Assassin’s Creed Shadows preview event se održao pre skoro nedelju dana i bio sam privilegovan da budem jedan od izabranih novinara koji su učestvovali u njemu. Imao sam prilike da odigram prolog kao i Noble questline koji nam je bio dostupan u ovom buildu. Kao i kod svih Assassin’s Creed igara, za prolog iliti sam uvod igre mi je trebalo nešto više od pola sata, do pojavljivanja naslova igre. Nekako sam već navikao na to da je ovaj deo uvek razvučen kod Ubisoftovih igara, ali moram priznati da je verovatno nešto kraći od dosadašnjih AC igara. Mada, uvod mi se jako svideo, jer je lepo objasnio sve upitne stvari vezano za Yasuke samuraja kao i drugu stranu medalje, uvodnu priču naše heorine Naoe.
Yasukeova priča je poprilično dobro postavljena. Rob hrišćanskih, portugalskih sveštenika koji od japanskih vladara traže prolaz kroz njihovu zemlju kao i uspostavljanje trgovinskih ruta. Ipak Diogo nije samo rob, već i telohranitelj glavnog sveštenika, sa izoštrenim čulima koji krase pravog ratnika. Da ne zalazim previše u sve šta se na početku dešava, ipak morate neke stvari i sami otkriti i odigrati.
Prva stvar koja me je oduševila u igri, kada zakoračite u ovaj svet drevnog Japana je koliko je on ustvari dinamičan. Sve ispred vas deluje nekako živo, drveće koje se njiže na vetru kao i ljudi koji vode svoj život na ulicama omalenog japanskog grada. Grafički gledano, igra me je poprilično oduševila i mislim da izgleda za klasu bolje od Valhalle, koja je i dan danas prelep naslov. Na početku sam pomislio kako će mi biti teško da se ponovo prilagodim modernom Assassin’s Creed naslovu, ne sluteći da me čeka prijatno iznenađenje. Iako sve izgleda baš tako kako sam rekao, moderno u odnosu na starije igre, AC Shadows je savršen miks dva sveta iliti bolje rečeno, dve epohe franšize, naslovi koji su izlazili pre Assassin’s Creed Origins, kao i oni koji su izlazili nakon njega, ne računajući Assassin’s Creed Mirage. Nego krenimo od najbitnije stvari, a to je gameplay.
Ceo koncept i ideja prvih Assassin’s Creed igara se nikada nije oslanjala na borbu, i upravo zbog toga je ona bila trivijalna. Sve do Originsa, neprijatelji su mogli da padnu bukvalno samo da ih „pipnete“ skrivenim sečivom u toku borbe, ili posle nekoliko udaraca. Jer znate, cela borbena mehanika se svodila na to da vas drugi neprijatelji čekaju dok se vi obračunavate sa jednim. U poslednjih nekoliko delova se to promenilo, i fokus je više stavljen na borbu sa više protivnika od jednom. Pored toga, glavni likovi u tim Assassin’s Creed igrama su morali sve da rade – da budu stealth, snalažljivi, ali isto tako jaki u borbi. Počevši od Originsa, kada su AC naslovi krenuli da budu više RPG igre nego bilo šta drugo, borba je bila u fokusu, dok je Stealth bio opcionalan, sem u nekim retkim trenucima. Upravo zbog toga, sve likove koje ste kontrolisali su bili baš to, heroji u svakom mogućem pogledu, jack of all trades kako bi rekli.
Assassin’s Creed Shadows nije prva igra gde imamo dva glavna lika, ali jeste prva u kojoj se gameplay mehanika drastično razlikuje između njih. Yasuke i Naoe iako zasebni likovi u igri, su ustvari jedan savršen sklop assassina iz drugih igara u franšizi. Iliti bolje rečeno, savršen assassin razdvojen na dva lika sa kojima možete igrati. Upravo zbog toga, razdvojiću ih u sledećem delu sa objašnjenjima.
Ostatak prvih utisaka pročitajte na VIRTUALNI KUTAK
