Igre u kojima skoro pa niste zaplakali (ako ima takvih)

Ajde da vidimo ko je koliki emotivac. :smiley:

ja cu poceti prvi.

EDIT: Stavio sam i klipove posto vidim da i ostali stavljaju, ali ipak pogledati samo konkretan klip nije ni pola od toga kad pratite igru od pocetka pa vas strefi…

Lost Oddysey - skoro pa svaki od onih snova su jako tuzni a scena kad Kainu umire cerka je ufff :(-o

https://youtu.be/oithEgDE8H8

Shadow Of the Collossus - Scena kad verni konj propadne kroz most…

https://youtu.be/Pg2cMlLP15Q

Ovo su comment-i na shadow of the collossus:
It’s a game, and i realize that, but when agro fell… i dropped my controller, and nearly cried. I’m a guy by the way. I just thought to myself "Fuck no… you can’t do that…you just… can’t.

Man, when I first played this through this scene hit me like a ton of bricks. Agro was just always ‘there’, but I didn’t realize that over time how attached you become to him

izgleda da nisam jedini…

secam se te scene :frowning:

A Inace, pa za pocetak, Final Fantasy X, kada…a sto nebi pokazao…

nije da sam zaplakao ili sl. ali je lepa scena…ako se setim jos neceg, dodacu…

e to mi se nikada nije desilo, jesam se prepao i usrao mozda u horor igrama ali to nikada. dajte nesto da vidim da li ce me naterati ?

koliko bese imas godina?

The Fall of Max Payne, sa PC

Assassins Creed 1 i 2… Onakvi legndani krajevi se retko vidjaju… srce mi se slomi kad vidim kraj i znam koliko moram da cekam do sledeceg dela… lol

Evo bas malopre u maddenu kad sam izgubio od eaglesa :smiley:

ja sam se prvi put na RE1 zatim skoro na F.E.A.R 2 na Gears of war 1 kada mi iskocili ko ludi, mogu reci da i condemnet 2 ali samo u pocetku igre posle se navikem skroz i pocepam igru do kraja :slight_smile:

Ako ja 25 … te ljubavne scene me ne potresaju :slight_smile: Samo adrenalin :slight_smile:

Joj u Max Payne 2 uz pjesmu Late goodbye umalo nisam zaplakao :frowning: ali kad MP2 pređeš u najjačoj težini ,Mona preživi… Inače ja sam zaplakao dok sam igrao Vice City na PCu i to davno…Brate misije teške…

Ako izuzmemo suze frustracije, na zalost, igre jednostavno nemaju taj emotivni naboj i narativni kvalitet kao recimo filmovi. Iako bi interaktivnost trebalo da doprinese uzivljavanju, elementi koji se ne ticu proste igracke mehanike i akcije potpuno su neuverljivi i u drugom planu, namenjeni mladjoj publici. Ali ako bih birao najemotivnije trenutke, recimo, izdvojio bih Silent Hill 2, deo kada shvatite da je cela ta nocna mora izazvana time sto je Dzejms ubio svoju zenu, zato sto nije zeleo da je gleda kako pati. Igre generalno nemaju ovako zrele i duboke psiholoske motive, nismo mnogo odmakli od “veliko zeleno cudoviste je kidnapovalo princezu ili hoce da osvoji univerzum i morate da ga sprecite”. Japanci se kao nesto trude (eto, FF ima lepe pricice), a tu su i pokusaji tipa Braid, Origami Killer… Max Payne takodje zasluzuje pohvale za naraciju. Ali mnogo je to daleko ne samo od filmova nego i od stripova (tj grafickih novela). Prosto, sav budzet i talenat odlazi na programiranje i graficki dizajn. Dzon Karmak je genije i napravice cudo sa megateksturama ali bilo koji pisac umetnik koji drzi do sebe, drzace se podalje od video igara. Sto je prava steta i u tome lezi ogroman, jos neistrazen potencijal interaktivnog medija.

ps. E da! Dreamfall je takodje odlican. Ragnar Tornkvist je bas pricao o ovoj temi, u jednom intervjuu…

Uh, meni su i od Ico i od Shadow of the Colossus sedele knedle u grlu. U Colossus, kad god jedan od divova padne, pomalo zamrzis sebe.

