Naravno, malopre sam usao nakon odmora od igre i za 5 min nasao prolaz.
Zavukli su ga a nema neki waypoint gde da se prodje, bukvalno sam bio pred boss fight na kraju 1 Act-a sinoc i izgubio 2h lutajuci u krug da nadjem gde treba da idem.
Neocekivan zaplet 
Ja završio sinoć main story ali ima još gomila sadržaja i opcionalnih bosseva. U dilemi sam da li da se posvetim sad Oblivionu do Dooma ili da nastavim ovo. Definitivno želim da odigram ostatak, ne znam samo je li sad prsvo vrijeme.
Bas si ga “zbrzao” ili ti rushovao
Koliko ti je trebalo ukupno?
I koliko igra ima acta? 3? I jel su otprilike podjednake duzine?
Ja zavrsio tek prvi za 10ak sati gameplaya.
Nastavi dok ne dodje Doom . Doslovno Oblivion je remaster, i dalje sistem levelovanja je onaj “stari”, u fazonu izglitchujem da mogu otvarati svaki chest , a dok sam ga izglitchovao levelovao sam se 5 puta i neprijatelji me izubijase tako da za Oblivion ce ti trebati vise vremena.
Može se za 30-tak sati preći ali ja sam imao više, ne znam tačno ali sigurno jedno 40.
3 acta ima, znači 9 dana mi je trebalo. Ne znam sad,mislim da jesu tu sa dužinom, zapravo 3. act je kraći ako odeš odmah tamo u main story. Ali ja sam u svskom actu malo lutao.
Ovaj jedan iz grupe kolega mod je prešao main story za 3 dana. 
Ja kad sam bio još u Act 1 on meni pisao da je u Act 3 već. Slistio igru samo tako.
Ovaj Lost Odyssey uvijek pominju kao Xbox jrpg klasik, htio sam da kupim još davno, ali nema ga na turskom store. Ne da mi se cimat oko prebacivanja naloga na USA, možda čak kupim fizičku kopoju iako je znatno skuplja.
Ja sam igrao nešto malo, ali da LO je imao neke slične mehanike, posebno ako ubodeš Perfect za Crit ili jači damage (koliko se sećam, treba da se poklopi nekoliko koncentričnih krugova/prstenova pritiskom na dugme). Mislim da sam igru uzeo pre par godina kada je neko vreme bila free.
Meni licno je Lost Odyssey bio najbolji jrpg u xbox360 eri cak i pored FFXIII.
Uzmi ako mozs, neces se pokajati, doduse ne znam kako igra savladava test of time, ali u to vreme je bila bas top
Vrijedelo je nastaviti igrati poslije main story, ima još jedno 50% igre za vidjeti.
Sa Simonom, opcionalnim bossom sam se mučio jedno 3-4 sata. Postoje načini da polomiš igru i da imaš ludi damage od preko milijardu ali ja nisam to radio, igrao sam normalno. Prva faza njegova je i lagana ali druga je baš nefer. Znači combos su mu ludački brzi i puno napada i skoro svaki te oneshota. Da stvar bude gora, ima potez koji ne možeš odbraniti koji ti ubije sva 3 lika i onda moraš da završiš borbu sa rezervnom postavom. Ali uz pao je uz taktiziranje i malo sreće i još sam mu uspio da u ključnom momentu parry sve te lude napade i ubodem counter attack. Definitivno najteži boss u igri je bio.
Par sati u igri, stigao negde do Chromatic Troubadour-a i morao sam da prebacim difficulty na Story… mada iskreno trebalo je od početka to da uradim jer, osim toga što ne mogu da odradim NI JEDAN PARRY lol, opis sam kaže da je Normal više za igrače koji vode turn-based igre (ja ne) 
Mada nikako mi ne pomaže ni Dolby Atmos koji na Xbox-u relativno kasni, a ja sam too stubborn da igram bez njega
Inače, vrlo interesantna igra sa zanimljivim aspektom eksploracije skrivenih puteva ili zanemarenog prostora (mesta koje bi druge igre ignorisale). Sve u svemu, za sada vrlo interesantno, ali ništa revolucionarno.
