Generalno ja mislim da je zastupljen neki vid “zasicenja”. Igre se stancuju samo tako, znamo kada ce sta da izadje i sve je dostupno na netu za dz. Skines igru, odigras, negde je sutnes i velika je verovatnoca da je vise neces ni igrati. Pre kad je bila aktuelna Sega i Super Nintendo znalo se da samo ako kupis (takvi su bili retki) ili iznajmis konzolu, mozes da uzivas. Nije bilo umnozavanja i rezanja igara zbog dobro poznatih kertridza. Verovatno smo zato igre i cenili vise. Igre kao sto su npr: Sonic, Super Mario, Contra, Shinobi, Mortal Kombat, R’n’R Racing, Streets Of Rage, Street Fighter itd itd igrali smo iznova i iznova cak i kada smo znali sve napamet. Zaista mnogo vremena je bilo posveceno tada samo jednoj igri a danas se to svodi na otprilike 10-ak sati i prosto je zamorno igrati ih opet (cast izuzecima).
Zaboravljas i jednu vrlo vaznu cinjenicu, sad vise nisi klinac, mozda je i do toga…
to ima presudnu ulogu iako se ne damo godinama ali izgleda da je tako…
Ne bezim, ima od svega po malo ali ideja je bila iznad svega. Danas se preferira prebudzena grafika a igra uopste to ne mora da poseduje da bi bila dobra. Kao sto rekoh bitna je ideja a nje je danas sve manje…
To je tako. Kvalitet je retka zverka u svemu. Bez obzira da li je u pitanju muzika, film, knjiga ili igra jako su retki stvarno kvalitetni naslovi. Tokom ove godine izađe pet miliona pesama od kojih će se za deset godina slušati par pesama.
Imao sam priliku da igram neke igre koje je moj otac igrao na spektrumu i jako uživao, a kada popričam sa njim shvatim da ni tada priča igre nije bila bog zna kako inteligentna, a možda i u mnogim igrama priča nije ni preterano bitna. Mislim da je bitnije da igra sve vreme drži pažnju, kao što je na primer Counter Strike koju igra ceo svet (Plus nema nikakvu priču). Postoje razna takmičenja vezana za CS među kojima je i WCG odobren od strane olimpijade.
Super je i ako igra ima priču i grafiku i sve ostalo. Zavisno od ukusa neko voli jednu vrstu igre, a neko voli drugu.
PS: Inače otac će uskoro da napuni 50 godina, a trenutno što ga drži ispred kompjutera je Total War serijal.
U svemu ima istine ali iskreno mislim da nekada i sada nije isto. Ne pricamo samo o kvalitetu igara, nego svemu.
Recimo muzika? Najboljim rock-pop grupama je trebalo minumum godinu-dve dana da izbace jedan album. A nasa ‘zvezda’ Seka Aleksic moze da izbaci 3 albuma godisnje bez problema kao i ostatak te ‘kvalitetne’, slusane, nametene estrade…
Muzika je bila kvalitetnija 80-90tih. Takodje mislim da igre spadaju u tu grupu. Stoji da dolazi do zasicenja, sazrevanja… Ali ljudi koji su naucili kvalitetnije pomije da jedu, tesko mogu da se naviknu na nove. I zato dolazi do nostalgije, patnje za proslim, boljim vremenom.
Igre ‘bez price’ poput CS-a gore navedenog daje jedan novi zanr igrama, a posto je jedan od prvih a moze se reci i najkvalitetniji, veoma je popularan. Ali ta igra ne spada u pitanje ove teme. Jer CS bez price, je multiplay igra, gde igras protiv zivih protivnika. NE verujem da bi ljudi igrali do danas, da gadjaju botove u singlplay-u? Navika je cudo, tako i prelazak sa 1.6 na source kod fanova cs-a skoro da nije moguc. Sa obrazlozenjem, novo je njesra, sporo, to nije to… Bar je tako moje drustvo odreagovalo na nov css, jer sam nekada imao tim, koji je peglao po turnirima…
Na stranu to sto igre nazaduju, mene najvise nervira cinjenica, koja je i ranije pomenuta, da se uopste vise igrac ne moze vezati za glavnog lika, do te mere, da ako se na kraju nesto njemu desi, vama dodje da zaplacete. Ranije je takvih igara bilo, sada, mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Od ovih danasnjih igara, jedino me je Assassin’s Creed serijal zaista impresionirao, sve ostalo, zabavi [ako i to], bude predjeno, i vrlo brzo - zaboravljeno zbog bedne price, nerazvijenih likova i malog replay value-a.
