1 Like
Yes 
Ijuu kakva boles’… 
Kontam da ću da se ukenjam živ
1 Like
Dobio sam closed beta access na Steam-u, nisam ni znao. Danas slučajno video. Da sam znao ne bih gledao ovaj gameplay Ali nema veze, za divno čudo moja kantica od kompa je mogla da pokrene ovo i to fluidno. Nisam igrao ništa na miša i tastaturi bar dve godine. Kuleri se zavrteli toliko da samo čekam kad će da izlete iz kućišta, još uvek ne zna šta ga je snašlo
Inače taj prolog je kao kampanja, singleplayer. Grafika je fina i sve to lepo izgleda. Mada sve se vidi u onom gameplay-u.
E ono što nisam znao je multiplayer deo u koji sam slučajno upao.
Budim se u svojoj ćeliji sa malim krevetom, wc šoljicom, lavaboom i ostalim higijenskim rekvizitima u 4 zida. Kad priđem ogledalu, tu je kostumizacija lika i otključavaju se razni delovi garderobe, skinovi itd. Kada sam izašao iz ćelije veliki hodnik sa drugim ćelijama i vidim kroz staklo da još neki likovi blenu u ogledalo ne znajući da li je to npc ili neki online igrač. Kad se odmakao od ogledala, vidim da je počeo da skakuće kad me je video tako da odmah se ispozdravljali sa dobrim starim teebag-ovanjem Kad odjednom vidim iz drugij ćelija još ljudi koji izlaze u hodnik. Odmah se dodali nas četvoro u party, spamuje se ctrl za čučanj da se pozdrave svi ukućani i idemo niz neke stepenice započnemo trial. Setting je kao da smo u zatvoru bukvalno, ili u ludnici nekoj pa nas pustili malo po hodnicima da se družimo, obaramo ruke (yup, i toga ima) i teabag-ujemo s poštovanjem naravno.
Imamo i lokalnu apotekicu u sklopu ludare da se snabdemo sa bromazepanima i brufenima za sledeći trial.
Upadamo prvi put u neke kapsule, ne znam šta me čeka ni gde idem, svi smo novi, sedamo na neke stolice gde bivamo vezani i ispred nas neki fleševi kreću. Bilo je kul jer se vidi da smo svi još zeleni i da pojma nemamo šta nas čeka, to je baš doprinelo celom utisku.
Krećemo trial u nekom krvavom zatvoru, haos na sve strane. Mi tražimo načine da otvaramo vrata, tražimo razna pomagala i baterije da dopunimo night vision, postavljamo jedni drugima “lopovski” da se prebacimo preko zida ili držimo vrata garaže dok svi ne prođemo.
E onda kreće zezanje jer su neke prostorije u mrklom mraku, juri nas neki načelnik zatvora sa nekim električnim pendrekom, sav osakaćen. Bežao sam vala kad sam ga video, probao sam na stealth jer dokle god sam u mraku i tih oni ne mogu da me vide. Sve dok saigrač ne protrči pored mene pa onda trčim sprint i ja za njim i tako nas dvoje srljamo na jedna vrata iz kojih lagano izlazi treći saigrač ne znajući šta se dešava iza nas pa se polomismo svi na jedna vrata još ja greškom njima zalupio vrata ispred nosa kad sam prošao misleći da sam ja zadnji. Oni grebu jadnu, skaču dok onaj lik ide na njih, ja umr’o od smeha ali brzo smo se iskobeljali svi i bežimo ko muve bez glave. Ulećem u prostorije, mrak-svetlo-mrak-svetlo, preskačem polomljene prozore, fintiram sam sebe…
Prošli prvi deo i onda dolaze još dvoje nekih spodoba koji se pridružuju da nas jure plus random neki zatvorenici koji hoće da klepe ćušku kad im priđeš ili da izlete iz nekog ormara… Ali neće oni ništa, oni bi samo malo da se igraju.
I završismo mi nekako partiju koja je trajala 26 min tačno i mogu reći da je baš bilo kul. Samo me nervira što moram da se grbavim ispred kompa, ne volim pc gaming od kad imam konzole, ja čim završim sa poslom gasim pc i ne palim ga do sutradan kad kreće smena.
Odigraću kasnije još malo da vidim šta sve ima, ali biće ovo skroz zanimljivo. Samo se nadam da će da ubace i single player story mode.