Može li veliki pro igrač, Danilo @Dacha da uzme sve ačivmente u ovoj igri, ili jednostavno je ovo preteško za njega ?
Nikada me u zivotu nisu zanimale ovakve igre. FF, Persona, Metaphor ReFantazio i slicne igre zaobilazim u sirokom luku😀
Zato što zahtevaju skill brate…
Khazan, brate, Khazan…ipak sam ja najdominantnija figura na ovom forumu.
Iskreno, da nisam mogao da ubodem parry mislim da bi mi cijelo iskustvo bilo duplo lošije. Nema većeg gušta nego kad ubodeš sve parry i onda odradi counter-attack.
Odbijao sam da dodge radim koji je lakši, radije ću poginut pa probat ponovo, nego dodge koristiti. 
Nije revolucionarna ništa, bilo je i prije igara koje su turn-based ali imaju tu real time komponentu gdje moraš da reaguješ, ali mislim da nije nikad neko ovoliko daleko otišao sa tim da ti bukvalno nije bitan build ako ćeš da ubodeš sve parry.
U eri kad Square Enix neće da pravi turn based FF igre jer kažu da ljudi ne žele turn based, ovo je još jedna igra poslije BG3, Metaphora koja dokazuje suprotno.
Ja bi čak rekao po tome da je igra suprotno od revolucionarnog. Old school je.
Takođe je pobjeda što je to još jedna igra koja košta 50$ ili manje koja je objasnila ovim AAA (ili koliko god A hoće da stave) 70$ soon to be 80$ igrama neke stvari.
Igra jeste dobra i ja generalno volim da se udubim u lore i generalno stvaralaštvo tima od ranijih dana
ovaj klip me je oduvao… ali za svaki korak napred, igra (bar za mene) pravi i korak nazad.
Opet, nisam završio igru tako da ne mogu bas jos sve celokupno da sagledam. Nije isključeno da mi se mišljenje može promeniti na kraju igre.
Samo mislim da ova igra privlači odredjenu publiku igrača (tihu većinu) koji možda i ne igraju toliko raznovrsnih stvari pa ih ovako nešto oduva i onda hajp talas dosegne daleko 
Igrao sam evo već 2 igre ove godine koje su mi više GOTY materijal od ovoga (za sad).
Blue Prince i Split Fiction.
Postoji šansa da ti se ne svidi do kraja jer kažeš da nije tvoj tip igre i ne voliš ni turn-based ni jrpg, ali da, sačekaj definitvno sa sudom jer nisi ni iz prvog Acta izašao još.
Ja vidjeh par likova koje znam da gotive jrpg koje je igra oduvala. Neki je čak nazivaju najboljom ikad u žanru. Recency bias možda, alu definitivno nije da se oduševljavaju samo novajlije.
Kopka me da je probam, čak sam je i instalirao, ali već vidim da mi se neće svideti.
Nisam nikad igrao ni turn-based RPG, ni japanštine. Videću makar da joj dam šansu, ali za razliku od Dače, ja mislim da će biti preteško za mene 
Voleo sam mnogo Ni No Kuni, pogotovo prvi deo… ne znam kako se to vodi. Daću vremena igri svakako.
Daj joj šansu.
Eto to može da ti bude uvod u miks tih žanrova, pa možda ukapiraš da ti se neki elementi svidjaju.
Fora sa mnom je da što sam stariji to me više mrzi da učim i skillujem se u igrama. Kao mladom tinejdzeru ovo bi mi leglo fino, ali što sam stariji to sve više hvatam sebe kako bez razmišljanja posle drugog/trećeg pokušaja prebacim na lakšu težinu.
Kad razmislim koliko puta sam mogao to da uradim kao mladji… ali neee, morao sam da se dokazujem sebi. 