@fskpzns - Slazem se potpuno sa tobom. Igre su deo mog zivota od druge polovine 80-ih i mogu da tvrdim da igre vise nisu ono sto su bile. Sada nas svaka igra drzi za ruku i kao u Prince of Persia 2008 vuce iz provalije ako napravis pogresan korak, jer pobogu igrac ne sme da bude frustriran i da se previse muci oko prelazenja, a da ne pominjem sto je gameplay razblazen do bljutavosti da bi igru mogle da igraju osobe od 7 do 77 godina.
Vise nema izazova, a kad nema izazova nema ni onog zadovoljstva zato sto si uspeo da pobedis igru. Pokusaj (i to neuspeli) nadomescivanja tog osecaja i vestacko produzavanje igranja je reseno ubacivanjem achievementa - pobij 100 golubova u Liberty Sitiju ili pokupi sve audio trake u misiji ili bilo koja druga random glupost. Mozda je to nekome zanimljivo ali meni nije.
Ima jos dosta toga sto moze da se kaze ali bolje da stanem.
Evo i jedne dobre slike koja ilustruje evoluciju fps igara, tako je manje-vise u svim zanrovima:
Ne znam iz koje igre je nivo, nasao sam ovu slicicu na netu
Ta slicica pokazuje vise od hiljadu reci. Defo je zaista tako. Dovoljno je reci da ti je nekad za FPS trebala mapa i imao si da je ukljucis. Sad ti ne treba 
Igre su i dalje igre, ali su i biseri i dalje biseri takoreci - retki su! Ukalkulisati treba i ulet krupnog kapitala koji diktira sto provereniji finalni proizvod, na ustrb kreativnog eksperimenta koji je nekada, za razliku od profita koji vlada danas, bio pokretac gaming industrije…
Ima i danas kreativnosti ali je ona pomerena u segment niskobudzetnih igara, XBLA i mobilnih platformi. Niko nije lud da se igra sa novcem akcionara i projektima koji kostaju puno miliona dolara.
Igre su i dalje igre koliko je i fudbal ostao fudbal,tenis ostao tenis…itd.
Poceli smo da zivimo u Materijalno/Ekonomskom drustvu gde je jedino novac bitan. A tako je i sa igrama.Jako je malo onih igara koje su pravljene od strane ljudi koji su u tu igru ulozili svoju ljubav i trud (mislim na trud kad se odrekne odlaska na godisnji da bi to napravio i ne spavanja jer ga zelja vuce da napravi tako nesto a ne na "trud 8h placeno plus svaki 1h extra kes)Tako je i sa sportom,ja sa kolegom vec 6 godina igram tenis,Bilo par terena u gradu NS.termina kad hoces i koliko hoces.Platis 2 dobijes 3h.Ovi nasi naprave uspeh pre 4-5 godina i svi roditelji upisu decu na tenis jer je u blicu pisalo osvojio 2.miliona na turniru.Gledam dete se vuce po terenu nije mu do toga nema volje a roditelj stoji pored i vice TRCI,Udari,Postavi se… tako je i sa igrama.Gomila igara koje bolje da nisu ni objavljne stoje na trzistu a Firme (Roditelji) Vicu i reklamiraju i bombarduju nas. Nedostaje ta ljubav u proizvodu od onog ko ga kreirao,Neko to zove prica,gameplay, kako god igraci primete taj nedostatak.
Kad se setim samo kako je nastao pacman… covek dobio ideju kad je seo da jede i video da mu je neko drpio parce pice i eto mu glavnog lika … i napravio igru…dok sad da nekom maznes parce pice odmah bi te Tuzio i trazio kes a od ideje i kreativnosti nista.Sad su svi menadzeri i neke face…koji samo copy paste vec nesto sto postoji…
Pre se angazovali ljude koji su imali ideje i dobru mastu…a sad unajme tim psihologa i oni kreiraju glavnog lika da bi se sto veci psiholoski profil uklopio i pronasao u tom liku.
Da bi se pokrilo sto vece trziste naravno…
Tako da ne bitno koliko godina imali godine ne uticu na igranje i uzivanje u igranju…Jedino sto utice na igranje jeste koliko ste vezani za probleme,obaveze i racune…da li to stalno nosite na umu ili znate da razgranicite???
