Control i prosto Ne znam na kakvim su ludim drogama bili Finci, jedino kako mogu opisati igru u poslednjoj trecini je uvrnuta platforma sa light puzzle-ima.
Tezinu nisu nesto bas najbolje odmerili, kako se kraj blizi postaje sve teza i teza, sa sponge-like neprijateljima, bosovi su pomalo cak i nefer sa puno projektila i swarmom neprijatelja i letenjem i prostornim kontinuumom u kome se obrces dok kamera luduje i lockuje animacije na sve strane. Kao neurodivergent koji se ne snalazi najbolje u prostoru mogu da kazem da sam ponosan sto sam dobro savladao Control fiziku, ali ipak mi se cini (iako to naravno nikada nece priznati) da je veliki broj igraca pred kraj ukljucio assisted mode i modifikovao parametre ili igrao po defaultu na nekom laksem nivou. Vidim na youtube-u da ubijaju neprijatelje 3x brze nego ja sto je ultra sumnjivo. Ja volim drugaciji koncept za akcioni RPG gde grindas levele i na kraju si toliko OP da ti niko ne moze nista.
U svakom slucaju, ako neko ne iznenadi do kraja godine, na primer GTA od koga niko ne ocekuje nista posebno, ovo ce biti verovatno GOTY.
Ta dva bossa na kraju jesu damage sponges, ali razlog što ih ljudi lemaju je broken build koji postoji ako spamuješ fungus pa dodaš vatru + secondary oružje bude ona brza igla
Muku sam mučio sa pretposlednjim boss-om jer praktično postoji odredjeno vreme za koje moraš da ga ubiješ dok nisam dobio ovaj savet… final boss bio walk in park posle.
Ja sam modifikovao na nekih 70-75% igre neke stvari za nekih 20-30%. Prosto da nisam odredjene borbe bi se otezale u nedogled, a to pocne da mi smeta u odredjenom momentu.
Ma jasno, svi su.. samo je glupo da se prizna, a neprijatelji padaju kao muve na strimu
Krivim ipak Remedy sto nije dobro odmerio difficulty curve, pa moras da ulazis u ezoteriju OP buildova da bi ti igra bila podnosljiva na normal u kasnijim fazama.
Dril, srp, shoryuken, vatra i bacanje kamenja su mene odlično služila pre nerfa neprijatelja, u review periodu. Time sam stvorio jako dobar loop kako sam (skoro) uvek imao domination, ako se beše tako zove.
Bila je frka sa pretposlednjim bossom i to baš, i sa još jednim pre njega. Ostali su brzo padali.
Jako mi je krivo što su caveovali i smanjili health pool i damage output neprijatelja po defaultu, jer baš taj pretposlednji boss (mislim) gubi svaki smisao zbog hitnosti koja je krucijalna za igru. Ortak je zbog toga igrao sa + modifierima, smanjio samo kada se perspektiva promeni jer tu stvarno nema smisla.
Igra je bas specificna i nije za svakog. Isto kao i prvi deo, meni je legao iz druge. Prvi prelazak sam ono na silu uradio, a znam bar 3 ljudi koji nisu mogli da je zavrse i ako su se trudili. Kad ih pitam sto nemaju pojma ali im prosto nije legla.
Ali ovo je jedna od igara gde je baš preporučljivo odigrati prvi Control. Recap na početnom ekranu ne prenosi ni delić atmosfere koju prvi Control ima
Takodje, video sam dosta streamera da su krenuli i stali sa igrom jer nisu očekivali onoliko “čitanja”, a privuko ih gameplay.
Baš su skorije pisali kako živimo u vremenu gde da bi odigrao dev zamisao imaš vremensko ograničenje samo prve nedelje izlaska
Ovde mi je čak i okej, ali za Townfall mi nikako nije okej šta su uradili.
Racunam da bi uskoro trebalo vec da dobijemo jedno veliko thank you od Remedy-a kada premasi milion prodatih primeraka: Steam, PS i Xbox su u startu po 300k. Medjutim ne treba ocekivati ludilo od prodaje jer ovakve igre nisu za svakoga, Control je bizarna i uvrnuta igra, nelagodna, mucna i teska (kasnije pogotovu), dezorijentisuca, a 30-tak sati potrebnih za prelazak je ipak investicija, proslo je odavno vreme kada su igre trajale po 10-15h za main story.
Uzgred dobili smo jednu od boljih muzickih numera u gaming industriji, koja krece kada se otvori beskonacan lavirint soba u Sinkhole-u. Iconic momenat.
Nije los ni Gravity u Garazi
Do jaja je i ovaj metal, kad malo bolje razmislim.
Ne znam na kakvim su ludim drogama bili Finci, jedino kako mogu opisati igru u poslednjoj trecini je uvrnuta platforma sa light puzzle-ima.
