Many were disappointed by the lack of new announcements at Sony’s E3 2017 press conference this week, but obviously the platform holder still has lots of projects in development that we don’t know about. And speaking with website Jagat Review, Worldwide Studios president Shuhei Yoshida has reassured fans that we’ll be learning all about them later this year.
“There are things we have held [back],” Yoshida laughed. “We chose not to show those at E3 2017, but there will be some more news coming out from our teams later this year. No question.” We’ll see you all at PlayStation Experience 2017 in a few months, then, yeah?
Očekivano, ali opet, malo su preterali sa zadržavanjem ekskluziva za kasnije.
Potpuno logično. Šta, ispucaju sve na e3 i onda dodje sony conference a oni nemaju ništa. Bedak. Naravno svi priželjkujemo “Novi IP AAA klase za koji do sad nije postojao ni 1 leak, ništa…” I onda na kraju konferencije…ljudi već počinju da ustaju,gase se svetla… Na platnu odbrojavanje… (Predator pušta neku psihodeliju…)10,9,8…posle svake sekunde na delić sekunde flash…slika iz igre…2,1,0… BAM! … (ubaciti svoju želju šta bi to bilo)
Sony izuva, baca u zapećak “najjaču konzolu ikad napravljenu”, ljudi padaju u nesvest, svi kupuju ps4. “Coming soon”. A igra ustvari izlazi 2021. hahahahaha
Sto se toliko ljudi lozi na Shenmue nije mi jasno,igrao sam prvi deo na Dreamcastu,i kad se setim da svako jutro u igrici moram da idem na posao da vozim viljuskare,nije mi dobro koliko mi je to bilo dosadno…
Meni je iskreno malo preko glave tih japanstina sto bi Noodle rekao. Pa samo ove godine imali smo Personu 5, Gravity Rush 2, Nier, Nioh, Yakuzu 0, pred kraj prosle Last Guardian i verovatno gomilu nekih drugih koje samo Demon voli da igra. Ne mogu da kazem da su to lose igre ali su definitivno uvrnute za prosecnog evroamerikanca (donekle to vazi i za Bloodborne).
Što raznovrsnija ponuda to bolje. Meni ps4 jednostavno deluje kao konzola koja ima najširi dijapazon žanrova i količinu igara za svačiji ukus.
Što se “Japanština” tiče, zašto da ne? (za mene lično sve osim JRPG).
Njihova priča obično nosi nešto uvrnuto, što nećeš naći ni u jednoj drugoj industriji… Ne voliš to? Nema frke. Imaš i “Amerikanske” igre sa protagonistima napumpanim steroidima koji spašavaju planetu Zemlju.
Ima ženske, ima sve.
Last Guardian i ja volim da igram. Ustvari voleo bi’…
And your point is? Ali je najsmešnija stvar što svaka igra koju si naveo ima drugačiji gameplay i pristup priči. To je ono glavno po meni. Turn Based RPG fokusiran na probleme u društvu, Action Adventure fokusiran na manipulaciju gravitacijom, Action RPG fokusiran na koncept AI i razvijanja emocija, Souls like RPG o prvom Weebu, arkadna borba u kojoj istražuješ jedan od najinteresantnijih delova Tokija sa svom krimi dramom iz 80-ih i escort mission sa nekom neidentifikovanom živuljkom. Znači, imaš svega od filozofskih dilema oko toga šta čini čoveka čovekom i da li se taj koncept može primeniti i na mašine preko krimi sapunica do vođenja neke živuljke negde.
Baka gaijin. Mada, definitivno ima toga. Wow, Nier ima više krajeva koji se nadovezuju i proširuju svet, priče i likove? Dafuq is that? A tek ako neka igra ima makar malo koncept Eternal Recursion, onda se većina raspameti kao da je to neki novi koncept. Ne daj bože da ima koncept paralelnog univezuma sa različitim granama u vremenu…
Tačka A do tačke B, puc puc, ožeži ožeži. Final Boss, puc, kugla, čelo, gotov posao. America win. E to je za prosečnog evroamerikanca. I FIFA/PES i ostala sportska gamad.