Kao sto rece moj deda “Zajebancija i K…ac brigu ne trpe”
Ako hocete da se Zezate,igrate i budete dobri svojim zenam i devojkama…nemojte biti nervozni.
poceli smo da zivimo u Materijalno/Ekonomskom drustvu gde je jedino novac bitan
A ranije smo ziveli u… Diznilendu? 
Dobrodosao na forum, i to sa dobrim postom. 
Hvala,tu sam ja odavno…evo ovde sam malo pojasnio situaciju svoju " http://www.xboxrepublika.com/xbox-360-hardware-software-f-a-q/2492-kakav-internet-mi-treba-za-live.html" Samo sam cutao i citao ko sta i kako… 
Kad se setim koliko sam samo vremena proveo igrajuci Super Maria i one tenkice na Segi…
Elem, ne mislim da su igre danas zatupljenije nego pre 10, 15 ili vise godina jer, realno, sta ima komplikovano u Super Mariu? Mada, s’obzirom da vecina igara (bar onih koje se smatraju hardcore igrama) ima one oznake 16+ ili 18+ poprilicno su tupave i lagane (cast izuzetcima).
Grafika je bitan deo igre ali ne i najbitniji, samo sto to klinci sa zapada ne shavataju pa mi ostali treba da trpimo zato sto su oni najveci kupci jer ljudi koji prave igre (sasvim logicno) gledaju da zadovolje prvo one koji im daju najvise para.
PS. Nemojte da mi dirate Dragon Age Origins pogotovu DAO Ultimate Edtion koji sadrzi 8 dlc-jeva i jedan expanison pack i kampanja traje preko sto sati ukupno (DA2 mozete slobodno da pljujete).
To stoji, ali je taj segment (arkada i platformi) kao aktivni medijum bio aktuelan pre deceniju i po i mislim da je to klasicni korak unazad.
Igre treba da se razvijaju kao umetnost, a premalo je inovativnih gejmplej pravaca koji se forsiraju i u kojima bi kreativnost mogla da dodje izrazaja, kao npr. u igrama Indigo Prophecy/Heavy Rain ili Mirror’s Edge… to su samo primeri… a mislim da bi ovi nacini interakcije sa igracem mogli cudo da naprave, samo kad bi bilo hrabrih ljudi voljnih da eksperimentisu…
Je li se neko upoznao sa nekom novijom strategijom, koja je dobra? Ako jeste, moze ih nabrojati na prste, zasto, zato sto su previse komplikovane, zato sto je potrebno uloziti dosta vremena i novca u razvoj i koncept, i kreirati pricu koju ce neko sa zadovoljstvom da prati. Zato sto strategije ne igraju svi, i treba zadovoljiti probirljiv ukus koji mozda ne donese toliko profita. Kad se sjetim RA2 i cinjenice da su profesionalni glumci placeni da snime scene, i, iako je prica klise, svaki tren proveden u igri bio cisto zadovoljstvo, dal sam nabudzio kirova iskustvom pa sada idem redom i kosim 
ili sam jedva sa nekim tenkom prezivio pa sad jadikujem kako dalje. Stronghold, Rome:TW koji iako nema neku pricu razvio je koncept koji su iskopirali do danas 1000 puta, Warcraft, C&C itd… Postaje toliko jadno da potrosim toliko struje da skinem 10gb sadrzaja, i na kraju saznam da je 9.5gb otislo samo na graficke modele i na kraju igra me smori nakon sat vremena igranja.
Heh svaki put kad vidim naslov ove teme bude mi nekako smesno. Strategije… To je zanr koga samo treba jos da proglase klinicki mrtvim. A to nece nikada uciniti jer ce ga gomila istocnoevropskih firmi drzati na vestackom disanju.
Igre treba da se razvijaju kao umetnost
Da ne ulazimo u tu jamu iz koje nema izlaza - postoje razlicita misljenja, opravdana svaki na svoj nacin valjanim argumentima.
To jeste tako, ali po meni nece nijedan drugi zanr donijeti toliko kvaliteta koliko donose strategije. Nazalost, tako je kako je, ali zahvaljujuci torrentima ne moraju se nikada izgubiti stari klasici koji ce uvijek biti tu da podsjete na divna vremena kada su igre bile nesto vise od grafike.