E, super si se setio. Bio sam se dosta vezao za Zoe (namerno ju je tako napravio, koliko se secam da rece u jednom intervjuu), pa mi bi mnogo zao kakav je kraj.

Ima jos dosta igara koje su evocirale kompleksnije emocije kod mene, ako ne bas suze na ochi. Npr Beyond Good & Evil (boze glupog li imena) je isto imao mnogo simpaticnu junakinju i zanimljivu pricu gde ti je stalo sta se kome desi. Ili prvi moderni Princ od Persije, uh sto je tu bio dobar (a tuzan) kraj! Uopsteno, obozavam jaku atmosferu u igrama, a jos kad se tome doda i jaka prica, vau kakav koktel!

Kad smo vec kod toga, zanimljivo je recimo da Gears kao akcioni ep natopljen testosteronom i testerama ima onako setne trejlere… narocito prvi. A kod ovog poslednjeg mi se mnogo svidja pesma.

Ima jedna scena kada sam se iznervirao toliko da zamalo nisam zaplakao jelte.
Kada su Ghosta i onog Roacha ubili i zapalili.
Jednostavno sam mislio “WTF brate, ustani i rokni ga. Ne mozhe tebe takav smrad da rokne” :smiley:

A tu su i scene:

Fable 2: Kada pas skochi i zrtvuje se za tebe(dodushe posle mozesh da ga ozivish) i ono kad te isti cheka 10 godina i svaki dan svraca na dokove ne bi li te nashao.

Mass Effect: Kad sam morao da ostavim jednog clana posade da umre. Dobro je shto sam spasao ribu, jer sam dobio lepu nagradu keke

Na kraju Tenchu wrath of heaven, tada sam znao da ce proci dugo dugo vremena dok me neka igra kao ta pogodi tacno u zicu.

Jos cekam…

Heavy rain.

Treba odgledati nekoliko alternativnih krajeva.

Ko uz ono uspe da ostane uzdrzan, svaka mu cast, knedla u grlu stoji da se udavi covek.

Nije me BAS nateralo da zaplacem ili tako nesto. Ali evo nedavno zavrsih Halo Reach i ending je bio vrlo tuzan i lep.
Pa ako bas ikad moram da biram trenutak u nekoj igri u kojoj sam skoro pa zaplakao… Bio bi Halo reach ending.

OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOtvori se vise Crveni Dzineeeeeeeeee ocu sve DL-ove da ti pokupim :headbang:
Purple naterao si me da odigram Reach :slight_smile:

Haha… Koliko sam puta samo poludeo… Ccccc… Nego, najvise sam se iznervirao pre nekih 7 (mozda i kusur godina) kada sam igrao Stargate na staroj, voljenoj Segi Genesis… Secam se tih cari… Ubacujem kertridz tek nabavljen, i pocinje ludnica… Poginem jednom na ko zna kom nivou… I naravno sve ponovo bez nastavka… Sta ces, aj… :slight_smile: I igram tako skoro ceo dan, (nabubao svaki piksel u igrici) i ginuo, i ginuo, a inace, Sega mi ima problem da je strujni kabl lemljen, pa ima kratak spoj na dodir :frowning: Nego, cepam, cepam i skoro do kraja dosao, i prolazi cale i smara da gasim, hoce da gleda vesti! I ja kao, ok, ok… Hteo da iskuliram malo i da ostavim ukljucenu Segu naravno… I prodje smarac, secam se kao da je juce bilo, zakaci kabl nekako palcinom i ode sve u tri p.m.! :woot:
Isti kao na slici sam bio… Koliko sam popizdeo Bozzeeeeeeeeee… Haha… Poceo sam kosu da cupam, da skacem kao psihopata… I uzeo na kraju i polomio kertridz glupavi i htedoh da ga bacim, ali ga sacuvah negde :slight_smile: To mi je bio ubedljivo najgori freak out ikada…

Ma kada izresetaju John Marston-a ispred ambara onako mucki,to je nesto sto me je stvarno iznenadilo i ucinilio pomalo tuznim jel je John Marston jedan od najbolje odradjenih likova u igrama.

I ja bi, ali nazalost odgledao sam spoiler kada nisam trebao :frowning: