilja igra Appeal Studija, sve deluje obećavajuće, ali se nekako plašim da će jako brzo nedostajtati sadržaj koji će terati igrače da se vraćaju ovoj igri. Igra je pravljena sa mišlju da se igra iznova i iznova, ali se nekako plašim da nema to šta će vući igrače nazad posle određenog perioda. Mada, vreme će pokazati. Igra izlazi 30. novembra, za samo par dana i koštaće 39.99€ na našem tržištu. Možda je cena mogla biti malo niža, baš zbog ne toliko velike saržine samog naslova, ali šta je tu je. Dobra stvar je to da je ona stvarno zabavna kada se igra u društvu.
Gangs of Sherwood je igra sa super mehanikom, makar onom osnovnom, ali kojoj nedostaje ta dubina na mnogo više nivoa. Uzevši u obzir da je ovo prva da kažem ozbilja igra Appeal Studija, sve deluje obećavajuće, ali se nekako plašim da će jako brzo nedostajtati sadržaj koji će terati igrače da se vraćaju ovoj igri. Igra je pravljena sa mišlju da se igra iznova i iznova, ali se nekako plašim da nema to šta će vući igrače nazad posle određenog perioda. Mada, vreme će pokazati. Igra izlazi 30. novembra, za samo par dana i koštaće 39.99€ na našem tržištu. Možda je cena mogla biti malo niža, baš zbog ne toliko velike saržine samog naslova, ali šta je tu je. Dobra stvar je to da je ona stvarno zabavna kada se igra u društvu
