Mogu da potvrdim da je moj kolega iz civilne vojske, neverovatan covek s dva fakulteta, koji ovde nikakav posao nije mogao da nadje, otisao pre 5-6 godina u Kinu bas kao ‘nastavnik engleskog’. Zaradjuje jako lepo, doveo sad skoro i porodicu, ima razne perkove od kompanije, ma najzad zivi ko covek. A engleski mu je, u poredjenju s mojim, smeshan.
Njima ocigledno svako moze da bude nastavnik engleskog. Imajte to u vidu. Ne morate da budete ne znam kakav govornik da dobijete sansu. Ocigledno je kljucno gristi i biti uporan.
Iskreno, ponekad se pitam jel bi bilo bolje da smo i mi otisli za Kinu. Svakako bi meni bilo lakse nego ovde, u smislu obaveza. Al te stvari ne mozes znati unapred, odaberes neki zivotni put i nadas se najboljem.