Potezne strategije nisu baš moj fah što bi rekli. Neke igre iz ovog žanra sam stvarno voleo da zavolim, ali nikada nisam uspeo, najviše zbog tog totalno randomized elemenata u njima, recimo u pucanju u XCOM naslovima, koje je u trenucima totalno nelogično. Upravo zbog toga, više sam uživao u igrama koje nemaju taj sitem, već se oslanjaju na nešto drugačije, kao što je Miasma Chronicles i Mutant Year Zero, obe igre inače dolaze od istog razvojnog tima. Upravo zbog svega toga, čim sam video da uskoro izlazi Chains of Freedom, nova i prva igra studija Nordcurrent, i kakva je mehanika kao i način progresije u njoj, morao sam da je odigram.
Nego da krenemo ispočetka. Priča u Chains of Freedom obuhvata sve, sci-fi elemente, mutacije i polu uništeni svet, borbu za preživljavanje i uspostavljanje reda i mira. Igra se dešava u neimenovanoj istočno-evropskoj državi. Nakon udara meteorita, naciju je zarazila misteriozna bolest i cela država kao i verovatno svet, je bio na ivici propasta. Par ljudi iz države se uzdiglo i napravilo apsolutističku vlast, pokušavajući da unište korupciju i izoluju sve mutacije koje su se stvorile. Ipak ni su se svi složili sa tim, i jedan od njih je doktor Svetlov. On pokušava da iskoristi sve šta je snašlo ovaj svet za svoje lude i bolesne eksperimente, praveći armiju svojih pratioca koji bi uništili mir i stabilnost ove zemlje. Na vama je da saznate sve šta možete o njemu, pronađete i ubijete ga.
Svi sinematici u igri su odrađeni sa poprilično velikom dozom šarma. Kombinacija stripskih fora sa cel shaded grafikom i sasvim solidnom glumom su tu kako bi vas uvukli u ovu priču. Ovo je deo igre koji će pokušati nekako da vas, makar na neke trenutke izvuče iz mračne i užasne realnosti u kojem se ovaj svet nalazi, jer koliko sve delovalo ozbiljno, ipak su ovi sinematici mali podsetnik da nije sve tako crno, već nešto može biti poprilično lepo i divno stilizovano čak i u ovom užasnom svetu.
Iako će je mnogi ljudi upoređivati sa XCOM naslovom, Chians of Freedoms više podseća na neke druge strateško taktičke igre. Recimo Mutant Year Zero ili Miasma Chronicles. Najveća razlika između XCOM naslova i gorepomenutih je to što u drugima se možete slobodno kretati po svetu, kao i slobodno raspoređivati u toku borbe, što znači da niste ograničeni predefinisanim gridom na bojnom polju. Istu foru uzima i Chains of Freedom, što se meni iskreno, jako jako svidelo!