Moram da priznam, nisam neki souls igrač, makar Fromovih Souls igara. Druge igre u tom podžanru, pa i mogu ih igrati, ali Demon’s Souls, Dark Souls 1, 2, 3, Elden Ring, baš mi je potrebno dosta vremena kako bih ušao u te igre. Okej moram da napomenem, sem Dark Souls 3, iz nekog razloga to mi je leglo kao budali šamar. Par stvari me uvek odbijalo u tim naslovima, a to je ta potreba za strpljenjem, koje ja očigledno nemam. Elden Ring sam igrao jer je svet fantastičan, okej naravno i bossovi, kao i Shadow of the Erdtree. Ali uvek sam se pitao, kako bi bilo kul da igram sa nekim ko će raditi aggro nad bossom a u tom trenutku ja mogu da se fokusiram na svoj način igranja, recimo kao onaj u Sekiru, The Last Berserker Khazan i tako to, to su igre koje meni leže. Igre koje zahtevaju od tebe da budeš agresivan i aktivan, a ne da brojiš sekunde i pokrete pre nego što uradiš dodge roll i napraviš neku vrstu damagea.
Kada sam čuo da izlazi Elden Ring Nightreign, cela ideja mi se svidela! Fokus borbe na bossove, svet koji se menja u trenucima, runovi koji ne kažnjavaju toliko koliko normalna igra, i najviše od svega, to što je multiplayer only! Napokon mogu da uzmem nekog lika da bude moje žrtveno jagnje dok ja eksperimentišem sa Damage Dealerom i udarcima. Cela postavka mi je bila fantastična, ceo smisao igre, ali isto tako, taj smisao i postavka su takođe stvar koja ovaj naslov u neku ruku, sakate. Nego da krenemo ispočetka.
Radnja u Elden Ring Nighreign se odvija u Limveldu, mračnom, fragmentiranom svetu koji se konstantno menja, sjajna stvar i realno nikada ne može da dosadi. Jednom može da te dočeka močvara, drugi put tvrđava, treći put neka čudna lebdeća ostrva. Sve izgleda mračno i sumorno, ali ne na onaj način koji ti odmah pokaže šta se dešava. Više kao da si bačen u nešto što je već propalo, i sad samo gledaš šta je ostalo od tog nekada predivnog, velikog sveta. Limveld takođe nije ispunjen klasičnom naracijom kao u drugim igrama, već prati fazon Elden Ring SP igara. Kako bi naučili više o svetu, potrebno je da lutate njime, da pronalazite stare predmete, spisove, da dopustite da naučite nešto o njemu na osnovu onoga šta vidite. Takozvani world-building i narativa preko tog sveta, da ne kažem slika je i ovde fantastično odrađeno. Kada niste fokusirani na borbe, tada možete da se malo prepustite Limveldu, da upijete sve šta vidite, da saznate nešto više o njemu. Mada, to sve zavisi kakav ste tip igrača, ukoliko hoćete akciju, verujem da nećete imati previše vremena za razgledanje, ili bolje rečeno, ukoliko je većina za tako nešto u vašoj grupi.
Ti sa još dva prijatelja ili random igrača se bacate u ekspedicije iliti runove. Pre startovanja svake ekspedicije birate bossa koga jurite, koji vam je krajnji cilj. Kada porazite jednog bossa, otvaraju vam se drugi ciljevi koje možete birati iz vaše baze. Svaka ekspedicija traje tri dana (u igri naravno), dan je rezerviran za istraživanje i pripremu, noć donosi Nightlordove, jezive i fantastične bossove koje testiraju sve što ste do tada prikupili. Bossovi su kombinacija svega šta je do sada bilo u Elden Ringu plus će se pojaviti par njih iz drugih souls igara, kao šlag na tortu za sve fanove ili bolje rečeno, klasični fanfare za sve ljubitelje ove franšize.
Ceo sistem kako su postavljene ekspedicije u igri su stvarno super odrađeni. Svaka ekspedicija kreće od Level 1 za sve igrače. U toku danačete istraživati, sakupljati resurse, opremu, i levelovati likove. U svakom trenutku, ukoliko ih nađete na mapi, možete pokušati da ubijete neke side-bossove koji su isto extra odrađeni, ali ne toliko teški kao vaš glavni cilj svake ekspedicije, a to su Nightlordovi. Pošto je ovo kombinacija svega mogućeg, battle royale, roguelite, extraction, multiplayer only avantura u ovom svetu, to znači da sve šta sakupite u toku jedne ekspedicije, možete i da izgubite, ukoliko naravno ne završite ekspediciju uspešno. Isto tako, ne možete da lutate koliko god želite, već morate da požurite, jer se mapa sužava što znači da vas polako igra fokusira na jedno, krajnje mesto gde morate završiti partiju i ubijete vašu metu. Faktički cela mehanika je prenešena iz klasičnog Elden Ring naslova, samo spakovana u partije koje traju neuporedivo kraće nego igra od 100+ sati. Posle svake ekspedicije, nebitno da li ste uspešni ili ne, dobijate rune koje možete koristiti da nadogradite klase sa kojima volite da igrate. Rune ćete dobiti nebitno da li je ekspedicija bila uspešna ili ne, samo ćete dobiti više ukoliko je uspešno završite. Rune vam služe da nadograđujete klase i bolje se pripremite za sledeći dan. Neke rune mogu da vam daju i permanent boost za neku klasu, tako da je to stvarno super fora.