Postoje par naslova zbog kojih sam bio uzbuđen zbog ovogodišnjeg Gamescoma. Jedan od njih je novi Bloober Team IP, prva originalna “pucačina iz trećeg lica” iz njihovog studija, pod nazivom Cronos: The New Dawn. Nakon prvog trailera, apsolutno sve šta sam video mi se svidelo, i upravo zbog toga, Cronos: The New Dawn je bio naša prva stanica na ovogodišnjem Gamescomu. Jer, kako započeti ako ne sa jednim sjajnim nadolazećim survival horor naslovom!
Ljudi iz Bloober Teama su nas sjajno dočekali, a kada sam počeo da igram, dmah mi je bilo jasno da ovo nije običan survival horror. Nije to tip igre gde možeš samo da se zavališ i uživaš u mračnim hodnicima, ovde te svaki trenutak tera da budeš na iglama, kako zbog sjajne atmosfere, tako i zbog nemilosrdnih neprijatelja u igri.
Demo koji smo igrali je trajao nekih 30 do 45 minuta, sam početak igre, gde se upoznajete sa svojim likom, the Traveler, poslata nazad kroz vreme kako bi pronašla svog prethodnika, koji je imao određen zadatak, ali je izgubljen svaki kontakt sa njim. Odmah na početku je sve kriptično, način na koji vaš lik oživljava kao i svet u kome se nalazite. Ah da, svet… Okruženje u igri je odrađeno po uzoru naselja iz pravog života, iliti gradića, Nowa Huta iliti u prevodu The New Dawn. Najbolja stvar je što kroz igru ćete prepoznati taj socijalističi osećaj u arhitekturi poljske iz 80tih godina, i sve neodoljivo podseća na neko mesto u srbiji. Zgrade kako su odrađene, sobe koje prolazite, milje ispod TV-a kao da je iščupano iz vaše dnevne sobe pre nekih 30tak godina. Najbolje od svega što ništa od toga nije tako random bačeno, već poprilično lepo dizajnirano i smešteno da daje tu atmosferu nekada živog, veselog grada, ali sada napuštenog, prepravljenim horor događajima i izgubljenih nada i želja.
U igri nema onaj klasičan način pripovedanja kao u većini naslova. Ovde se sve oslanja na okruženje u kojem se nalazite, pisamca koje budete tražili, koja su eto, kao zaboravljena u vremenu i naravno glasovnih poruka svih vaših prethodnika koji su kročili u ovu verziju Nove Zore. To je meni bilo skroz kul, pustite audio log i šetate sablasnim hodnicima raspale zgrade dok vam neko priča zbog čega su ljudi mutirali i šta se ustvari desilo.
Sve to nekako još više doprinosi atmosferi. Nema prekidanja gameplaya, nego se sve odvija dok se, pa dok se vi igrate. I naravno sve ovo liči na jasnu inspiraciju ovog naslova, a to je Dead Space igra. Preko tog environment storytellinga do kontrolne šeme, sve je apsolutno isto kao u Dead Spaceu. Okej isto, ne isto ali slično, valjda me razumete.