Ti si svakako u pravu u smislu da japanstine nude bolje razradjene karaktere, unikatne ideje, cesto kvalitetniji soundtrack ali mislim da su u pitanju nepremostive kulturoloske razlike u shvatanju zabave i estetike. Jedini segment u kome japanci perfektno pogadjaju ukuse i zapada i istoka su platforme. Niko to ne ume kao Nintendo.
Eh, više mislim da je to da mnogi od tih evroamerikanaca znaju samo za par serijala koje dobijaju svake godine i ne žele da idu van njih, osim ako ih neko od prijatelja ne odvuče tamo ili ih možda ne dobiju za dž preko Plus i Golda. Ako ima pucanja i eksplozija onda je najlakše da im se privuče pažnja.
Ne žele da igraju igre da bi proširili svoje horizonte ili da imaju neku emotivnu reakciju, već da isključe mozak, otarase se frustracije na par sati i idu dalje sa svojim životom. Ko da će oni sad da razmišljaju o filozofskim implikacijama kako hvataš živuljke i teraš ih da se međusobno, kako funkcioniše podzemni svet u Folklore, ko je ko u Halo univerzumu i zašto je Kratos jedan od najvećih seronja u gamingu.
Al dobro, svako od nas igra igre iz svojih razloga. Poenta je da ima dooooosta raznovrsnih igara i igrača.
Meni ova raznolikost godi. Upravo su mi ove godine najviše legle, Nier (45h i svi prelazi odradjeni, 85% svih questova završeno) i Nioh (72h i sve očišćeno u osnovno igri). Iskreno razmišljam da uzmem Gravity Rush 2, ali trenutno nemam slobosnog vremena zbog Andromede i na listi čekanja mi je biser Horizon (da začinim vrh torte ). Što više raznolikosti, to je bolje. Mada kada se pogledaju i ove 4 igre igre koje sam naveo, u 3 od 4 je u pitanju otvoreni svet i lutanje sa rešavanjem zadataka. Tako da sa te strane raznolikost generalno pada u vodu, ali barem su tematski različite i imaju dovoljno drugačije izvodjenje da se izbegne totalna sličnost. Zato povremeno razvodnim igranje sa nekim MP i manim igrama koje daju na PS+. Raznolikost mora da postoji, inače ode mas´ u propas´.
U Bloodborne i Souls mi ne dirajte. Jedva čekam Code Vein, deluje mi da će biti mix i malo arkadniji pristup. Japanština, ali meni godi
Ali je najsmešnija stvar što svaka igra koju si naveo ima drugačiji gameplay i pristup priči. To je ono glavno po meni. Turn Based RPG fokusiran na probleme u društvu, Action Adventure fokusiran na manipulaciju gravitacijom, Action RPG fokusiran na koncept AI i razvijanja emocija, Souls like RPG o prvom Weebu, arkadna borba u kojoj istražuješ jedan od najinteresantnijih delova Tokija sa svom krimi dramom iz 80-ih i escort mission sa nekom neidentifikovanom živuljkom. 
Znači, imaš svega od filozofskih dilema oko toga šta čini čoveka čovekom i da li se taj koncept može primeniti i na mašine preko krimi sapunica do vođenja neke živuljke negde. 
). Što više raznolikosti, to je bolje. Mada kada se pogledaju i ove 4 igre igre koje sam naveo, u 3 od 4 je u pitanju otvoreni svet i lutanje sa rešavanjem zadataka. Tako da sa te strane raznolikost generalno pada u vodu, ali barem su tematski različite i imaju dovoljno drugačije izvodjenje da se izbegne totalna sličnost. Zato povremeno razvodnim igranje sa nekim MP i manim igrama koje daju na PS+. Raznolikost mora da postoji, inače ode mas´ u propas´.